Најважније из лекције
План-резиме
-
Температура ваздуха
- Температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха, мера брзине кретања његових молекула.
- Ваздух се загрева од подлоге, а не директно од Сунца; у градовима је топлије (асфалт, бетон, кровови упијају више енергије).
-
Дневни и годишњи ход
- Дневни ход: раст од изласка Сунца, максимум око 14 h, минимум око изласка Сунца.
- Највеће дневне промене – ведри летњи дани; најмање – зими и по облачном времену (облаци враћају топлоту ка тлу).
- Годишњи ход: највише енергије 21. јуна, али је најтоплији јул (приморје август); најхладнији јануар (приморје фебруар).
-
Специфична топлота и амплитуде
- Специфична топлота – топлота потребна да се 1 g тела загреје за 1 степен; вода има 2,5 пута већу од копна.
- Копно се брже греје и хлади → веће амплитуде у унутрашњости, мање у приморју.
- Дневна температурна амплитуда – разлика највише и најниже дневне температуре; годишња – разлика највише и најниже средње месечне температуре.
-
Вертикални распоред и инверзија
- Температура опада са висином за 0,65°C на 100 m – вертикални температурни градијент.
- Температурна инверзија – повишење температуре са висином (топао ваздух изнад хладног); стабилна, траје данима и недељама, ноћу и зими, у котлинама и речним долинама.
- У градовима задржава загађење; пример: Сарајевска котлина испод −20°C, Требевић 0–2°C.
-
Хоризонтални распоред
- Температуре опадају од екватора ка половима, неправилно због копна и мора.
- Највише температуре у тропским пустињама око повратника, не на екватору (облачност, транспирација).
- Јануар: острва топлоте у Аустралији и јужној Африци (преко 30°C); пол хладноће у СИ Азији (испод −40°C); утицај Голфске струје.
- Јул: острва топлоте у јужној и ЈЗ Азији, северном Мексику, северној Африци, ЈЗ САД.
-
Рекорди
- Најнижа: −89,2°C, Восток (Антарктик), 1983; насељено: Ојмјакон −67,7°C, Верхојанск −67,6°C.
- Највиша: 56,7°C, Долина смрти (САД), 1913.
- Србија: 44,9°C (Смедеревска Паланка), −39,0°C (Карајукића Бунари).
Температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха; мера његовог топлотног стања, односно брзине кретања његових молекула (бржи молекули – виша температура).
Ваздух се углавном загрева од подлоге изнад које се налази, а не директно од Сунца, па његова температура зависи од врсте и особина подлоге.
Температура утиче на одевање, потрошњу енергената за грејање и на биљни и животињски свет неке области.
- У градовима је топлије него у руралним пределима, јер тамни асфалт, бетон и кровови упијају више Сунчеве енергије од површина под вегетацијом.
Ујутру и увече Сунчеви зраци падају под малим углом и слабо загревају тло; око подне Сунце је високо и загревање је најјаче. Ваздух се загрева посредно, од тла.
- Дневни ход (топла половина године, умерене ширине) – раст од изласка Сунца, максимум око 14 h, затим пад; минимум око изласка Сунца.
- Највеће дневне промене – летњи ведри дани; најмање – зими и по облачном времену (облаци враћају топлоту ка тлу и спречавају брзо хлађење).
- Годишњи ход – највише енергије стиже 21. јуна, али је најтоплији јул (у приморју август); најхладније није 22. децембра, већ у јануару (у приморју фебруару).
Максимум температуре касни за максимумом зрачења; у приморју кашњење је веће због специфичне топлоте морске воде.
Специфична топлота – количина топлоте потребна да се један грам неког тела загреје за један степен.
Копно има малу специфичну топлоту, а вода око 2,5 пута већу – копно се брже загрева и брже хлади од воде.
Дневна температурна амплитуда – разлика између највише и најниже температуре ваздуха у току дана.
Годишња температурна амплитуда – разлика између највише и најниже средње месечне температуре ваздуха.
- Приморска места – уједначеније температуре, мање дневне и годишње амплитуде.
- Унутрашњост копна – већа колебања температуре (нпр. Сибир).
Најјаче се загреје најнижи слој ваздуха уз Земљину површину; сваки виши слој загрева се мање, па температура са висином опада.
Вертикални температурни градијент – промена температуре ваздуха на 100 m висине; износи 0,65°C на 100 m (6,5°C на 1.000 m).
Температурна инверзија – повишење температуре ваздуха са висином у неком слоју атмосфере; топлији ваздух налази се изнад хладнијег.
- Настанак – изнад копна, ноћу или зими: хладна површина расхлади приземни ваздух, који постаје хладнији и гушћи од ваздуха изнад.
- Особине – веома стабилне, трају по неколико дана или недеља; у градовима задржавају загађујуће материје.
- Погодни облици рељефа – котлине и речне долине.
- Сарајевска котлина: испод −20°C, а истовремено на Требевићу од 0°C до 2°C.
- Воћари разбијају инверзију великим вентилаторима који мешају хладан и топлији ваздух.
Са порастом географске ширине смањује се просечна годишња соларна енергија, па температуре опадају од екватора ка половима – али неправилно, због разлике између копна и мора.
Лети је на истој ширини топлије над континентима него над океанима, а зими обрнуто.
Највише температуре нису на екватору (велика облачност, енергија се троши на транспирацију – испаравање воде са површине биљака), већ у тропским пустињама око повратника.
- Јануар – острва топлоте (преко 30°C) у унутрашњости Аустралије и на југу Африке, око јужног повратника; хладне морске струје ремете опадање температуре; пол хладноће у североисточној Азији (испод −40°C); утицај Голфске струје – поређење истока Северне Америке и западне Европе.
- Јул – копно северне полулопте топлије од воде; острва топлоте у јужној и југозападној Азији, северном Мексику, северној Африци и на југозападу САД.
- Најнижа на Земљи – −89,2°C, станица Восток на Антарктику, 21. јул 1983.
- Најнижа у насељеном делу света – Ојмјакон (−67,7°C, 1933) и Верхојанск (−67,6°C, 1892) у Сибиру.
- Највиша на Земљи (Светска метеоролошка организација) – 56,7°C, Долина смрти (Фернис Крик), САД, 10. јул 1913.
- Поништен рекорд – 57,8°C у оази Ал Азизи у Либији (1922) важио је до 2012, када је одбачен јер није измерен у метеоролошкој станици.
- Србија: максимум 44,9°C (Смедеревска Паланка, 24. јул 2007), минимум −39,0°C (Карајукића Бунари, Пештерска висораван, 26. јануар 2006).
Најважније:
- Температура ваздуха: степен загрејаности ваздуха; ваздух се загрева од подлоге, а не директно од Сунца.
- Дневни ход: максимум око 14 h, минимум око изласка Сунца; највеће промене у ведрим летњим данима.
- Годишњи ход: најтоплији јул (у приморју август), најхладнији јануар (у приморју фебруар) – температура касни за зрачењем.
- Специфична топлота: вода има око 2,5 пута већу од копна, па приморје има мање температурне амплитуде.
- Амплитуде: дневна – разлика највише и најниже дневне температуре; годишња – разлика највише и најниже средње месечне температуре.
- Вертикални температурни градијент: 0,65°C на 100 m висине.
- Температурна инверзија: топлији ваздух изнад хладнијег; стабилна, најчешћа у котлинама и речним долинама, ноћу и зими.
- Хоризонтални распоред: температуре опадају од екватора ка половима; највише су у тропским пустињама, најниже у полу хладноће у североисточној Азији.
- Рекорди: −89,2°C (Восток) и 56,7°C (Долина смрти).
