Најважније из лекције
План-резиме
- Река и њени елементи
- Река – природни водоток: водена маса и корито.
- Извор – почетак тока; отока – река која истиче из језера; притока – улива се у другу реку, језеро, море.
- Ушће – место уливања; делта – ушће са више рукаваца у облику троугла.
- Дужина реке (L) – од извора до ушћа.
- Сектори реке
- Планински – стрмо, уско корито, велики пад, слапови и водопади; погодан за хидроелектране, није плован.
- Равничарски – мали нагиб, шире корито, више воде; плован; меандри (Амазон).
- Систем, слив, мрежа
- Речни систем – главна река са притокама; речни слив – површина са које вода отиче у једну реку (највећи: Амазон).
- Речна мрежа – све реке једне територије; Србија: Дунав (Црно море), Дрим (Јадранско), Вардар и Струма (Егејско).
- Густина речне мреже: D = ΣL / F, у km/km²; највећа око екватора, најмања у пустињама.
- Развође и вододелница
- Развође – узвишење између два слива; хидрографски чвор – сустицање развођа три или више сливова.
- Понорнице – делом теку подземно (крш Динарских планина).
- Вододелница – линија преко највиших тачака развођа; карта 1:25.000, четири фазе, линија прати изохипсе дуж гребена.
- Водостај, протицај, режим
- Водостај – ниво воде (cm, водомер); протицај – вода у јединици времена (m³/s).
- Речни режим – промене водостаја, протицаја и брзине воде.
- Природни фактори: падавине, испаравање, рељеф, геолошка грађа, земљиште, вегетација.
- Антропогени: наводњавање, одводњавање, бране, уставе, хидроелектране; Аралско језеро (ниво опада 20–60 cm годишње, запремина мања за 80 %).
- Типови режима
- Снежни, кишни, кишно-снежни, снежно-кишни, комбиновани.
- Србија: максимуми водостаја у пролеће; при највишим водостајима – поплаве.
Река – природни водоток на површини Земље који чине водена маса и корито (удубљење којим вода тече).
Река добија воду од подземних вода, падавина, притока и отапања снега и леда, а губи је испаравањем и инфилтрацијом у земљиште.
- Извор – место где почиње речни ток; река обично настаје од више извора чији се потоци спајају.
- Отока – река која истиче из језера.
- Притока – река која се улива у другу реку, језеро, море или океан.
- Ушће – место где се река улива у другу реку, море или језеро.
- Делта – ушће рачвасто у више рукаваца у облику троугла (по грчком слову Δ).
- Дужина реке (L) – растојање између извора и ушћа.
Планински сектор – стрмо и уско корито великог пада, брза вода; слапови, брзаци и водопади.
Није погодан за пловидбу, али због великог пада и кинетичке енергије воде погодан је за хидроелектране.
Равничарски сектор – мали нагиб, шире корито, спорији ток и више воде; углавном плован.
Меандри – кривине које река прави кривудањем у равничарском сектору.
- Меандри на Амазону.
- Већина река је планинска у горњем, а равничарска у доњем току.
Речни систем – главна река са свим својим притокама (сви водотоци чија вода доспева у главну реку).
Речни слив – површина са које сва вода отиче у једну реку.
Речна мрежа – све реке на некој територији (читави системи или њихови делови).
Густина речне мреже (D) – однос дужине свих водотока у сливу и површине слива: D = ΣL / F, изражава се у km/km².
Густина речне мреже зависи од рељефа, геолошке грађе, тектонске активности, климе и вегетације; највећа је око екватора, а најмања у пустињама.
- Највећи речни систем и слив има Амазон.
- Речна мрежа Србије: делови система Дунава (слив Црног мора), Дрима (слив Јадранског мора), Вардара и Струме (слив Егејског мора).
Развође – узвишење које одваја два суседна слива и усмерава падавинску воду на две стране.
Хидрографски чвор – тачка у којој се састају развођа три или више сливова.
Понорнице – реке које део тока отичу подземно, па поново избијају на површину; бројне у крашким теренима Динарских планина.
Развођа се тешко одређују на заравњеним и мочварним теренима и у кречњачким областима.
Вододелница – линија преко највиших тачака развођа; најбоље се одређује на топографској карти 1:25.000.
- 1. фаза – тачка у којој река напушта слив (ушће у другу реку).
- 2. фаза – сви водотоци који доспевају у посматрану реку.
- 3. фаза – највише тачке око слива, означене црвеном бојом.
- 4. фаза – спајање црвених тачака дуж гребена, пратећи изохипсе.
Вододелница која пресеца водоток није добро одређена.
Водостај – ниво воде у реци у односу на изабрану раван; мери се водомером, у cm.
Протицај – количина воде која у јединици времена протекне кроз корито; у m³/s.
Речни режим – промене водостаја, протицаја и брзине воде током одређеног периода.
- Природни фактори – количина и годишњи распоред падавина, испаравање, рашчлањеност рељефа, геолошка грађа, земљиште и вегетација слива.
- Антропогени фактори – наводњавање, одводњавање, хидроелектране, бране и уставе, водоснабдевање.
При истој количини падавина више воде имају реке чији слив већи део падавина прима у хладнијем делу године, јер је испаравање мање.
Растресита земљишта су порозна и акумулирају воду; под шумом је инфилтрација већа, поплаве ређе, а издан богатија.
- Аралско језеро: притоке Аму Дарја и Сир Дарја троше се за наводњавање памука у Казахстану и Узбекистану; ниво опада 20–60 cm годишње, запремина мања за 80 %, салинитет уништио скоро сав живот.
- Акумулационо језеро на равничарској реци успорава ток узводно и подиже ниво подземних вода.
- Снежни (нивални) – највећи протицај при отапању снега у мају и јуну, најмањи зими.
- Кишни (плувијални) – храњење кишницом.
- Кишно-снежни (плувио-нивални) – преовлађује кишница.
- Снежно-кишни (нивално-плувијални) – преовлађује снежница.
- Комбиновани – у великим сливовима утичу различити природни услови.
У Србији је водостај низак у сушном делу године; максимуми су у пролеће, због падавина и топљења снега у планинама.
Поплава – изливање реке из корита при највишим водостајима.
Најважније:
- Елементи реке: извор, ушће, речно корито и водена маса; дужина реке (L) је растојање од извора до ушћа.
- Сектори: планински (велики пад, хидроелектране) и равничарски (мали нагиб, пловидба, меандри).
- Речни систем: главна река са притокама; речни слив је површина са које вода отиче у једну реку.
- Речна мрежа: све реке неке територије; густина D = ΣL / F, у km/km².
- Развође: узвишење између два слива; вододелница је линија преко његових највиших тачака.
- Водостај (cm) и протицај (m³/s) описују стање реке; њихове промене чине речни режим.
- Фактори режима: природни (падавине, испаравање, рељеф, геолошка грађа, земљиште, вегетација) и антропогени (наводњавање, бране, хидроелектране).
- Типови режима: снежни, кишни, кишно-снежни, снежно-кишни и комбиновани.
