Најважније из лекције
План-резиме
- Појам и подела падавина
- Падавине – кондензована и сублимирана водена пара која стиже на Земљу у течном или чврстом стању.
- Ниске: роса, слана, иње, поледица; високе: киша, снег, суснежица, град, измаглица.
- Укупној количини знатно доприносе само киша и снег.
- Услови: довољно водене паре, хлађење до росне тачке, кондензација.
- Врсте по начину хлађења ваздуха
- Конвективне – загревање приземног ваздуха; екваторијална област.
- Орографске – пењање влажног ваздуха преко планине.
- Фронталне (циклонске) – сусрет две различите ваздушне масе; пролеће и јесен.
- Распоред падавина
- Највише: близу екватора, монсунске области (Индија, југоисточна Азија, Амазонија), приморја под западним ветровима (јужни Чиле, Канада, Нови Зеланд).
- Најмање: пустиње (Атакама, Намиб, Сахара, Аустралија) и поларни предели; мало и око повратника (висок притисак).
- Арика (Чиле) – 14 година без кише (1903–1918).
- Високе падавине
- Киша – капи 0,5–6 mm, настају око језгара кондензације; измаглица – ситније капи.
- Снег – сублимација испод 0°C; најчешће пада између –2°C и 2°C.
- Град – у кумулонимбусима, узлазне струје; Бангладеш 1986, зрно око 1 kg.
- Ниске падавине
- Роса – ведре летње ноћи, капљице на вегетацији.
- Слана (мраз) – росна тачка испод 0°C.
- Иње – прехлађене капљице магле на танким предметима.
- Поледица – киша се заледи на тлу хладнијем од 0°C.
Падавине – сви облици кондензоване и сублимиране водене паре из атмосфере који доспевају на површину Земље у течном или чврстом стању; важан климатски елемент.
- Ниске падавине – роса, слана, иње, поледица.
- Високе падавине – киша, снег, суснежица, град, измаглица.
Укупној количини падавина знатно доприносе само киша и снег.
Услови за настанак: довољно водене паре, хлађење влажног ваздуха до росне тачке и кондензација у капљице воде или честице леда.
Конвективне падавине – настају загревањем приземног слоја ваздуха: топао ваздух се диже, хлади и пара се кондензује.
Орографске падавине – влажан ваздух се пење преко планине; са висином може да задржи све мање паре.
Фронталне (циклонске) падавине – сусрет две различите ваздушне масе; топлији ваздух се подиже изнад хладнијег.
- Конвективне падавине су типичне за екваторијалну област.
- Фронталне падавине су најчешће у пролеће и јесен.
Највише падавина има близу екватора, јер топао ваздух прима много водене паре; у жарком појасу то су пљускови са грмљавином.
Мало падавина има у хладном појасу (хладан ваздух садржи мало паре) и око повратника (стабилно време и висок притисак).
- Највише – екваторијалне и монсунске области (Индија, југоисточна Азија, Амазонија) и приморја умереног појаса под западним ветровима (јужни Чиле, пацифичка обала Канаде, Нови Зеланд).
- Најмање – пустиње (Атакама, Намиб, Сахара, унутрашњост Аустралије) и поларни предели (Арктик, Антарктик).
- Арика (Чиле): најдужи период без падавина – 14 година, од октобра 1903. до јануара 1918.
Киша – водене капљице пречника од 0,5 mm до 6 mm (у тропским условима); капи настају око језгара кондензације (прашина), сударају се, спајају и падају због гравитације.
Измаглица – ситније капи које споро падају на тло.
Снег – кристали леда настали директно из водене паре на температури нижој од 0°C; најчешће пада између –2°C и 2°C.
Град – настаје у кумулонимбусима: узлазне струје носе капи увис, оне се залеђују, а ледена зрна падају кад их струје више не могу држати.
- Бангладеш, 14. април 1986: зрно града од око 1 kg; од града је погинуло 92 особе.
- Роса – ситне капљице на вегетацији; ведре летње ноћи без ветра, снажно хлађење тла.
- Слана (мраз) – као роса, али када је росна тачка испод 0°C; пара сублимира у љуспице, кристале и иглице леда.
- Иње – бели растресити кристали леда на танким предметима; хладно и магловито време, прехлађене капљице магле ударају у прехлађене предмете.
- Поледица – провидна танка ледена кора; капи кише падну на тло хладније од 0°C и заледе се.
Најважније:
- Падавине: кондензована и сублимирана водена пара која у течном или чврстом стању стиже на Земљу.
- Подела: ниске (роса, слана, иње, поледица) и високе (киша, снег, суснежица, град, измаглица).
- Услови: довољно водене паре, хлађење до росне тачке, кондензација.
- По начину хлађења: конвективне (екватор), орографске (планине), фронталне (сусрет ваздушних маса, пролеће и јесен).
- Највише падавина: екваторијалне и монсунске области и приморја умереног појаса под западним ветровима.
- Најмање падавина: пустиње и поларни предели; Арика – 14 година без кише.
- Снег и град: снег сублимацијом испод 0°C, град у кумулонимбусима.
- Слана и поледица: слана кад је росна тачка испод 0°C, поледица кад киша падне на смрзнуто тло.
