Корице уџбеника

V.3. Симетрала дужи

Изабери решење задатка:

Задатак 8

Кратко решење

1) \( BC \subset p \)

\( A \notin p \) \( n \perp p, A \in n \) \( n \cap p = \{B\} \) \( a = AB \) \( C \in p, BC = a \) \( m \perp p, C \in m \) \( D \in m, CD = a \) Квадрат је \( ABCD \). 1. Nacrtaj horizontalnu pravu \( p \) i tačku \( A \) postavljenu iznad nje.
2. Konstruiši tačku \( A' \) koja je osnosimetrična tački \( A \) u odnosu na pravu \( p \). Tačka \( A' \) treba biti postavljena ispod prave \( p \), na istoj vertikalnoj liniji kao \( A \), tako da je rastojanje od \( A' \) do \( p \) jednako rastojanju od \( A \) do \( p \).
3. Nacrtaj isprekidanu duž \( AA' \) koja seče pravu \( p \) u tački. Obeleži tu tačku preseka sa \( O \). Indikuj prav ugao između duži \( AA' \) i prave \( p \) u tački \( O \).
4. Obeleži tačku \( O \) dodatno kao teme \( B \). Stoga, \( B \) je koincidentno sa \( O \).
5. Ovu tačku \( O \) (koja je ujedno i \( B \)) smatramo presekom dijagonala kvadrata. S obzirom na to da su dijagonale kvadrata normalne i jednake, i seku se u tački \( O \), te da je \( A \) jedno teme, pretpostavlja se da \( C \) leži na pravoj \( p \).
6. Konstruiši normalu na pravu \( p \) koja prolazi kroz tačku \( A \). Ta tačka preseka normale i prave \( p \) obeležava se kao teme \( D \). Geometrijski, ovo znači da je tačka \( D \) koincidentna sa tačkom \( O \) (i \( B \)). Stoga, \( B=D=O \).
7. Prenesi duž \( OD \) (koja je dužina nula s obzirom na \( D=O \)) na drugu stranu tačke \( O \) (duž prave \( p \)) da bi se dobila tačka \( C \). Da bi ovaj korak bio smislen za crtanje, stvoriti dve tačke \( C \) i \( D \) na pravoj \( p \), simetrično postavljene u odnosu na \( O \), tako da \( OD = OC \). Tada bi \( C \) bilo teme kvadrata, a \( D \) bi takođe bilo teme, dok bi \( B \) ostalo u \( O \). Ovo omogućava vizualizaciju sukobljenih uslova problema.

(Note: The last step attempts to resolve the inherent geometric contradiction in the original step 7 by creating distinct points C and D, as a drawing cannot represent a zero-length segment transfer. This reflects the 'impossible' nature highlighted in the problem's solution text.)

2) \( BD \subset p \)

\( A \notin p \) \( n \perp p, A \in n \) \( n \cap p = \{S\} \) \( C \in n, S \in AC, AS = SC \) \( B \in p, SB = AS \) \( D \in p, SD = AS \) Квадрат је \( ABCD \). Нацртај праву \( p \) и тачку \( A \) ван ње. Из тачке \( A \) спусти нормалу на праву \( p \). Пресек означи са \( S \). Продужи дуж \( AS \) преко тачке \( S \) и нанеси исту дужину \( AS \) да добијеш тачку \( C \). Из тачке \( S \) на правој \( p \), нанеси дужину \( AS \) лево и десно да добијеш тачке \( B \) и \( D \). Повежи \( A, B, C, D \).

Детаљно решење

Овај задатак захтева примену основних геометријских конструкција шестаром и лењиром, као што су конструкција нормале и преношење дужи, како бисмо нацртали квадрат у специфичним положајима у односу на дату праву.

1) Страница \( BC \) је на правој \( p \)


1. Nacrtaj horizontalnu pravu \( p \) i tačku \( A \) postavljenu iznad nje. 2. Konstruiši tačku \( A' \) koja je osnosimetrična tački \( A \) u odnosu na pravu \( p \). Tačka \( A' \) treba biti postavljena ispod prave \( p \), na istoj vertikalnoj liniji kao \( A \), tako da je rastojanje od \( A' \) do \( p \) jednako rastojanju od \( A \) do \( p \). 3. Nacrtaj isprekidanu duž \( AA' \) koja seče pravu \( p \) u tački. Obeleži tu tačku preseka sa \( O \). Indikuj prav ugao između duži \( AA' \) i prave \( p \) u tački \( O \). 4. Obeleži tačku \( O \) dodatno kao teme \( B \). Stoga, \( B \) je koincidentno sa \( O \). 5. Ovu tačku \( O \) (koja je ujedno i \( B \)) smatramo presekom dijagonala kvadrata. S obzirom na to da su dijagonale kvadrata normalne i jednake, i seku se u tački \( O \), te da je \( A \) jedno teme, pretpostavlja se da \( C \) leži na pravoj \( p \). 6. Konstruiši normalu na pravu \( p \) koja prolazi kroz tačku \( A \). Ta tačka preseka normale i prave \( p \) obeležava se kao teme \( D \). Geometrijski, ovo znači da je tačka \( D \) koincidentna sa tačkom \( O \) (i \( B \)). Stoga, \( B=D=O \). 7. Prenesi duž \( OD \) (koja je dužina nula s obzirom na \( D=O \)) na drugu stranu tačke \( O \) (duž prave \( p \)) da bi se dobila tačka \( C \). Da bi ovaj korak bio smislen za crtanje, stvoriti dve tačke \( C \) i \( D \) na pravoj \( p \), simetrično postavljene u odnosu na \( O \), tako da \( OD = OC \). Tada bi \( C \) bilo teme kvadrata, a \( D \) bi takođe bilo teme, dok bi \( B \) ostalo u \( O \). Ovo omogućava vizualizaciju sukobljenih uslova problema. (Note: The last step attempts to resolve the inherent geometric contradiction in the original step 7 by creating distinct points C and D, as a drawing cannot represent a zero-length segment transfer. This reflects the "impossible" nature highlighted in the problem's solution text.)

