Најважније из лекције
План-резиме
-
Издан
- Издан – воде у шупљинама и пукотинама стена изнад слоја водонепропусних стена.
- Фреатска издан – инфилтрацијом површинских и падавинских вода, које гравитационо пониру до водонепропусне подлоге; доња граница су водонепропусне стене, горња се подиже у влажном, а спушта у сушном периоду; из ње црпе обични бунари.
- Артешка издан – дубоко између два водонепропусна слоја, у депресији; из бушотине вода избија под притиском у млазу (артешки бунар).
-
Извори и подела
- Извор – место где подземна вода природно избија на површину.
- По трајању: стални, периодични, повремени.
- Издашност – количина воде која истекне у јединици времена; 8 група, од мање од 10 cm³/s до више од 10 m³/s.
- Силазни (гравитациони): ерозивни, контактни, преливни (баријерни).
- Узлазни: пукотински (тектоника, раседи), гасни (природни гас), гејзири (Јелоустон, Камчатка, Нови Зеланд, Исланд).
-
Крашки извори (кречњаци, доломити)
- Крашка врела – снажни, велика издашност, тврда вода; изворишта Градца, Млаве, Рашке, Скрапежа.
- Потајнице (интермитентни) – раде повремено; еставеле – понор у сушном, извор у влажном периоду.
- Сланасти (бочати) – на морској обали; вруље – субмарински извори на морском дну.
-
Температура и минерализација
- Врло хладни 0–4°C, хладни 4–20°C, топли 20–37°C, врели 37–42°C, веома врели 42–100°C, изузетно врели изнад 100°C.
- Термоминерални извори – растворени минерали, мирис и укус; слатке (мање од 1,0 g/l), сланасте (1,0–10,0), слане (10,0–50,0), раствори (више од 50,0 g/l).
- Бање – воде за пиће и лечење; најтоплије Врањска (92°C) и Јошаничка бања (78°C).
-
Обновљив извор енергије
- Топлификација, струја, индустрија, стакленици.
- Исланд – грејање водом из гејзира; Лардарело (Италија) – од 1904.
-
Загађивање и заштита
- Више од 20% људи пије неисправну воду.
- Загађивачи: ђубрива и пестициди, комуналне и индустријске отпадне воде, олово и жива, загађене реке.
- Мере: филтери, хлађење топлих вода, безбедне депоније, мање хемикалија, пошумљавање, закони, еколошка свест.
Издан – геолошка средина испод Земљине површине која обухвата све воде у шупљинама и пукотинама стена изнад слоја водонепропусних стена.
Инфилтрација – упијање воде у земљиште.
- Фреатска издан – настаје инфилтрацијом површинских и падавинских вода, које се процеђују и гравитационо пониру до водонепропусне подлоге; та подлога зауставља воду и омогућава њено нагомилавање.
- Доња граница фреатске издани – водонепропусне стене; горња граница – мења се током године: ближа је површини у влажном, а спушта се у сушном периоду.
- Артешка издан – налази се дубоко између два водонепропусна слоја; настаје где између та два слоја постоји депресија.
Када бушење бунара пробије горњи водонепропусни слој, вода артешке издани избија на површину под јаким притиском, у виду млаза (артешки бунар). Обични бунари црпе воду из фреатске издани.
- Артешки бунар у Аустралији.
- Пресек тла: земљиште, песак и шљунак (водопропусни слој) – фреатска издан – непропусне стене – артешка издан – непропусне стене.
Извор – место на коме подземна вода природним путем избија на површину Земље.
Извори се разликују по времену трајања, начину кретања воде у изданима, издашности, степену минерализације, температури воде и другим особинама.
- Стални – јављају се током целе године.
- Периодични – јављају се у одређено доба године.
- Повремени – зависе од дотока изданске воде, па им се појава не може тачно предвидети.
Издашност – капацитет извора; количина воде која природно истекне у јединици времена. Извори се по издашности деле у осам група – од мање од 10 cm³/s до више од 10 m³/s.
Механизам истицања – начин кретања или избацивања изданске воде из извора у односу на површину терена; по њему се разликују силазни и узлазни извори.
Извори силазног типа (гравитациони) – подземна вода се кроз водопропусне стене креће гравитационо (силазно) и избија на површину.
- Ерозивни – ерозивни процеси открију изданску воду.
- Контактни – на контакту водопропусних и водонепропусних стена.
- Преливни (баријерни) – водонепропусна подлога или препрека преусмери кретање изданске воде.
Извори узлазног типа – подземна вода се креће навише и избија на површину у виду млаза.
- Пукотински – услед тектонске активности вода из велике дубине, под притиском, избија кроз пукотине и раседе.
- Гасни – узлазно кретање воде покреће природни гас из Земљине унутрашњости.
- Гејзири – термални извори у областима са постојећом или недавно завршеном вулканском активношћу; под притиском, у одређеним временским интервалима, избацују млазеве вреле воде загрејане магмом.
- Гејзири: Јелоустон (Северна Америка), Камчатка (Русија), Нови Зеланд, Исланд.
Крашки извори – извори у крашким теренима изграђеним претежно од карбонатних стена (кречњаци, доломити).
- Крашка врела – снажни извори где пукотине у кречњаку избијају на површину; велика издашност и тврдоћа воде; чести у Србији и често изворишта река.
- Интермитентни извори (потајнице) – функционишу повремено, зависно од пуњења и пражњења подземних канала; прекид траје неколико минута, часова или дана.
- Еставеле – двострука функција: у сушном периоду понори, у влажном крашки извори; најчешће на ободима крашких поља.
- Сланасти (бочати) извори – на морским обалама; мешањем слане и слатке воде дају полуслану (бочату) воду.
- Вруље – субмарински извори (испод нивоа мора); вода избија на морском дну, хладнија је и мање слана од околног мора; у плитком мору их одаје комешање воде на површини.
- Крашка врела су изворишта Градца, Млаве, Рашке и Скрапежа.
По температури воде: врло хладни (0–4°C), хладни (4–20°C), топли (20–37°C), врели (37–42°C), веома врели (42–100°C) и изузетно врели (изнад 100°C).
Термоминерални извори – термални извори са раствореним минералним материјама, које води дају карактеристичан мирис и укус.
- Слатке – мање од 1,0 g/l.
- Сланасте – 1,0–10,0 g/l.
- Слане – 10,0–50,0 g/l.
- Раствори – више од 50,0 g/l.
Бање – места на којима се минералне и термоминералне воде користе за пиће и лечење.
Термоминерални извори се користе у лечењу, туризму, спорту, рекреацији, индустрији, пољопривреди и као извор геотермалне енергије. Србија по заступљености термоминералних извора спада у светски врх, али се користи мањи број; последњих година расте интересовање за њихово истраживање, експлоатацију и флаширање воде.
- Најтоплији извори у Србији: Врањска бања (92°C) и Јошаничка бања (78°C).
Обновљив извор енергије – термални извори се у појединим државама користе за топлификацију, добијање електричне енергије, у индустрији и у пољопривреди (загревање стакленика).
Раседи у Земљиној кори доводе воду из великих дубина до површине, где настају извори вреле воде, а поред њих се граде постројења за производњу електричне енергије.
- На Исланду се већина стамбених објеката греје топлом водом из гејзира; геотермална електрана на Исланду.
- Лардарело у Италији – најстарији центар за производњу геотермалне енергије, ради од 1904. године.
Коришћење подземних вода стално расте, а изворишта су ограничена и све загађенија; више од 20% светске популације пије хигијенски неисправну воду. Штетне материје се спирају из земљишта у подземне воде, а преко њих у реке, језера, мора и океане.
- Загађивачи – вештачка ђубрива и пестициди, комуналне отпадне воде, растварачи и детерџенти из домаћинстава и индустрије, метали из индустријских процеса (олово, жива); на квалитет утиче и загађена речна вода.
- Мере заштите – филтери на местима изливања отпадних вода, хлађење топлих вода из индустријских и енергетских постројења пре изливања у реке, депоније само где не могу да загаде подземне воде, мања употреба ђубрива и пестицида, пошумљавање и чување земљишта од ерозије, закони против бацања отпада у земљиште и воду.
Пошто закони тешко приморавају људе на поштовање, кључно је подизање еколошке свести становништва о значају подземних вода за опстанак човека.
- Постројење за пречишћавање комуналних отпадних вода; коришћење пестицида у пољопривреди као извор загађења.
Најважније:
- Издан: вода у шупљинама и пукотинама стена изнад водонепропусног слоја; фреатска и артешка.
- Фреатска издан: настаје инфилтрацијом, лежи на водонепропусној подлози, горња граница се мења током године.
- Артешка издан: између два водонепропусна слоја, у депресији; из бушотине вода избија у млазу.
- Извор: место где подземна вода природно избија на површину; стални, периодични, повремени.
- Издашност: количина воде која истекне у јединици времена; осам група, од мање од 10 cm³/s до више од 10 m³/s.
- Силазни извори: ерозивни, контактни, преливни (баријерни); узлазни: пукотински, гасни, гејзири.
- Крашки извори: крашка врела, потајнице, еставеле, сланасти (бочати) извори и вруље.
- Термоминерални извори и бање: Врањска бања (92°C) и Јошаничка бања (78°C) су најтоплије у Србији.
- Обновљива енергија: Исланд греје домове водом из гејзира; Лардарело (Италија) ради од 1904.
- Заштита: филтери, мање ђубрива и пестицида, пошумљавање, закони и еколошка свест.
