Најважније из лекције
План-резиме
-
Временска прогноза
- Временска (метеоролошка) прогноза – предвиђање времена на основу праћења и мерења појава у тропосфери.
- Краткорочне (сат до дан) – тачније; дугорочне (10–20 дана и дуже) – мање поуздане.
- Садржи: температуру, притисак, облачност, падавине, правац и брзину ветра; у Србији – Републички хидрометеоролошки завод.
- Често нетачна – време је сложен систем бројних чинилаца.
-
Температура и притисак
- Температура: 2 m изнад тла, у метеоролошком заклону; °C, K, °F; минимум пред излазак Сунца, максимум сат-два после зенита.
- Средња дневна = (t7 + t14 + 2 · t21) : 4; средња месечна и годишња из средњих вредности.
- Барометар; притисак се своди на ниво мора; 1 hPa = 1 mb; Београд 1.001 hPa, Сјеница 899 hPa.
- Пораст притиска → ведро (антициклон); пад → погоршање и падавине (циклон).
-
Ветар и облачност
- Ветар је векторска величина: брзина (m/s, km/h, чворови; 1 чвор = 1,852 km/h) и правац (степени од севера, у смеру казаљке на сату).
- Облачност – посматрањем, у осминама: 0/8 ведро, 8/8 потпуно облачно.
- Инструменти: хелиограф, анемометар, хигрометар, кишомер.
-
Прикупљање података
- Станице на копну, мору и у орбити; сателити, бове, авиони, бродови.
- Балони са радио-сондама пукну на 20–30 km; радар прати олује; сателити облачност, температуру мора, лед.
-
Синоптичке карте
- Синоптичка карта – симболи и бројеви истовремених мерења; уз станицу температура, притисак, падавине, облачност, ветар.
- Изолиније: изотерме, изобаре, изотахе, изохијете, изонефе, изохеле.
- Нумеричка временска прогноза – рачунарски модели рачунају будуће стање атмосфере.
Временска (метеоролошка) прогноза – предвиђање времена на основу праћења и мерења појава у тропосфери.
- Краткорочна – од једног сата до једног дана; много тачнија и прецизнија.
- Дугорочна – за 10–20 дана или дужи период; мање поуздана.
Све прогнозе садрже температуру ваздуха, ваздушни притисак, облачност, падавине и правац и брзину ветра. У Србији их израђује Републички хидрометеоролошки завод.
Прогнозе су и даље често нетачне, јер је време веома сложен систем на који утичу бројни чиниоци.
- Аутоматске метеоролошке станице – сензори на сваких неколико секунди мере стање атмосфере, а подаци се архивирају и размењују преко глобалне мреже.
Мерење температуре – на отвореном, 2 m изнад тла, у метеоролошком заклону; у °C, K или °F.
- Дневни ход – минимум пред излазак Сунца, максимум сат-два после зенита.
- Средња дневна температура = (t у 7 h + t у 14 h + 2 · t у 21 h) : 4.
- Средња месечна – збир средњих дневних : број дана; средња годишња – збир средњих месечних : 12.
Барометар – инструмент за мерење ваздушног притиска; притисак се своди на ниво мора (0 m н. в.) да би се станице могле упоређивати.
Јединица је хектопаскал (hPa); 1 hPa = 1 mb. Београд (сведено на ниво мора) 1.001 hPa, Сјеница 899 hPa.
- Пораст притиска – најава ведрог и лепог времена (антициклон).
- Пад притиска и наилазак циклона – погоршање времена и падавине.
- Антициклон зими: ниске температуре, стабилно време без јаких ветрова, магла, у котлинама температурна инверзија; лети: мала облачност, могући краткотрајни пљускови.
Ветар – векторска величина: описује се брзином и правцем (температура и притисак су скаларне величине – један број).
- Брзина – m/s, km/h или чворови (наутичке миље на сат); 1 чвор = 1,852 km/h.
- Правац – у степенима или по 8/16 страна света, у смеру казаљке на сату од севера (0° = 360°); исток 90°, југ 180°, југозапад 225°, запад 270°.
Облачност – нема инструмента; процењује се посматрањем неба у осминама: 0/8 ведро, 4/8 – 50% неба под облацима, 8/8 потпуно облачно.
- Хелиограф – инсолација (сати).
- Анемометар – брзина ветра (m/s).
- Хигрометар – релативна влажност (%).
- Кишомер – количина падавина (mm).
Станице су на копну, на мору и у орбити. По Светској метеоролошкој организацији: 15 сателита, 100 стационарних и 600 плутајућих бова, 3.000 авиона, 7.300 бродова и око 10.000 копнених станица.
- Метеоролошки балони – пуњени водоником или хелијумом, носе радио-сонде (температура, влажност, притисак, ветар); пукну на 20–30 km, инструменти се спуштају падобраном.
- Радар – шаље и прима радио-таласе одбијене од облака и падавина; положај, кретање и јачина падавина, структура олује.
- Метеоролошки сателити – облачност, зрачење, температура мора, олује, снег и лед, вулкански пепео; дневне и инфрацрвене камере.
Синоптичка карта – карта на којој су симболима и бројевима приказани резултати истовремених мерења метеоролошких елемената на неком простору.
Уз сваку станицу: температура, притисак, падавине, облачност (колико је кружић зацрњен), правац ветра (цртица ка страни одакле дува) и брзина (дуга цртица 10, кратка 5 чворова).
Изолиније – линије које повезују места са истим вредностима неког климатског елемента.
- Изотерме – температура; изобаре – притисак на нивоу мора; изотахе – брзина ветра.
- Изохијете – падавине; изонефе – облачност; изохеле – трајање Сунчевог сјаја.
Нумеричка временска прогноза – рачунари са сложеним математичким моделима из података о стању атмосфере рачунају њено будуће стање; метеоролог прогнозу исправља, допуњује и објављује.
- Станица на карти: −3°C, 987 mb, снег, облачност 7/8, источни ветар 55,6 km/h.
Најважније:
- Временска прогноза: предвиђање времена на основу праћења и мерења појава у тропосфери.
- Трајање: краткорочне (сат до дан) тачније су од дугорочних (10–20 дана и дуже).
- Елементи прогнозе: температура, притисак, облачност, падавине, правац и брзина ветра.
- Средња дневна температура: (t7 + t14 + 2 · t21) : 4.
- Притисак: барометар, hPa = mb, своди се на ниво мора; пораст – лепо време, пад – погоршање.
- Ветар: векторска величина – брзина (1 чвор = 1,852 km/h) и правац у степенима од севера.
- Облачност: процењује се у осминама (0/8 ведро, 8/8 потпуно облачно).
- Извори података: станице, балони са радио-сондама, радари, сателити.
- Синоптичке карте: симболи станица, фронтови и изолиније (изобаре, изотерме, изотахе, изохијете, изонефе, изохеле).
- Нумеричка прогноза: рачунарски модели израчунавају будуће стање атмосфере.