Корак 1: Конструкција темена \( B \)

Пошто теме \( A \) припада квадрату, а страница \( BC \) лежи на правој \( p \), страница \( AB \) мора бити нормална на праву \( p \). - Конструишемо кружни лук са центром у \( A \) који сече праву \( p \) у две тачке. - Из тих тачака конструишемо два лука истог полупречника који се секу испод праве. - Права која спаја \( A \) и ту нову тачку је нормала. Пресек нормале и праве \( p \) је теме \( B \). Дуж \( AB \) је страница квадрата \( a \).

Корак 2: Конструкција темена \( C \) и \( D \)

- Шестаром измеримо дужину \( AB \). Из тачке \( B \) на правој \( p \) означимо тачку \( C \) тако да је \( BC = AB \). - У тачки \( C \) конструишемо нормалу на праву \( p \) (паралелно са \( AB \)). - Из тачке \( C \) на тој нормали пренесемо растојање \( AB \) и добијемо теме \( D \). - Повезивањем \( A, B, C, D \) добијамо квадрат.

2) Дијагонала \( BD \) је на правој \( p \)


Нацртај праву \( p \) и тачку \( A \) ван ње. Из тачке \( A \) спусти нормалу на праву \( p \). Пресек означи са \( S \). Продужи дуж \( AS \) преко тачке \( S \) и нанеси исту дужину \( AS \) да добијеш тачку \( C \). Из тачке \( S \) на правој \( p \), нанеси дужину \( AS \) лево и десно да добијеш тачке \( B \) и \( D \). Повежи \( A, B, C, D \).

Корак 1: Конструкција центра \( S \) и темена \( C \)

Код квадрата се дијагонале секу под правим углом, па је \( AC \perp BD \). Пошто је \( BD \) на правој \( p \), дијагонала \( AC \) мора бити на нормали из \( A \). - Конструишемо нормалу из тачке \( A \) на праву \( p \). Пресечну тачку означавамо са \( S \). То је центар квадрата. - На истој нормали, са друге стране праве \( p \), пренесемо растојање \( AS = SC \) како бисмо добили теме \( C \).

Корак 2: Конструкција темена \( B \) и \( D \)

Дијагонале квадрата су једнаке и полове се (\( AS = SC = BS = SD \)). - Шестаром измеримо дуж \( AS \). - Из тачке \( S \), дуж праве \( p \), пренесемо ту дужину на обе стране. Пресечне тачке са правом \( p \) су темена \( B \) и \( D \). - Спајањем тачака \( A, B, C, D \) добијамо тражени квадрат.

Кратак запис решења:

1) \( AB \perp p \Rightarrow B = \text{подножје нормале из } A \text{ на } p \). \( BC = AB \) на \( p \). \( CD \perp p, CD = AB \). Повежи \( ABCD \). 2) \( AC \perp p \Rightarrow S = \text{подножје нормале из } A \text{ на } p \). \( SC = AS \) на нормали. \( SB = SD = AS \) на \( p \). Повежи \( ABCD \).

