Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Латерити (латеритна земљишта); екваторијална (тропска влажна) клима.

Одговор

Латеритна земљишта (латерити); екваторијална (тропска влажна) клима – стално топло и влажно, обилне кише током целе године.

Детаљан одговор

Земљиште: за тропске кишне шуме карактеристична су латеритна земљишта (латерити). У топлој и влажној клими биљни и животињски остаци се веома брзо распадају, па у земљиште доспева много органских материја. Ипак, обилне кише испирају хранљиве састојке из А хоризонта дубље у тло, ван домашаја корења, па су латерити богати хранљивим материјама само у танком површинском слоју. Зато искрчене површине после неколико година изгубе плодност.
Клима: у тропским кишним шумама влада екваторијална (тропска влажна) клима. Стално је топло и влажно – средња годишња температура је око 25–27 °C, а годишње падне преко 2.000 mm кише, равномерно током целе године.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Природне зоне

    • Природне зоне (биоми) – велике области са особеним биљним и животињским светом.
    • Хоризонтална зоналност живог света – смена зона од екватора ка половима, са променом географске ширине.
    • Осам зона: тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземна вегетација, степе, шуме умереног појаса, тундре, поларне пустиње.
    • Без оштрих граница: шумосавана, шумостепа, шумотундра.
  2. Тропске кишне шуме

    • Амазон (селваси), Средња Америка, Конго и Гвинејски залив, југоисточна Азија (џунгле).
    • Стално топло и влажно, највећи биодиверзитет; спратови: највише дрвеће (изнад 50 m), крошње (30–50 m), доњи, приземни.
    • „Плућа Земље“ – кисеоник, троше угљен-диоксид; угрожене сечом.
  3. Саване и пустиње

    • Саване: високе траве, баобаб и акација, сушна и кишна сезона, миграције; љаноси, кампоси.
    • Пустиње: недостатак воде, до 50 °C дању; тропске (Сахара, Намиб, Калахари) и умерене (Гоби, Такламакан).
    • Оазе и урмина палма, кактуси, камила.
  4. Средоземна вегетација и степе

    • Између 30° и 40°, зимзелено лишће; макија, чапарал, маторал, финбос.
    • Степе: ниске траве, до 400 mm падавина; прерије, пампа, Панонска низија; културна степа; бизон.
  5. Шуме умереног појаса

    • Листопадне: храст, буква, граб; три спрата; гајњаче; јелен, срна, веверица.
    • Тајга (50°–70° с. г. ш.): бор, јела, смрча, ариш; зима 7–9 месеци; лос, рис, хермелин.
  6. Тундре и поларне пустиње

    • Тундра: субполарна клима, пермафрост; лишајеви, маховине, ниске траве; ирвас, мошусно говече, леминг.
    • Поларне пустиње: Гренланд и Антарктик, лед, до –60 °C; једина ненасељена природна зона.
Природне зоне (биоми) – велике области Земље са особеним биљним и животињским светом, по коме се разликују од других области.
Хоризонтална зоналност живог света – смена природних зона од екватора ка половима, са променом географске ширине.
  • Осам великих природних зона – тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземна вегетација, степе, шуме умереног појаса, тундре и поларне пустиње.
  • Прелазни појасеви – шумосавана (између савана и тропских кишних шума), шумотундра (између шума умереног појаса и тундре), шумостепа (између степа и листопадних шума).
Живи свет је прилагођен клими зоне (лишајеви и маховине у тундри, пустињске биљке са мало воде). Зоне немају оштре границе.
Тропске кишне шуме – шуме око екватора: басен Амазона, Средња Америка, басен Конга и обала Гвинејског залива, југоисточна Азија; у Јужној Америци селваси, у Азији џунгле.
Биодиверзитет – биолошка разноврсност, бројност и разноликост врста и екосистема; у тропским кишним шумама је највећи на Земљи.
Стално је топло и влажно, па је производња биомасе веома интензивна; на 1 km² може бити и 100 врста дрвећа.
  • Спрат највишег дрвећа – изнад 50 m, много светлости.
  • Спрат крошњи – 30–50 m, основни спрат дрвећа, много животиња.
  • Доњи спрат – до 30 m, мало светлости, много животиња и инсеката.
  • Приземни спрат – полумрак, разлагање органских материја.
„Плућа Земље“ – стварају огромну количину кисеоника и троше угљен-диоксид, па ублажавају глобално загревање; сеча смањује кисеоник и повећава угљен-диоксид.
  • Дрвеће: махагони, сандаловина, каучуково дрво, палисандер, какаово дрво, кафа, банана, тиково дрво, абонос; епифити: орхидеје, бромелије, лијане.
  • Животиње: мајмуни, леопарди, јагуари, тигрови, тапири, мравоједи, лењивци, анаконда, питон, папагај, колибри; планинске гориле у басену Конга.
Саване – области високих трава са местимичним дрвећем, у тропској (саванској) клими са сушном зимском и кишном летњом сезоном.
  • Распрострањење – Африка (око појаса тропских кишних шума), Јужна Америка (љаноси око Ориноко, кампоси на Бразилској висоравни), Аустралија, јужна и југоисточна Азија.
У кишној сезони преовладава зелена, а у сушној жута боја. Ближе екватору саване прелазе у тропске кишне шуме, а даље од њега у степе, полупустиње и пустиње.
У сушној сезони крда биљоједа мигрирају у потрази за водом и травом, а прате их грабљивци.
  • Дрвеће: баобаб („преокренуто дрво“, до 30 m висине, чува до 10.000 литара воде) и акација.
  • Биљоједи: слон, носорог, жирафа, зебра, афрички бивол, антилопе; месоједи: лав, гепард, леопард, хијена.
Пустиња – природна зона са израженим недостатком воде и великим дневним разликама у температури (дању и до 50 °C).
  • Тропске пустиње – око повратника (висок притисак): Сахара, Намиб, Калахари, пустиње Арабијског полуострва, Аустралија.
  • Умерене пустиње – у унутрашњости континената: Гоби, Такламакан, Кизилкум, Каракум, Велики басен.
  • Оаза – место са подземном водом близу површине и бујном вегетацијом (урмина палма).
Прилагођавања: дубоко корење, чување воде у ткивима (кактуси), без лишћа – мања транспирација; животиње се дању крију у песку, а активне су ноћу.
Средоземна вегетација – на западним странама континената између 30° и 40° г. ш.; дрвеће и жбуње са ситним, тврдим, зимзеленим лишћем.
  • Макија – густа, бодљикава шикара у Средоземљу; иста вегетација је чапарал у Калифорнији, маторал у Чилеу, финбос у југозападној Африци.
  • Камила: једногрба (Сахара, Арабијско полуострво), двогрба (унутрашњост Азије); кактуси у Америци, млечике у Африци.
  • Средоземне врсте: ловор, олеандер, чемпрес, смоква, поморанџа, лимун, маслина, винова лоза.
Степе – природне зоне ниских трава у умереном појасу, са континенталном климом и до 400 mm падавина годишње.
  • Прерије – степе Северне Америке.
  • Пампа – степа Јужне Америке, са суптропском климом.
  • Шумостепа – прелаз степе ка листопадним шумама, где има више падавина.
  • Културна степа – степа претворена у пољопривредне површине (житарице, индустријско и крмно биље).
Степе су у источној Европи, јужном Сибиру, Северној и Јужној Америци, а у Србији у Панонској низији.
  • Животиње: зец, веверица, мрмот, бизон, антилопа, вук, лисица, којот, јазавац, твор, куна златица, ласица; бизон данас опстаје само у резерватима.
Листопадне шуме – шуме океанске или континенталне климе: исток Северне Америке, источна Азија, западна и средња Европа; у Србији јужно од Саве и Дунава.
  • Три спрата – спрат дрвећа (храст, буква, граб, јасен, јавор), спрат жбуња, приземни спрат.
  • Гајњаче – земљиште листопадних шума, покривено слојем опалог лишћа.
Тајга – руски назив за четинарске шуме севера Европе, Азије и Северне Америке, између 50° и 70° с. г. ш.
У тајги зиме трају 7–9 месеци (од –1 °C до –50 °C), лета су кратка и топла. Главне врсте: бор, јела, смрча, ариш. Опале иглице стварају кисело земљиште, па је приземни спрат сиромашан.
  • Листопадне шуме: веверица, јелен, срна, дивља свиња, вук, медвед, лисица, детлић, сова, јастреб, славуј.
  • Тајга: лос, ирвас, медвед, вук, рис, самур, хермелин (лети смеђ, зими бео), дабар, видра, тетреб.
Тундра – природна зона виших географских ширина са субполарном климом, јаким ветровима и мало падавина.
Пермафрост – стално замрзнуто земљиште тундре; лети се одмрзне само танак површински слој.
Расту само лишајеви, маховине, ниске траве и патуљасто дрвеће; лети настају мочваре и језера пуни инсеката.
Поларне пустиње – најсуровија природна зона (већи део Гренланда и Антарктика): тло под ледом, лети ретко изнад 0 °C, зими испод –60 °C.
То је једина природна зона коју човек није населио – само научници сезонски бораве у истраживачким станицама. Основни облици живота су микроорганизми слични цијанобактеријама.
  • Тундра: ирвас (карибу), поларни медвед, поларни вук, снежни зец, поларна лисица, мошусно говече, леминг, текуница, волухарица.
  • Хладна мора и обале: фоке, китови, моржеви, поларни медведи (север) и пингвини (југ).
Најважније:
  1. Хоризонтална зоналност: природне зоне (биоми) смењују се од екватора ка половима, са променом географске ширине.
  2. Осам зона: тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземна вегетација, степе, шуме умереног појаса, тундре, поларне пустиње.
  3. Прелази: зоне немају оштре границе – шумосавана, шумостепа, шумотундра.
  4. Тропске кишне шуме: највећи биодиверзитет, спратови вегетације, „плућа Земље“ угрожена сечом.
  5. Саване: високе траве, баобаб и акација, смена кишне и сушне сезоне, миграције биљоједа.
  6. Пустиње: недостатак воде, оазе, кактуси, камила, велике дневне разлике у температури.
  7. Средоземна вегетација и степе: зимзелена макија између 30° и 40°; ниске траве и до 400 mm падавина у степама (прерије, пампа, Панонска низија).
  8. Шуме умереног појаса: листопадне (храст, буква, гајњаче) и четинарске – тајга (бор, јела, смрча, ариш).
  9. Тундра и поларне пустиње: пермафрост, лишајеви и маховине; поларне пустиње су једина ненасељена природна зона.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: