Најважније из лекције
План-резиме
-
Значај Светског мора
- Обале насељене од давнина (риба, шкољке, ракови); бродоградња и поморство ширили културу међу континентима.
- Од средине 20. века вади се нафта и гас са дна; 40% светске нафте потиче са дна мора.
- Риба и морске алге: исхрана, пољопривреда, грађевинарство, индустрија; 80% улова из плитких мора северне хемисфере.
- Поморски саобраћај: око 75% међународног терета (нафта, гвоздена руда, угаљ, житарице).
- Електране на енергију плиме и осеке и енергију таласа.
-
Прекомерни риболов
- Савремени бродови дневно улове по неколико тона рибе → изостаје репродукција, популације опадају.
- Ограничења риболова у Северном, Балтичком и Средоземном мору.
-
Загађење Светског мора
- Узроци: раст становништва, ширење градова, индустрија; више од 80% загађења долази са копна.
- Реке (По → северни Јадран) изазивају цветање воде (нагли развој алги).
- Еутрофикација: фосфати и нитрати из ђубрива → раст алги, нестанак кисеоника, помор риба.
- Токсичне материје преко планктона улазе у ланац исхране.
- Нафта: хаварије бушотина и танкера; најугроженији Персијски залив, Мексички залив, Северно море; 1 литар нафте загади око милион литара воде.
- Пластика: теписи смећа у кружним струјама; Велики пацифички тепих од смећа (више милиона km²).
-
Мере заштите
- Међународни уговори и волонтери → већа еколошка свест.
- Споразум 1989. – 64 државе забраниле одлагање штетних материја у море.
- Акције чишћења плажа – милиони тона смећа годишње.
Људи су давно насељавали обале због рибе, шкољки и ракова; богатства мора интензивније се користе тек од развоја бродоградње, а поморство је ширило и прожимало културе међу континентима и цивилизацијама.
Енергенти са дна мора – од средине 20. века вади се нафта и природни гас; са дна Светског мора потиче 40% светске производње нафте.
Биолошка богатства – риба и морске алге, које се користе у исхрани, пољопривреди, грађевинарству и у прехрамбеној, фармацеутској, текстилној и хемијској индустрији.
- Око 80% улова рибе потиче из плитких мора северне хемисфере.
Прекомерни риболов – улов већи од могућности обнављања врста, који штети морским екосистемима.
Узрок је револуција у рибарским бродовима који дневно улове и обраде по неколико тона рибе; изостаје проста репродукција и популације риба се стално смањују.
- Приморске државе Европе ограничиле су риболов у Северном, Балтичком и Средоземном мору.
Поморски саобраћај учествује у међународном теретном промету са око 75%.
- Највише се превозе – нафта, гвоздена руда, угаљ и житарице.
- Енергија мора – граде се електране на енергију плиме и осеке и енергију таласа.
Узроци: пораст броја становника, ширење великих градова и развој индустрије, нарочито уз густо насељене обале. Више од 80% загађења долази са копна.
- Реке – уносе штетне материје (река По у северни Јадран).
- Отпадне комуналне воде – угрожавају живи свет мора.
- Загађен ваздух – преноси штетне материје у море.
- Медицински отпад – крајем 20. века нађен на плажама у САД.
Цветање воде – нагли развој неких врста, нарочито алги, због загађења воде.
Еутрофикација – обогаћивање воде органским једињењима (фосфати и нитрати из вештачких ђубрива) које изазива раст алги, потпуну потрошњу кисеоника и помор риба.
Токсичне хемикалије и пестициди везују се за планктон и улазе у ланац исхране – изазивају болести и угинућа врста и опасни су за људе.
Изливање нафте – последица хаварија нафтних бушотина и танкера; један литар нафте може да загади око милион литара морске воде.
- Најугроженији: Персијски залив, Мексички залив и Северно море.
Теписи смећа – велике површине пластичног отпада које кружне морске струје доносе са обала и задржавају у свом кругу; рибе и морске животиње једу пластику и угињавају.
- Велики пацифички тепих од смећа – северни део Тихог океана, између Јапана и Северне Америке, више милиона km².
Урбанизација и индустријализација пореметиле су природну равнотежу у мору, па су људи почели да га штите.
- Међународни уговори о заштити океана и бројни волонтери – подигнута еколошка свест.
- Споразум из 1989. године – 64 државе забраниле одлагање многих штетних материја у море.
- Акције чишћења плажа – сваке године сакупе се милиони тона смећа.
Најважније:
- Поморство: развој бродоградње и поморства ширио је културу међу континентима и цивилизацијама.
- Нафта и гас: са дна Светског мора потиче 40% светске производње нафте.
- Риба: 80% улова из плитких мора северне хемисфере; прекомерни риболов смањује популације риба.
- Саобраћај: море учествује са око 75% у међународном теретном промету.
- Загађење: више од 80% долази са копна – реке, комуналне воде, ђубрива, ваздух.
- Цветање воде и еутрофикација: вишак хранљивих материја изазива раст алги, нестанак кисеоника и помор риба.
- Нафта: хаварије бушотина и танкера; 1 литар нафте загади око милион литара воде.
- Пластика: теписи смећа у кружним струјама – Велики пацифички тепих од смећа.
- Заштита: међународни уговори, споразум 64 државе из 1989, волонтери и чишћење плажа.
