Изабери решење задатка:

Задатак 6

Кратко решење

\( a = 3\text{ cm} \) 1. Права \( p \), \( A \in p \) 2. \( n \bot p \), \( A \in n \) 3. \( k_1(A, 3\text{ cm}) \cap p = \{B\} \implies AB = 3\text{ cm} \) 4. \( k_1(A, 3\text{ cm}) \cap n = \{D\} \implies AD = 3\text{ cm} \) 5. \( k_2(B, 3\text{ cm}) \cap k_3(D, 3\text{ cm}) = \{C\} \) 6. Спајањем дужи \( AB \), \( BC \), \( CD \) и \( DA \) добија се квадрат \( ABCD \). 1. Нацртај хоризонталну праву \( p \) и на њој обележи тачку \( A \) која ће бити једно теме квадрата.
2. Конструиши другу праву која је нормална на праву \( p \) и пролази кроз тачку \( A \). Ова конструкција дефинише прав угао (90 степени) у тачки \( A \), што ће бити унутрашњи угао квадрата.
3. Користећи шестар отвора \( 3\text{ cm} \), постави иглу шестара у тачку \( A \). Обележи тачку \( B \) на правој \( p \) (десно од \( A \)) и тачку \( D \) на нормалној правој (изнад \( A \)). Дужине дужи \( AB \) и \( AD \) су једнаке, \( 3\text{ cm} \).
4. Са истим отвором шестара (\( 3\text{ cm} \)), нацртај кружни лук из тачке \( B \) и други кружни лук из тачке \( D \). Пресечна тачка ова два лука је тачка \( C \), четврто теме квадрата, чиме се осигурава да су дужине \( BC \) и \( CD \) такође \( 3\text{ cm} \).
5. Спој тачке \( A \) са \( B \), \( B \) са \( C \), \( C \) са \( D \) и \( D \) са \( A \) помоћу правих линија како би се формирао квадрат \( ABCD \) са страницом дужине \( 3\text{ cm} \).

Детаљно решење

Кораци конструкције квадрата


1. Нацртај хоризонталну праву \( p \) и на њој обележи тачку \( A \) која ће бити једно теме квадрата. 2. Конструиши другу праву која је нормална на праву \( p \) и пролази кроз тачку \( A \). Ова конструкција дефинише прав угао (90 степени) у тачки \( A \), што ће бити унутрашњи угао квадрата. 3. Користећи шестар отвора \( 3\text{ cm} \), постави иглу шестара у тачку \( A \). Обележи тачку \( B \) на правој \( p \) (десно од \( A \)) и тачку \( D \) на нормалној правој (изнад \( A \)). Дужине дужи \( AB \) и \( AD \) су једнаке, \( 3\text{ cm} \). 4. Са истим отвором шестара (\( 3\text{ cm} \)), нацртај кружни лук из тачке \( B \) и други кружни лук из тачке \( D \). Пресечна тачка ова два лука је тачка \( C \), четврто теме квадрата, чиме се осигурава да су дужине \( BC \) и \( CD \) такође \( 3\text{ cm} \). 5. Спој тачке \( A \) са \( B \), \( B \) са \( C \), \( C \) са \( D \) и \( D \) са \( A \) помоћу правих линија како би се формирао квадрат \( ABCD \) са страницом дужине \( 3\text{ cm} \).

1. Конструкција правог угла са теменом у тачки \( A \)

Лењиром нацртамо праву \( p \) и на њој означимо тачку \( A \). У тачки \( A \) конструишемо нормалу \( n \) на праву \( p \) помоћу шестара и лењира: - Опишемо кружни лук са центром у тачки \( A \) произвољног полупречника који сече праву \( p \) у двема тачкама. - Из тих двеју тачака опишемо кружне лукове једнаких полупречника (већих од растојања до \( A \)) чији пресек одређује праву \( n \) нормалну на \( p \). Тиме добијамо прав угао у темену \( A \).

2. Одређивање темена \( B \) и \( D \)

Отвором шестара одмеримо дужину од \( 3\text{ cm} \). - Из тачке \( A \) нанесемо \( 3\text{ cm} \) на праву \( p \) и означимо теме \( B \). - Са истим отвором шестара (\( 3\text{ cm} \)), из тачке \( A \) нанесемо лук на нормалу \( n \) и означимо теме \( D \). Дакле, важи: \[ AB = 3\text{ cm} \] \[ AD = 3\text{ cm} \]

3. Одређивање темена \( C \) и спајање страница

Са непромењеним отвором шестара од \( 3\text{ cm} \): - Забодемо шестар у тачку \( B \) и опишемо кружни лук у унутрашњости правог угла. - Забодемо шестар у тачку \( D \) и опишемо кружни лук који сече претходни лук. Пресечну тачку ова два лука означимо са \( C \). Лењиром спојимо редом дужи \( BC \) и \( CD \). Четвороугао \( ABCD \) је тражени квадрат странице \( 3\text{ cm} \).

Кратак запис решења:

\( a = 3\text{ cm} \) \( p \bot n \) кроз \( A \) \( AB = AD = 3\text{ cm} \) \( k(B, 3\text{ cm}) \cap k(D, 3\text{ cm}) = \{C\} \) Квадрат \( ABCD \) са страницом \( 3\text{ cm} \).

Најважније из лекције

Осна симетрија: Пресликавање где је тачка и њена слика подједнако удаљена од осе симетрије, а права која их спаја је нормална на ту осу. Ова трансформација чува дужине и углове.
Осносиметричне фигуре: Фигуре које се могу преклопити преко једне праве (осе) тако да им се половине поклопе (нпр. квадрат има 4 осе, кружница бесконачно много).
Симетрала дужи: Права која полови дуж под правим углом. Свака тачка на симетрали једнако је удаљена од крајева дужи. Ова особина је основа за конструисање нормала, паралелних правих и одређивање центра кружнице.
Осна симетрија је пресликавање тачака равни у односу на једну праву коју називамо оса симетрије (обично се обележава са \( s \)).
Тачка \( A_1 \) је осносиметрична тачки \( A \) у односу на праву \( s \) ако:
  • \( A_1 \) припада нормали из \( A \) на праву \( s \);
  • \( A \) и \( A_1 \) се налазе са различитих страна праве \( s \);
  • \( A \) и \( A_1 \) су једнако удаљене од праве \( s \).
Свака тачка која се налази на самој оси симетрије \( s \) пресликава се у саму себе.
Приказ праве s (оса симетрије) и две тачке A и A1 које су симетричне у односу на њу. Испрекиданом линијом је приказана нормала која спаја ове две тачке и сече осу под правим углом, уз ознаку да су растојања од осе до обе тачке једнака.
Осна симетрија је изометријска трансформација, што значи да чува растојање између тачака (дуж се пресликава у једнаку дуж). Такође чува распоред колинеарних тачака и углове (угао се пресликава у једнак угао).
Слика праве при осној симетрији је такође права. Зависно од њеног положаја према оси \( s \):
  • Ако права сече осу симетрије, њена слика такође пролази кроз ту тачку пресека.
  • Ако је права паралелна оси симетрије, њена слика је такође паралелна оси.
  • Ако је права нормална на осу симетрије, она се пресликава у саму себе.
Да бисмо конструисали слику дужи, пресликавамо само њене крајње тачке. Да бисмо пресликали троугао, пресликавамо његова темена. Да бисмо пресликали кружницу, пресликавамо њен центар, док полупречник остаје исти.
Фигура је осносиметрична ако постоји бар једна права (оса симетрије фигуре) по којој се фигура може "пресавити" тако да се њена два дела потпуно поклопе.
Број оса симетрије код неких познатих фигура:
  • Паралелограм: 0 оса симетрије.
  • Правоугаоник (који није квадрат): 2 осе симетрије.
  • Квадрат: 4 осе симетрије.
  • Кружница: бесконачно много оса симетрије (свака права која пролази кроз центар).
Симетрала дужи \( AB \) (ознака \( s_{AB} \)) је права која садржи средиште те дужи и нормална је на њу.
Ознака: \( s_{AB} \) чита се као "симетрала дужи AB".
Кључна особина: Свака тачка на симетрали дужи једнако је удаљена од крајева те дужи (Ако \( X \in s_{AB} \), онда је \( XA = XB \)). Важи и обрнуто: ако је тачка једнако удаљена од крајева дужи, она припада њеној симетрали.
Дуж AB и њена симетрала s_{AB} која пролази кроз средиште под правим углом. На симетрали је означена тачка X изнад дужи. Дужи XA и XB су повучене и означене као једнаке.
Да бисмо конструисали симетралу дужи \( AB \), шестаром описујемо два кружна лука истог полупречника (већег од половине дужи) из тачака \( A \) и \( B \). Права која пролази кроз њихове пресечне тачке је симетрала.
Помоћу лењира и шестара можемо извршити следеће конструкције користећи особине симетрале:
Нормала из тачке на праву: Из тачке \( P \) конструишемо кружницу која сече праву \( p \) у две тачке. Затим конструишемо симетралу дужи чији су крајеви те пресечне тачке. Та симетрала је тражена нормала.
Центар кружнице: Центар се налази у пресеку симетрала било које две тетиве те кружнице.
Паралелна права: Кроз тачку \( P \) прво конструишемо нормалу \( n \) на дату праву \( p \), а затим у тачки \( P \) конструишемо нормалу \( a \) на праву \( n \). Добијена права \( a \) је паралелна са \( p \).

Задаци за вежбање

Лак: Колико оса симетрије има дуж, а колико кружница?
Одговор: Дуж има две осе симетрије (права на којој се налази и њена симетрала). Кружница има бесконачно много оса симетрије (свака права која пролази кроз њен центар).
Средњи: Дата је дуж \( PQ \). Тачка \( M \) припада симетрали \( s_{PQ} \). Ако је растојање од тачке \( M \) до тачке \( P \) једнако \( 7 \text{ cm} \), колико износи растојање од тачке \( M \) до тачке \( Q \)?
На основу особине симетрале дужи, свака тачка на њој је једнако удаљена од крајева те дужи. Дакле, \( MP = MQ \).
Одговор: Растојање од тачке \( M \) до тачке \( Q \) је такође \( 7 \text{ cm} \).
Средњи: Нека је права \( a \) нормална на осу симетрије \( s \). У шта се пресликава права \( a \) при осној симетрији у односу на праву \( s \)?
Одговор: Права која је нормална на осу симетрије пресликава се сама у себе.
Тежак: Објасните како се лењиром и шестаром конструише права \( a \) која пролази кроз тачку \( P \) и паралелна је правој \( p \) (која не садржи \( P \)).
Одговор: Конструкција се своди на цртање две нормале. Прво се конструише права \( n \) која пролази кроз \( P \) и нормална је на праву \( p \). Затим се конструише права \( a \) која пролази кроз \( P \) и нормална је на праву \( n \). Како су \( p \) и \( a \) нормалне на исту праву \( n \), оне су међусобно паралелне.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: