Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Не – већина воде је слана, слатке воде има мало, а потрошња и загађење расту.

Одговор

Не. Највећи део воде је слана морска вода, а слатке воде има мало и већином је у ледницима. Потрошња расте са бројем становника, а загађење смањује залихе чисте воде, па је потребно интегрално управљање водама и њихова заштита.

Детаљан одговор

Не значи. Највећи део воде на Земљи је слана вода Светског мора, која се без скупог пречишћавања не може користити за пиће, наводњавање ни за већину индустријских потреба. Слатке воде има много мање, а велики део ње је заробљен у ледницима – само лед Антарктика садржи 70% слатке воде на Земљи. Истовремено, са порастом броја становника потрошња воде стално расте: највише је троши пољопривреда за наводњавање, а затим индустрија, рударство и енергетика. Уз то, човек загађује реке, језера и подземне воде, па чисте воде има све мање – несташица је изражена у Африци и Азији, а погађа и развијене државе, као што је Аустралија. Зато ће воде у будућности бити довољно само ако се њоме штедљиво и плански управља (интегрално управљање водама) и ако се воде штите од загађења.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Водопривреда и потрошња воде
    • Водопривреда – интегрално управљање водама; значај расте са бројем становника.
    • Развијене државе – више од 1.500 l по становнику дневно; неразвијене и пустиње – до 10 l.
    • Највећи потрошач – пољопривреда (наводњавање), затим индустрија, рударство, енергетика (вода се рециклира).
  2. Несташица воде и интегрално управљање
    • Несташица: Африка (раст становништва, загађење, пустиње), Азија (густа насељеност), Аустралија (загађени артешки бунари).
    • Интегрално управљање водама – одржавање водног режима, чиста вода за све намене, заштита вода и заштита од вода.
    • Начела: одрживи развој, целовитост природе, јединство водног система, заштита вода, заштита од вода.
  3. Заштита вода
    • Загађене су реке, језера, издани и делови Светског мора.
    • Мере: филтери, хлађење вода из термоелектрана, затворени циклус у индустрији и рударству, мање ђубрива и пестицида, депоније даље од токова, контрола квалитета, кажњавање загађивача.
    • Посебно чувати воде за пиће; штедња воде – славина губи 10–15 l у минуту.
  4. Заштита од вода – поплаве
    • Поплаве – изливање река (падавине, отапање снега, земљотреси, ерупције, рушење брана).
    • Бујичне поплаве – изненадне, брдско-планинске области, носе земљу, стене и стабла.
    • Сеча шума повећава опасност → пошумљавање.
    • Мере: насипи, канали, забрана градње у поплавним подручјима, регулација корита, бране и акумулације, праћење водостаја.
    • Пример: Обреновац, мај 2014.
  5. ГИС
    • Картирање вода, загађивача, штета и ризика од поплава; прорачун штета и вероватноће појаве.
Водопривреда – делатност која на интегралан начин управља водама и спроводи активности везане за воду.
Значај водопривреде расте јер са порастом броја становника расте и потрошња воде.
  • Развијене државе – више од 1.500 l воде по становнику дневно.
  • Неразвијене државе и пустиње – до 10 l дневно.
Највећи потрошач воде је пољопривреда (наводњавање), затим индустрија, рударство и енергетика, у којима се вода углавном рециклира.
Несташица чисте воде је све израженији светски проблем.
  • Африка – брз пораст броја становника, загађене површинске воде, велике пустиње.
  • Азија – велики број становника и велика густина насељености.
  • Аустралија – рестрикције због загађене воде из артешких бунара.
Интегрално управљање водама – скуп мера и активности за одржавање и унапређење водног режима, обезбеђивање чисте воде за различите намене, заштиту вода од загађивања и заштиту од штетног дејства вода.
  • Одрживи развој – потребе садашњих генерација не смеју угрозити будуће.
  • Целовитост природе – процеси у природи су повезани и условљени.
  • Јединство водног система – о свим водама се подједнако води рачуна.
  • Заштита вода – од загађења, уређење водотокова, заштита екосистема.
  • Заштита од вода – одбрана од поплава и других штетних утицаја.
Интегрално управљање водама је једини сигуран начин управљања водом.
Човек је загадио многе реке, језера, издани и делове Светског мора, па мора да штити воде и пречишћава загађене.
Мере заштите вода:
  • филтери и уређаји за пречишћавање отпадних вода;
  • хлађење вода из термоелектрана пре испуштања у реке;
  • затворени циклус потрошње воде у индустрији и рударству;
  • мања потрошња вештачких ђубрива и пестицида у пољопривреди;
  • депоније далеко од водених токова;
  • контрола квалитета вода и кажњавање загађивача.
Посебно се штите воде за пиће: подземне воде, планинске реке и вештачка језера за водоснабдевање. Штедња воде је обавеза свих.
  • Кроз отворену славину за један минут изгуби се 10–15 l воде.
  • Загађење воде комуналним отпадом у Мумбају, Индија.
Поплаве – природне непогоде при којима се реке због високог водостаја (обилне падавине, отапање снега) изливају и плаве околни терен.
Поплаве могу настати и услед земљотреса, вулканских ерупција и рушења брана и насипа; наносе штету пољопривреди, индустрији, саобраћају и кућама и могу однети људске животе.
Бујичне поплаве – јављају се изненада у брдско-планинским областима после обилних падавина; вода носи земљу, стене, гране и стабла.
Сеча шума повећава опасност од поплава, јер огољено земљиште не задржава воду – пошумљавање је једна од најбољих мера.
Мере заштите од вода:
  • насипи поред речних корита и канали за одвод вишка воде;
  • забрана градње кућа у поплавним подручјима;
  • регулација речних корита;
  • бране и акумулације за прихватање поплавних вода;
  • стално праћење водостаја ради предвиђања поплава;
  • пошумљавање.
  • Поплаве у Обреновцу, мај 2014. године.
ГИС (географски информациони системи) – основа за картирање вода, извора загађивања, штета од поплава и ризика од поплава.
  • одговара на питања: где може бити поплава, који су објекти најугроженији, ко највише загађује воду;
  • решава задатке о потенцијалним штетама, педолошком покривачу, нагибу терена и намени земљишта;
  • рачуна могућу штету на месечном или годишњем нивоу и вероватноћу понављања појаве.
У изради дигиталних карата учествују програмери, географи, картографи, геодете и други стручњаци.
Најважније:
  1. Водопривреда: интегрално управљање водама; значај расте са растом потрошње воде.
  2. Потрошња: развијене државе више од 1.500 l, неразвијене до 10 l по становнику дневно.
  3. Највећи потрошач: пољопривреда, затим индустрија, рударство и енергетика.
  4. Несташица чисте воде: Африка, Азија, али и Аустралија.
  5. Интегрално управљање водама: одрживи развој, целовитост природе, јединство водног система, заштита вода и заштита од вода.
  6. Заштита вода: филтери, хлађење вода термоелектрана, затворени циклус, мање ђубрива, контрола квалитета, кажњавање загађивача.
  7. Поплаве: изливање река због обилних падавина и отапања снега, али и због земљотреса, ерупција и рушења брана.
  8. Бујичне поплаве: изненадне, у брдско-планинским областима, веома разорне.
  9. Заштита од вода: насипи, канали, регулација корита, бране и акумулације, праћење водостаја, пошумљавање.
  10. ГИС: картирање вода, загађивача и ризика од поплава, прорачун штета.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: