Најважније из лекције
План-резиме
-
Одређивање типа климе
- Клима не зависи само од географске ширине, већ и од водених површина, морских струја, надморске висине и вегетације (Монако, Владивосток и Бостон – иста ширина, различита клима).
- Тип климе се одређује мерењем током најмање 30 година, највише према температури и падавинама (клима-дијаграм).
- Правилност типова климе највише се види у жарком појасу; карта света има 11 типова.
-
Климе жарког појаса
- Екваторијална: око екватора, 25–27 °C, преко 2.000 mm, амплитуда 1–2 °C, највише кише у марту и септембру.
- Саванска (тропска сезонски влажна): северно и јужно од екваторијалне; кишно лето, сушна зима; више од 95% кише у кишној сезони.
- Монсунска: јужна и југоисточна Азија; летње кише од средине јуна, веома сува зима.
- Пустињска: Сахара (57,8 °C, 50–100 mm), Намиб, Атакама, Руб ел Хали; Гоби – хладна пустиња (−40 °C до 45 °C, до 200 mm).
-
Суптропске климе (30°–40° г. ш.)
- Средоземна: сува, топла и ведра лета (око 25 °C), благе кишне зиме; јужна Европа, Калифорнија, Чиле; купалишни туризам.
- Суптропска влажна: источне обале (Кина, југоисток САД, Сиднеј); жарка лета, благе зиме, киша лети.
-
Умерене ширине (40°–60° г. ш.)
- Океанска: западне обале, благе зиме, свежа лета, падавине током целе године (западни ветрови).
- Континентална: унутрашњост континената; топлија лета, хладније зиме, мање падавина.
- Прелазна (нпр. Београд): топла лета, снежне зиме, највише падавина лети.
-
Хладне и планинске климе
- Субполарна (тундра): око поларника; дуге хладне зиме, кратка свежа лета.
- Поларна: температура ретко изнад 0 °C, поларна ноћ шест месеци, мање од 250 mm – ледене пустиње.
- Планинска: ниједан месец изнад 10 °C; температурне инверзије; Шведска 650 m, Килиманџаро изнад 3.950 m.
-
Клима градова
- Градско острво топлоте: у граду топлије за неколико степени (асфалт, бетон, грејање, саобраћај, мањи албедо, мало зеленила).
- Мањи притисак, ветар, испаравање и влажност, а већа облачност и падавине (кондензациона језгра).
- Последице по здравље: несаница, главобоља, болести дисајних органа.
Тип климе – одређује се мерењем климатских елемената током најмање 30 година (учесталост појава, просеци, одступања).
- Климатски фактори – географска ширина, близина великих водених површина, морске струје, надморска висина, вегетација.
- Клима-дијаграм – приказује месечне температуре и падавине.
Правилност у смењивању типова климе највише се види у жарком појасу, а у вишим ширинама (нарочито у Азији) губи се.
- Монако, Владивосток и Бостон су на сличној географској ширини, а имају различите климе.
Екваторијална (тропска влажна) клима – око екватора: централна Африка, север Јужне Америке, југоисток Азије.
- Температура – средња годишња 25–27 °C, ретко преко 35 °C, ноћу не испод 22 °C; амплитуда 1–2 °C.
- Падавине – преко 2.000 mm, током целе године; највише у марту и септембру (Сунце у зениту).
Тропска сезонски влажна (саванска) клима – северно и јужно од екваторијалне (Африка, Јужна Америка, северна Аустралија); кишна летња и сушна зимска сезона; у кишној сезони више од 95% годишње кише.
Монсунска клима – јужна и југоисточна Азија; летње кише (од средине јуна) натапају пиринчана поља, а зима је веома сува (монсун дува из централне Азије ка мору).
Пустињска клима – у жарком и умереном појасу; ретке падавине, сув ваздух, велика дневна колебања температуре.
- Тропске пустиње: Сахара, Калахари, Намиб, Нефуд, Руб ел Хали, Атакама; Сахара: 57,8 °C, 50–100 mm.
