Најважније из лекције
План-резиме
- Крашки процес
- Хемијска ерозија у кречњацима и доломитима → крашки рељеф.
- Кречњак = углавном CaCO₃; доломит = више од 50% MgCO₃.
- Растварање убрзавају: угљена киселина (CO₂ из падавина), хладна и слатка вода, кисело земљиште.
- Назив по области Крас (Италија – Словенија).
- Подела облика
- Подземни облици постоје због водопропустљивости кречњака; површина је најчешће безводна.
- Површински и подземни; ерозивни и акумулативни.
- Површински облици
- Шкрапе – бразде и жлебови на нагнутом терену (cm до неколико m).
- Вртаче (долови) – овална удубљења до неколико стотина m; хемијска или механичка ерозија; на дну црвеница.
- Увале – до 1 km дуге, 500 m широке; срастање вртача, старе речне долине.
- Крашка поља – равно дно, стрме стране; полигенетска (Попово поље); резидијална глина и црвеница.
- Хумови – купаста узвишења у пољима (Динариди, Куба, јужна Кина, Тајланд).
- Јаме
- Вертикални канали; хемијска + механичка ерозија.
- Снежнице и леденице, понори (реке понорнице), звекаре.
- Најдубље: Верјовкина 2.212 m, Крубера 2.197 m (Грузија).
- Пећине
- Хоризонтални канали: дворане и ходници; хоризонти – најнижи под водом, највиши суви.
- Мамутска (САД, 652 km), у Србији Лазарева (9,8 km); Сон Донг највећа по запремини.
- Спелеологија проучава подземни крас.
- Пећински накит и каде
- Сталактити (висе, 0,1–3 mm годишње), сталагмити (са пода, спорији), пећински стуб.
- Раст зависи од количине воде, концентрације CaCO₃ и дужине таложења.
- Пећинске каде – обод од бигра.
Крашки процес – обликовање рељефа хемијском ерозијом у карбонатним стенама (кречњацима и доломитима); на њима настаје крашки рељеф.
Кречњак – стена углавном од калцијум-карбоната (CaCO₃), уз магнезијум-карбонат (MgCO₃), алумосиликат, хидроксид гвожђа, кварц, лимонит и др.
Доломит – карбонатна стена у којој магнезијум-карбонат чини више од 50%.
Кречњак се раствара у води. Вода засићена угљен-диоксидом (CO₂) из падавина гради угљену киселину, која убрзава растварање.
- Фактори који убрзавају крашки процес – угљена киселина, хладна и слатка вода, кисело земљиште.
- Назив потиче од области Крас на граници Италије и Словеније – класичног крашког терена.
- Крашки терени постоје у свим географским ширинама, највише на северној хемисфери (Евроазија, Северна Америка).
Крашки облици се разликују од других јер се неки налазе под земљом, у литосфери. Главни узрок је водопропустљивост кречњака – вода понире кроз пукотине и раствара кречњак у дубљим слојевима, па је површина најчешће безводна.
Скрашћавање – претварање терена у крас деловањем крашког процеса.
- Према положају – површински и подземни облици.
- Према начину настанка – ерозивни и акумулативни облици.
Шкрапе – бразде и жлебови у облику пукотина, дубоки од неколико центиметара до неколико метара; настају на нагнутим теренима где вода отиче и раствара кречњак.
Вртаче (долови) – овална удубљења у облику левка, бунара или овала, пречника до неколико стотина метара; настају хемијском ерозијом (ширење пукотина) или механичком ерозијом (урушавање таванице пећине). На дну је често обрадива црвеница.
Увале – пространа издужена удубљења дуга до 1 km и широка до 500 m, са дном од црвенице; настају крашком ерозијом, срастањем вртача и ширењем некадашњих речних долина без токова.
Крашка поља – пространа удубљења равног дна и стрмих страна, настала срастањем вртача и увала; често полигенетска (учествују и раседање, речна, језерска или маринска ерозија). На дну су резидијална глина и црвеница – обрадиво земљиште.
Хумови – купаста узвишења у крашким пољима настала селективном хемијском ерозијом.
- Попово поље (Босна и Херцеговина) – полигенетско крашко поље настало тектонским покретима, крашком ерозијом и маринским процесом.
- Хумови: крас Динарских планина, Кубански и Јужнокинески крас, крас Тајланда.
Спелеологија – наука која проучава подземне крашке облике.
Јаме – стрми и вертикални канали са отвором на површини; настају заједничким деловањем хемијске и механичке ерозије. Отвори су на дну вртача, увала и крашких поља.
- Снежнице и леденице – јаме на великим висинама у којима се задржавају снег и лед.
- Понори – јаме у којима нестају површински токови; такве реке су понорнице.
- Звекаре – јаме које се завршавају пространом двораном, понекад испуњеном водом.
- Најдубље јаме на свету (Кавказ, Грузија): Верјовкина 2.212 m и Крубера 2.197 m.
Пећине – хоризонтални канали у унутрашњости кречњачке масе, настали хемијском ерозијом и ширењем пукотина у хоризонталним слојевима.
- Дворане – проширења пећинског канала; ходници – сужења.
- Спратови (хоризонти) – канали један испод другог; најнижи су под водом, средњи делимично плављени, највиши суви.
- Најдужа пећина на свету: Мамутска у САД (652 km канала); у Србији Лазарева (9,8 km).
- Следе: Сак Актун/Дос Охос (Мексико, 346 km), Драгуљска (САД, 310 km), Окс Бел Ха (Мексико, 270 km), Оптимистичнаја (Украјина, 260 km).
- Највећа по запремини: Сон Донг (Вијетнам) – канал висок до 200 m, сталагмити до 70 m; откривена 1991, истражена 2009.
Пећински накит – акумулативни крашки облици настали излучивањем кречњака из воде која капље са таваница.
- Сталактити – висе са таванице; расту 0,1–3 mm годишње.
- Сталагмити – издижу се са пода; расту још спорије.
- Пећински стуб – спојени сталактит и сталагмит.
Брзина раста накита зависи од количине воде која стиже до таванице, концентрације раствореног калцијум-карбоната и дужине његовог таложења.
Пећинске каде – басени на поду пећине настали излучивањем калцијум-карбоната; обод им је од бигра, а пуни их вода са таванице или пећинска река.
Најважније:
- Крашки процес: хемијска ерозија кречњака и доломита – кречњак се раствара у води.
- Убрзавају га: угљена киселина (CO₂ из падавина), хладна и слатка вода, кисело земљиште.
- Подземни облици постоје због водопропустљивости кречњака.
- Површински облици: шкрапе, вртаче, увале, крашка поља (и хумови у њима).
- Подземни облици: јаме, пећине, пећински накит, пећинске каде – проучава их спелеологија.
- Јаме су вертикалне, пећине хоризонталне; понори гутају реке понорнице.
- Рекорди: најдубља јама Верјовкина (2.212 m), најдужа пећина Мамутска (САД), у Србији Лазарева (9,8 km).
- Накит: сталактити висе, сталагмити расту са пода, заједно граде пећински стуб; обод када је од бигра.
