Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам транспирације
- Процес одавања воде у облику водене паре из биљке у атмосферу (чини око 10% воде у атмосфери).
- Биљка искористи само неколико процената усвојене воде за фотосинтезу и раст, док остатак избацује.
-
Значај транспирације
- Омогућава стално кретање воде и транспорт растворених минералних материја од корена ка врху биљке кроз проводне судове (ксилем).
- Одржава тургор – унутрашњи притисак у ћелијама који даје чврстину и усправан положај зељастим биљкама.
- Терморегулација – одавањем воде биљка одаје топлоту и спречава сопствено прегревање.
-
Механизам транспирације
- Водена пара излази кроз отворе у листу када је њена концентрација унутар листа већа од оне у спољашњем ваздуху.
- Губитак воде у листу покреће капиларно кретање воде навише кроз проводне снопиће (попут течности у сламчици).
- Рад стома:
- Окружене су двема ћелијама затварачицама.
- Када су затварачице пуне воде, спољашњи зидови се растежу, ћелије попримају пасуљаст облик и стома се отвара (дању).
- Када нема довољно воде, ћелије губе напетост и стома се затвара (ноћу или у суши).
-
Типови одавања воде код биљака
- Стоматарна транспирација – одавање водене паре кроз стоме (најзаступљенији облик).
- Кутикуларна транспирација – одавање мале количине водене паре кроз заштитни воштани слој листа (кутикулу).
- Лентицеларна транспирација – транспирација кроз отворе на кори дрвенастих стабала (лентицеле).
- Гутација – процес избацивања воде у облику течних капи преко водених пора на ободу листа (најчешће ујутру).
-
Адаптације биљака за смањење транспирације
- Смештање стома искључиво на наличје листа или њихово дубоко увлачење у ткиво листа.
- Развијање дебеле воштане кутикуле и заштитних длачица на површини листова.
- Смањење површине листа (нпр. преображај листова у трнове код кактуса, где стабло преузима фотосинтезу).
- Повољан положај и распоред листова у односу на сунчеве зраке или отварање стома искључиво ноћу.
-
Спољашњи фактори који утичу на интензитет транспирације
- Температура: виша температура повећава транспирацију.
- Влажност ваздуха: већа влажност смањује транспирацију.
- Ветар: односи влажан ваздух око листа и повећава транспирацију.
- Светлост: подстиче фотосинтезу и отварање стома, чиме се повећава транспирација.
- Влажност тла: мањак воде у земљишту доводи до штедње воде и смањења транспирације.
- Кретање воде и минерала: Омогућава континуиран проток воде и у њој растворених минералних материја од корена ка листовима кроз проводне судове (ксилем).
- Одржавање тургора: Снабдевањем ћелија водом спречава се венуће и губитак чврстине ткива.
- Терморегулација (хлађење): Испаравањем воде одаје се вишак топлоте, чиме се спречава прегревање листова под дејством сунчевог зрачења.
Када стоме отворе своје отворе због размене гасова (узимање \(\text{CO}_2\) за фотосинтезу), водена пара из унутрашњости листа излази у спољашњу средину. Губитак воде у листу ствара усисну силу која покреће капиларно кретање воде кроз ксилем нагоре.
Биљке могу одавати воду у гасовитом стању (транспирација) или у течном стању (гутација):
| Тип одавања воде | Структура преко које се врши | Карактеристике |
|---|---|---|
| Стоматална транспирација | Стоме на листовима | Главни и регулисани облик транспирације (највећа количина водене паре). |
| Кутикуларна транспирација | Кутикула (воштани слој листа) | Нерегулисано и слабо испаравање кроз заштитни површински слој. |
| Лентицеларна транспирација | Лентицеле (отвори на кори) | Одвија се на вишегодишњим дрвенастим стаблима и гранама. |
| Гутација | Водене поре (хидатоде) на ободу листа | Одавање воде у течном стању (у виду капи), најчешће рано ујутру при високој влажности ваздуха. |
| Спољашњи фактор | Утицај на транспирацију | Објашњење |
|---|---|---|
| Температура ваздуха | Повећава \(\uparrow\) | Виша температура убрзава испаравање воде. |
| Влажност ваздуха | Смањује \(\downarrow\) | Засићен ваздух отежава даљи прелазак водене паре из листа у атмосферу. |
| Ветар (струјање ваздуха) | Повећава \(\uparrow\) | Односи слој влажног ваздуха око листа и убрзава испаравање. |
| Светлост | Повећава \(\uparrow\) | Подстиче фотосинтезу, што доводи до отварања стома. |
| Влажност земљишта | Смањење воде у тлу смањује транспирацију \(\downarrow\) | Недостатак воде тера биљку да затвара стоме и штеди влагу. |
Биљке сувих и топлих станишта (ксерофите) развиле су морфолошке и анатомске прилагођености:
- Положај стома: Налазе се претежно или искључиво на наличју листа, где су заштићене од директног сунца.
- Увучене стоме: Смештене у удубљењима лисне површине ради смањења струјања ваздуха.
- Дебела кутикула и воштана превлака: Стварају непропусну баријеру за воду.
- Длачице на листовима: Задржавају слој мирног, влажног ваздуха уз површину листа и одбијају светлост.
- Редукција лисне површине: Листови су ситни, увијени или преображени у трнове (нпр. код кактуса), док стабло преузима улогу фотосинтезе.
- Временско прилагођавање: Неке биљке отварају стоме искључиво током ноћи ради узимања \(\text{CO}_2\).
Значај: Омогућава усисавање и транспорт воде и минерала кроз ксилем, одржава тургор ћелија и штити биљку од прегревања.
Регулација: Одвија се доминантно преко стома помоћу промене тургора у ћелијама затварачицама (дању отворене, ноћу затворене).
Типови одавања воде: Стоматална, кутикуларна и лентицеларна транспирација (у виду паре) и гутација (у виду капи воде).
Фактори и адаптације: Транспирацију повећавају температура, светлост и ветар, а смањује је висока влажност ваздуха. Биљке се од суше бране дебелом кутикулом, длачицама, стомама на наличју листа или редукцијом листова у трнове.