Најважније из лекције
План-резиме
- Трајање Сунчевог сјаја
- Инсолација (осунчавање) – обасјавање површине директним Сунчевим зрацима; зрачење изнад 120 W/m².
- Општи показатељ облачности – више облака, краће сија Сунце.
- Зависи од географске ширине, надморске висине, рељефа и облачности.
- Изражава се у сатима годишње или дневно; утиче на здравље (уништава бактерије).
- Хелиограф
- Кембел–Стоксов: стаклена кугла прогорева папирну траку (исток–запад); праг 80–280 W/m².
- Подаци служе за процену рада соларних уређаја.
- Светска метеоролошка организација препоручује електронске хелиографе (аутоматско прикупљање).
- Распоред на Земљи
- Највише: суптропске ширине 25°–40°, пустиње (Сахара, југозапад САД); северни Судан, јужна Либија, горњи Египат преко 4.000 h.
- Најмање: изнад 50° (Фарска острва 840 h).
- Београд 2.096 h годишње (лети око 10 h, зими 2–2,3 h дневно).
- Соларна енергија
- Обновљив, еколошки чист извор: светлост и топлота.
- Соларни панели/електране → струја; соларни колектори → топлота.
- Исплативост: најмање 4 h дневно, око 1.450 h годишње.
- Предности: неисцрпна, чиста; недостаци: скупа изградња, велике површине.
- Највећи потенцијал: јужна хемисфера, тропске пустиње.
Трајање Сунчевог сјаја (осунчавање, инсолација) – дужина обасјавања Земљине површине директним Сунчевим зрацима на неком месту током дана или године; време када директно зрачење прелази 120 W/m².
Општи је показатељ облачности: више облака – краће трајање Сунчевог сјаја.
- Зависи од географске ширине, надморске висине, рељефа и облачности.
- Изражава се у сатима годишње (поређење са другим местима) или сатима дневно (поређење годишњих доба на истом месту).
- Сунчеви зраци уништавају највећи број бактерија, па се осунчаност користи у промоцији здравствених центара и туристичких места.
Хелиограф – инструмент за мерење трајања Сунчевог сјаја од изласка до заласка Сунца.
Кембел–Стоксов хелиограф – стаклена кугла у металном лежишту (подешава се према географској ширини) и папирна трака у смеру исток–запад.
- Кугла сакупља зраке и прогорева траку кад зрачење пређе праг од 80 до 280 W/m² (зависно од инструмента).
- На траци су означени сати – види се када је и колико дуго Сунце сијало.
- Тачност зависи од визуелне процене особе која очитава траку.
Подаци показују колико сати би соларни уређај на некој локацији могао да користи директан Сунчев сјај.
Светска метеоролошка организација препоручује напуштање овог хелиографа (нема аутоматског прикупљања података); све више се користе електронски хелиографи.
Највише вредности имају суптропске ширине (око 25°–40°), нарочито пустиње са сталним високим притиском и малом облачношћу.
Ширине северније и јужније од 50° због веће облачности и нестабилног времена имају најмање вредности.
- Централна и источна Сахара, југозапад САД – врло велико трајање Сунчевог сјаја.
- Северни Судан, јужна Либија, горњи Египат – преко 4.000 сати годишње.
- Фарска острва – свега 840 сати годишње.
- Београд – 2.096 сати годишње; лети око 10 сати дневно, у децембру и јануару 2–2,3 сата.
Соларна енергија – енергија Сунчевог зрачења коју примећујемо као светлост и топлоту; еколошки чист, поуздан и обновљив извор.
- Електрична енергија – соларни панели (плоче) на крововима или у соларним електранама.
- Топлотна енергија – соларни колектори; за бојлере, радијаторе, подно и зидно грејање.
Соларна електрана је исплатива уз најмање 4 сата директног Сунчевог сјаја дневно, тј. око 1.450 часова годишње.
- Предности: неисцрпна, без штетних утицаја на животну средину.
- Недостаци: високи трошкови изградње, заузима велике површине.
- Највећи потенцијал: јужна хемисфера, нарочито тропске пустиње; најмањи: високе географске ширине.
Најважније:
- Инсолација: трајање обасјавања површине директним Сунчевим зрацима, изнад 120 W/m².
- Облачност: трајање Сунчевог сјаја је општи показатељ облачности – у обрнутом су односу.
- Чиниоци: географска ширина, надморска висина, рељеф и облачност.
- Хелиограф: Кембел–Стоксов (стаклена кугла прогорева папирну траку) замењују електронски хелиографи.
- Највише: суптропске ширине 25°–40° и пустиње (Сахара преко 4.000 сати).
- Најмање: ширине изнад 50° (Фарска острва 840 сати).
- Београд: 2.096 сати годишње.
- Соларна енергија: панели за струју, колектори за топлоту; исплатива уз око 1.450 часова годишње.
- Предности и недостаци: неисцрпна и чиста, али скупа изградња и велике површине.
