Најважније из лекције
План-резиме
- Значај земљишта
- Један од најважнијих природних ресурса; незаменљива карика ланца исхране (биљке → биљоједи → месоједи).
- Станиште бактерија, глиста, гљива, инсеката.
- Задржава и пречишћава воду; без њега нема подземних вода (главни извор воде за пиће).
- Упија кишу и смањује опасност од поплава и бујица.
- Необновљив ресурс
- Од средине 20. века раст становништва повећао притисак на земљиште.
- За неколико центиметара тла треба и до хиљаду година, за уништење неколико минута → необновљив ресурс.
- Годишње се уништи стотине хиљада хектара плодног земљишта.
- Деградација земљишта
- Прекомерно коришћење – биљке узму више нутријената него што се створи → неплодно тло.
- Ерозија – убрзана крчењем шума, орањем стрмих падина, прекомерном испашом; јаруге, еолска ерозија на њивама.
- Сушне области: уништен биљни покривач – Сахел, југозападна Азија.
- Хемијска средства (ђубрива, пестициди), отпад из индустрије и рударства: киселине, жива, кадмијум, олово; нафта.
- Физичко заузимање – градови, саобраћајнице, површински копови (Костолачки басен).
- Заштита од ерозије
- Пошумљавање огољених падина – корење учвршћује тло.
- Орање по изохипсама – попречно на нагиб; терасе – степенице на стрмој падини.
- Ветрозаштитни појасеви – дрвореди око њива.
- Земљорадња без орања – остаци биљака остају на њиви, ерозија мања за око 90% (Канада, Бразил; у Србији у зачетку).
- Плодност и загађење
- Плодоред – смена усева сваке године.
- Органска пољопривреда – само природна ђубрива, без пестицида.
- Строга контрола извора загађења: закони о отпаду, уређене депоније, забрана испуштања, кажњавање загађивача.
Земљиште – један од најважнијих природних ресурса, од кога зависи опстанак целокупног живог света на Земљи.
Ланац исхране – земљиште је његова незаменљива карика: храни биљке, биљке хране биљоједе, а биљоједи месоједе; без тла човек би остао без хране.
- Станиште – у тлу живе бактерије, глисте, гљиве, инсекти и друге врсте, које нестају када се земљиште уништи.
- Пречишћавање воде – вода се у тлу задржава и пречишћава; без земљишта не би било подземних вода, главног извора квалитетне воде за пиће.
- Заштита од поплава и бујица – тло за време киша упија велику количину воде, па се реке ређе изливају.
Од средине 20. века нагли раст броја људи повећао је потребу за храном и створио огроман притисак на земљиште; искрчене су и површине које се раније нису користиле за производњу хране.
Необновљив ресурс – за слој земљишта од неколико центиметара потребно је и до хиљаду година, а за његово уништење само неколико минута, па се земљиште сматра необновљивим, иако се непрекидно ствара.
Сваке године у свету се уништи стотине хиљада хектара плодног земљишта.
- Начини деградације – прекомерно коришћење, ерозија, употреба хемијских средстава у пољопривреди и физичко заузимање плодних површина.
Прекомерно коришћење – биљке узимају из тла више нутријената него што може да се образује, па земљиште губи хранљиве материје и постаје неплодно.
Ерозија – природни начин уништавања земљишног покривача, који је човек у огромној мери убрзао.
- Узроци убрзане ерозије – уништавање шума, неправилно орање падина са великим нагибом, прекомерна испаша.
- Јаруге – крчење шума и неправилна обрада доводе до јаке ерозије и стварања џиновских јаруга.
- Еолска ерозија на њивама – ветар за време орања односи ситне честице тла.
У сушним областима неправилна обрада и прекомерна испаша потпуно униште биљни покривач и исцрпе хранљиве састојке тла.
- Угрожене хиљаде хектара пољопривредног земљишта у Африци (област Сахел) и југозападној Азији.
- Земљиште изложено сушењу препознаје се по пукотинама.
Хемијска средства – вештачка ђубрива и пестициди загађују земљиште, а преко њега подземне воде и реке.
Индустријско и рударско загађење – отпадне материје преко воде или ваздуха уносе у тло опасне киселине и токсичне метале (жива, кадмијум, олово).
Штетне материје из тла преко биљака доспевају у тела животиња и човека и изазивају опасна обољења; изливена нафта убија сав живи свет у земљишту.
Физичко заузимање – ширењем градова и изградњом саобраћајница плодно земљиште се покрива бетоном, асфалтом и грађевинама и трајно се губи за пољопривреду.
- Костолачки басен угља – ширењем површинских копова уништавају се хиљаде хектара плодног земљишта.
Заштита земљишта обухвата заштиту од ерозије, губитка хранљивих материја и загађивања, да би тла остала плодна и здрава.
- Пошумљавање огољених падина – корење учвршћује тло и спречава његово одношење.
- Орање по изохипсама – орање у хоризонталним редовима, попречно на нагиб падине.
- Терасе – степенице којима се стрма падина претвара у више мањих, равних поља.
- Ветрозаштитни појасеви – дрвореди око њива који спречавају директне ударе ветра и смањују еолску ерозију.
Орање по изохипсама и терасе успоравају отицање воде и смањују њену ерозивну снагу.
Земљорадња без орања – после жетве биљни остаци остају на њиви, а нове биљке саде се без орања; тло је стално покривено, ерозија се смањује за око 90%, а задржавају се вода и хранљиве материје.
- Највише се примењује у Канади и Бразилу (последњих 10 година); у Србији је тек у зачетку.
Плодоред – сваке године на истом пољу гаје се други усеви, који из тла узимају различите хранљиве састојке; смањује губитак хранљивих материја.
Органска пољопривреда – само природна ђубрива, без пестицида и других хемијских средстава; тло остаје незагађено, а храна се производи на природан начин.
Површине под органском пољопривредом брзо се шире, али их још увек нема довољно.
Заштита од опасних материја – строга контрола извора загађења из фабрика, рудника и са депонија.
- поштовање закона о пречишћавању и одлагању отпадних материја,
- уређење депонија,
- забрана испуштања отпада у воду и земљиште,
- оштро кажњавање загађивача.
Најважније:
- Значај: земљиште је карика ланца исхране, станиште многих организама, пречишћава воду и штити од поплава и бујица.
- Необновљив ресурс: за неколико центиметара тла треба и до хиљаду година, а уништи се за неколико минута.
- Губици: сваке године у свету нестају стотине хиљада хектара плодног земљишта.
- Деградација: прекомерно коришћење, ерозија, хемијска средства и физичко заузимање.
- Ерозија: убрзавају је крчење шума, неправилно орање падина и прекомерна испаша (Сахел, југозападна Азија).
- Загађење: ђубрива, пестициди, киселине и токсични метали (жива, кадмијум, олово) преко биљака доспевају до човека.
- Заузимање: градови, путеви и површински копови (Костолачки басен) трајно уништавају плодно тло.
- Против ерозије: пошумљавање, орање по изохипсама, терасе, ветрозаштитни појасеви, земљорадња без орања (ерозија мања за око 90%).
- Плодност: чувају је плодоред и органска пољопривреда.
- Загађење се спречава строгом контролом извора: закони, уређене депоније, забрана испуштања, кажњавање загађивача.