- Гоби (умерене ширине): 900–1.500 m н. в., до 200 mm, од −40 °C до 45 °C.
Средоземна (медитеранска) клима – између 30° и 40° г. ш.: јужна Европа, северозападна Африка, Калифорнија, средњи Чиле, југозападна Африка, јужна и југозападна Аустралија.
Лети висок притисак доноси суво, топло и ведро време (око 25 °C); зиме су благе и кишовите. Погодна за купалишни туризам (Ница).
Суптропска влажна клима – источне обале континената између 30° и 40° г. ш. (Кина, југоисток САД, источна Аустралија, југоисток Јужне Америке); жарка лета, благе зиме, највише кише лети (пример: Сиднеј).
Између 40° и 60° г. ш. (велики делови Северне Америке, Европе и Азије) смењују се океанска и континентална клима.
Океанска клима – западне обале Европе, Северне и Јужне Америке; благе зиме, свежа лета, обилне падавине током целе године од западних ветрова (Париз).
Континентална клима – унутрашњост континената (континенталност расте са удаљеношћу од извора влаге); топлија лета, хладније зиме, мање падавина (Волгоград).
Прелазни тип између океанске и континенталне климе – топла лета, умерено хладне и снежне зиме, највише падавина лети (пример: Београд).
Субполарна клима (клима тундре) – око поларника (север Северне Америке и Евроазије, острва око Антарктика); прелаз ка поларној: дуге хладне зиме, кратка свежа лета, мало падавина.
Поларна клима – Северни ледени океан, Гренланд, крајњи север Канаде и Сибира, Антарктик; стални снег и лед, температура ретко изнад 0 °C, поларна ноћ на половима траје шест месеци.
Хладан ваздух има мало влаге, па неке поларне области добијају мање од 250 mm падавина – настају ледене пустиње.
Планинска клима – где нема дрвећа и ниједан месец нема средњу температуру већу од 10 °C; свежа кратка лета, дуге снежне зиме, честе температурне инверзије.
- На Алпима се смењују јако дневно Сунчево зрачење и јаки ноћни мразеви.
- Ако је граница горња граница шума, планинска клима почиње у Шведској (68° с. г. ш.) на 650 m, а на Килиманџару изнад 3.950 m.
Градско острво топлоте – ваздух у граду топлији је за неколико степени него у околини, иако замућен ваздух смањује Сунчево зрачење.
- Узроци – асфалт и бетон, грејање, саобраћај, индустрија, мањи албедо, слабији ветар, мало зеленила.
- Загађење – угљен-моноксид, оксиди сумпора и азота, угљоводоници, честице.
У граду су ваздушни притисак, брзина ветра, испаравање и влажност ваздуха мањи, а облачност и падавине веће, јер аеросоли и прашина служе као кондензациона језгра.
- Последице: несаница, главобоља, болести дисајних органа.
Најважније:
- Тип климе: одређује се на основу мерења током најмање 30 година, највише према температури ваздуха и количини падавина.
- Фактори: поред географске ширине важни су водене површине, морске струје, надморска висина и вегетација.
- Екваторијална клима: 25–27 °C, преко 2.000 mm падавина равномерно током године, амплитуда 1–2 °C.
- Саванска клима: кишна летња и сушна зимска сезона; монсунска клима у јужној и југоисточној Азији.
- Пустињска клима: Сахара (57,8 °C, 50–100 mm), Гоби као хладна пустиња умерених ширина.
- Суптропске климе: средоземна са сувим летима и кишним зимама, суптропска влажна са кишом лети (30°–40° г. ш.).
- Умерене ширине (40°–60°): океанска на западним обалама, континентална у унутрашњости, између њих прелазна клима.
- Хладне климе: субполарна око поларника, поларна са ледом и леденим пустињама, планинска без месеца изнад 10 °C.
- Градска клима: градско острво топлоте, мања влажност, а већа облачност и више падавина.
