Најважније из лекције
План-резиме
-
Ћелијска комуникација и улога крви
- Људско тело се састоји од око 37 билиона ћелија (око 200 различитих врста) које међусобно комуницирају путем хемијских сигнала (хормони, неуротрансмитери).
- Крв служи као главни транспортни систем:
- Преноси хемијске сигнале, хранљиве материје и кисеоник до органа.
- Односи штетне продукте метаболизма до бубрега, где се филтрацијом формира урин ради њиховог избацивања.
- Омогућава одржавање стабилног унутрашњег стања организма (хомеостазе).
-
Састав крви
- Крвна плазма (чини скоро половину запремине крви): течни део који садржи глукозу, ензиме, хормоне и антитела имунског система.
- Крвни елементи (ћелије):
- Еритроцити (црвена крвна зрнца): ћелије без једра, садрже пигмент хемоглобин са атомима гвожђа који везује и транспортује кисеоник.
- Леукоцити (бела крвна зрнца): ћелије одбрамбеног система које се крећу амебоидно, пролазе у ткива и уништавају патогене.
- Тромбоцити (крвне плочице): учествују у процесу згрушавања (коагулације) крви.
-
Прикупљање и анализа узорака
- Урин: узима се први јутарњи урин у стерилну бочицу.
- Крв: узима се из капилара (јагодица прста) или вена (унутрашња страна лакта) помоћу вакуумских епрувета.
- Анализе се раде превентивно или ради дијагностиковања обољења.
-
Референтне вредности и дијагностички значај
- Референтне вредности представљају опсег „нормалних“ вредности за одређену групу људи и зависе од пола, старости и физиолошког стања (нпр. трудноће).
- Глукоза: 3,5–6,1 mmol/L (мери се ујутру, наташте).
- Хемоглобин: жене 120–150 g/L; мушкарци 130–160 g/L.
- Индикације поремећаја при одступању од референтних вредности:
- Анемија: смањен број еритроцита, концентрације хемоглобина или гвожђа (смањена способност преноса кисеоника).
- Инфекција или запаљење: повишен број леукоцита у крви, односно појава леукоцита, бактерија или слузи у урину (замућен урин).
- Леукемија: неконтролисано, патолошко размножавање леукоцита.
- Дијабетес: трајно повишен ниво глукозе у крви.
- Оштећење бубрега: појава хемоглобина у урину (црвенкаста боја урина) услед инфекције, песка или камена.
- Референтне вредности представљају опсег „нормалних“ вредности за одређену групу људи и зависе од пола, старости и физиолошког стања (нпр. трудноће).
Хемијски сигнали (хормони и неуротрансмитери) служе као начин споразумевања којим ћелије и органи међусобно усклађују рад ради одржавања хомеостазе (стабилности унутрашње средине).
Крв је транспортно средство које повезује све органе: снабдева ћелије кисеоником, хранљивим материјама и хормонима, а одводи штетне продукте метаболизма и топлоту.
Урин настаје филтрацијом крви кроз бубреге и представља главни пут елиминације непотребних и штетних материја из организма.
Крвна плазма – течни део крви (чини око половине њене запремине); садржи воду, глукозу, ензиме, хормоне и антитела.
Еритроцити (црвена крвна зрнца) – ћелије без једра испуњене хемоглобином (протеин који садржи гвожђе); њихова улога је везивање и пренос кисеоника (\(\text{O}_2\)).
Леукоцити (бела крвна зрнца) – ћелије са једром које се крећу амебоидно и могу пролазити кроз зидове капилара у ткива; имају улогу у одбрани организма од патогена (имунитет).
Тромбоцити (крвне плочице) – делови ћелија који учествују у процесу згрушавања (коагулације) крви приликом повреда.
Прикупљање урина – сакупља се први јутарњи урин у стерилну бочицу.
Прикупљање крви – узима се из капилара (јагодица прста) или из вене (најчешће на унутрашњој страни лакта).
Референтне вредности – распон вредности лабораторијских параметара који се сматра уобичајеним за здраве особе одређеног пола и старосне доби.
| Параметар | Референтни распон |
|---|---|
| Глукоза у крви | \(3{,}5 - 6{,}1\text{ mmol/l}\) (мери се ујутру, наташте) |
| Хемоглобин (жене) | \(120 - 150\text{ g/l}\) |
| Хемоглобин (мушкарци) | \(130 - 160\text{ g/l}\) |
Одступања лабораторијских анализа од референтних вредности указују на поремећаје у телу:
| Лабораторијски налаз | Могући узрок / Обољење |
|---|---|
| Смањен број еритроцита, хемоглобина или гвожђа | Анемија (малокрвност) – смањен капацитет крви за пренос кисеоника. |
| Повишен број леукоцита у крви | Инфекција / упала (активна одбрана од патогена) или леукемија (малигно обољење са неконтролисаним умножавањем леукоцита). |
| Повишена концентрација глукозе наташте | Дијабетес (шећерна болест). |
| Присуство леукоцита, бактерија или слузи у урину | Уринарна инфекција (уринарни тракт захваћен упалом, мутан урин). |
| Појава хемоглобина / еритроцита у урину (црвенкаст урин) | Оштећење бубрега, инфекција, присуство бубрежног песка или камена. |
Лабораторијске резултате увек тумачи лекар, узимајући у обзир исхрану, физичку активност, доба дана и терапију пацијента.
Хомеостаза и лабораторијска дијагностика: Анализе крви и урина омогућавају увид у стање унутрашње равнотеже и функцију органа.
Састав крви: Крвна плазма транспортује растворене материје (глукозу, хормоне, антитела), док крвни елементи обављају специфичне функције: еритроцити преносе \(\text{O}_2\), леукоцити штите тело од патогена, а тромбоцити заустављају крварење.
Примери дијагностичких закључака:
Састав крви: Крвна плазма транспортује растворене материје (глукозу, хормоне, антитела), док крвни елементи обављају специфичне функције: еритроцити преносе \(\text{O}_2\), леукоцити штите тело од патогена, а тромбоцити заустављају крварење.
Примери дијагностичких закључака:
- Низак ниво хемоглобина (\(< 120\text{ g/l}\) код жена, \(< 130\text{ g/l}\) код мушкараца) указује на анемију.
- Повишени леукоцити у крви или појава бактерија у урину указују на инфекцију.
- Ниво глукозе у крви изнад \(6{,}1\text{ mmol/l}\) наташте указује на дијабетес.