Најважније из лекције

Осна симетрија: Пресликавање где је тачка и њена слика подједнако удаљена од осе симетрије, а права која их спаја је нормална на ту осу. Ова трансформација чува дужине и углове.
Осносиметричне фигуре: Фигуре које се могу преклопити преко једне праве (осе) тако да им се половине поклопе (нпр. квадрат има 4 осе, кружница бесконачно много).
Симетрала дужи: Права која полови дуж под правим углом. Свака тачка на симетрали једнако је удаљена од крајева дужи. Ова особина је основа за конструисање нормала, паралелних правих и одређивање центра кружнице.
Осна симетрија је пресликавање тачака равни у односу на једну праву коју називамо оса симетрије (обично се обележава са \( s \)).
Тачка \( A_1 \) је осносиметрична тачки \( A \) у односу на праву \( s \) ако:
  • \( A_1 \) припада нормали из \( A \) на праву \( s \);
  • \( A \) и \( A_1 \) се налазе са различитих страна праве \( s \);
  • \( A \) и \( A_1 \) су једнако удаљене од праве \( s \).
Свака тачка која се налази на самој оси симетрије \( s \) пресликава се у саму себе.
Приказ праве s (оса симетрије) и две тачке A и A1 које су симетричне у односу на њу. Испрекиданом линијом је приказана нормала која спаја ове две тачке и сече осу под правим углом, уз ознаку да су растојања од осе до обе тачке једнака.
Осна симетрија је изометријска трансформација, што значи да чува растојање између тачака (дуж се пресликава у једнаку дуж). Такође чува распоред колинеарних тачака и углове (угао се пресликава у једнак угао).
Слика праве при осној симетрији је такође права. Зависно од њеног положаја према оси \( s \):
  • Ако права сече осу симетрије, њена слика такође пролази кроз ту тачку пресека.
  • Ако је права паралелна оси симетрије, њена слика је такође паралелна оси.
  • Ако је права нормална на осу симетрије, она се пресликава у саму себе.
Да бисмо конструисали слику дужи, пресликавамо само њене крајње тачке. Да бисмо пресликали троугао, пресликавамо његова темена. Да бисмо пресликали кружницу, пресликавамо њен центар, док полупречник остаје исти.
Фигура је осносиметрична ако постоји бар једна права (оса симетрије фигуре) по којој се фигура може "пресавити" тако да се њена два дела потпуно поклопе.
Број оса симетрије код неких познатих фигура:
  • Паралелограм: 0 оса симетрије.
  • Правоугаоник (који није квадрат): 2 осе симетрије.
  • Квадрат: 4 осе симетрије.
  • Кружница: бесконачно много оса симетрије (свака права која пролази кроз центар).
Симетрала дужи \( AB \) (ознака \( s_{AB} \)) је права која садржи средиште те дужи и нормална је на њу.
Ознака: \( s_{AB} \) чита се као "симетрала дужи AB".
Кључна особина: Свака тачка на симетрали дужи једнако је удаљена од крајева те дужи (Ако \( X \in s_{AB} \), онда је \( XA = XB \)). Важи и обрнуто: ако је тачка једнако удаљена од крајева дужи, она припада њеној симетрали.
Дуж AB и њена симетрала s_{AB} која пролази кроз средиште под правим углом. На симетрали је означена тачка X изнад дужи. Дужи XA и XB су повучене и означене као једнаке.
Да бисмо конструисали симетралу дужи \( AB \), шестаром описујемо два кружна лука истог полупречника (већег од половине дужи) из тачака \( A \) и \( B \). Права која пролази кроз њихове пресечне тачке је симетрала.
Помоћу лењира и шестара можемо извршити следеће конструкције користећи особине симетрале:
Нормала из тачке на праву: Из тачке \( P \) конструишемо кружницу која сече праву \( p \) у две тачке. Затим конструишемо симетралу дужи чији су крајеви те пресечне тачке. Та симетрала је тражена нормала.
Центар кружнице: Центар се налази у пресеку симетрала било које две тетиве те кружнице.
Паралелна права: Кроз тачку \( P \) прво конструишемо нормалу \( n \) на дату праву \( p \), а затим у тачки \( P \) конструишемо нормалу \( a \) на праву \( n \). Добијена права \( a \) је паралелна са \( p \).

Задаци за вежбање

Лак: Колико оса симетрије има дуж, а колико кружница?
Одговор: Дуж има две осе симетрије (права на којој се налази и њена симетрала). Кружница има бесконачно много оса симетрије (свака права која пролази кроз њен центар).
Средњи: Дата је дуж \( PQ \). Тачка \( M \) припада симетрали \( s_{PQ} \). Ако је растојање од тачке \( M \) до тачке \( P \) једнако \( 7 \text{ cm} \), колико износи растојање од тачке \( M \) до тачке \( Q \)?
На основу особине симетрале дужи, свака тачка на њој је једнако удаљена од крајева те дужи. Дакле, \( MP = MQ \).
Одговор: Растојање од тачке \( M \) до тачке \( Q \) је такође \( 7 \text{ cm} \).
Средњи: Нека је права \( a \) нормална на осу симетрије \( s \). У шта се пресликава права \( a \) при осној симетрији у односу на праву \( s \)?
Одговор: Права која је нормална на осу симетрије пресликава се сама у себе.
Тежак: Објасните како се лењиром и шестаром конструише права \( a \) која пролази кроз тачку \( P \) и паралелна је правој \( p \) (која не садржи \( P \)).
Одговор: Конструкција се своди на цртање две нормале. Прво се конструише права \( n \) која пролази кроз \( P \) и нормална је на праву \( p \). Затим се конструише права \( a \) која пролази кроз \( P \) и нормална је на праву \( n \). Како су \( p \) и \( a \) нормалне на исту праву \( n \), оне су међусобно паралелне.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: