На која четири геолошка доба можемо поделити историју планете Земље?

Историју Земље научници су поделили на мање целине – еоне, ере, епохе и периоде. Најједноставнија подела Земљине историје подразумева поделу на четири геолошка доба. То су: прекамбријум (најдуже, прастаро време), палеозоик (старо доба), мезозоик (средње доба) и кенозоик (ново доба). Границе ових раздобља одређене су пре свега на основу догађаја који су значајно мењали изглед живог света на Земљи.

„Календар Живота”. Еволуција Различитих Група Организама Кроз Геолошка Доба И Велика Изумирања

Најважније из лекције

План-резиме

Подела историје Земље („Календар живота”)
1. Научна подела обухвата хијерархијске јединице: еоне (највеће), ере, периоде и епохе.
2. Четири основна геолошка доба:
  1. Прекамбријум - најдуже, прастаро доба.
  2. Палеозоик - старо доба.
  3. Мезозоик - средње доба.
  4. Кенозоик - ново доба.
3. Границе међу раздобљима одређене су крупним догађајима који су драстично мењали живи свет (масовна изумирања, појава нових група).
Настанак Земље и рани развој живота
1. Земља се постепено хладила, формирала се кора и праокеани у којима су уз топлоту и електрична пражњења настали први органски молекули.
2. Претече ћелија настале су пре око 3,9–3,5 милијарди година; Земљу су дуго насељавали искључиво прокариоти.
3. Ендосимбиоза - процес настанка еукариота: већа ћелија је захватила бактерије које су еволуирале у органеле (митохондрије и хлоропласте).
Палеозоик (старо доба)
1. Камбријумска експлозија - нагли пораст разноврсности живог света; развој организама са скелетима и љуштурама (сунђери, медузе, трилобити).
2. Настанак риба, водоземаца, зглавкара, гмизаваца и излазак живота на копно.
3. Карбон - период бујних шума папрати и дрвенастих биљака (извори данашњег угља) које су ослобађале велике количине кисеоника.
4. Перм - спајање свих континената у јединствено копно (Пангеу); крај периода обележило је највеће масовно изумирање у историји.
Мезозоик (средње доба / доба гмизаваца)
1. Тријас - доминација листросауруса, појава првих ситних сисара и летећих гмизаваца (птеросауруса).
2. Јура - врхунац диносауруса, настанак првих птица и појава голосеменица (нпр. гинко као „живи фосил”).
3. Креда - појава и коеволуција скривеносеменица (цветница) и инсеката-опрашивача.
4. Изумирање крајем креде - удар астероида (полуострво Јукатан, Мексико) узроковао је климатски слом и потпуни нестанак диносауруса.
Кенозоик (ново доба / доба сисара)
1. Формирање данашњег распореда континената.
2. Адаптивна радијација и доминација сисара (копитари, звери, мамути) и птица; ширење савана.
3. Квартар - најмлађи период у коме се јављају први преци човека.
Масовна изумирања
1. Узроци: удари астероида, вулканизам, климатске промене и промене нивоа мора.
2. Еволутивни значај: иако уништавају тренутни биодиверзитет, ослобађају еколошке нише и омогућавају бурну еволуцију нових група организама без јаке конкуренције.

„Календар живота” представља хронолошку поделу историје Земље на временске целине: еоне (највеће јединице), ере, периоде и епохе. Границе међу њима одређене су крупним еволуционим и геолошким променама.

Амерички астрофизичар Карл Саган осмислио је „Космички календар”, где је читава историја свемира и Земље сведена на једну календарску годину (Земља настаје у септембру, први живот средином септембра, диносауруси изумиру 30. децембра, а човек се појављује 31. децембра пред поноћ).

Настанак првих ћелија и еукариота

Први услови за живот створени су у топлим праокеанима пре око \(3{,}9\) до \(3{,}5\) милијарди година, где су од једноставних једињења уз помоћ топлоте и електричних пражњења настали први органски молекули.
Први организми били су једноћелијски прокариоти.

Ендосимбиоза је процес настанка сложених еукариотских ћелија у коме је већа ћелија-домаћин унела („прогутала”) бактерије које није сварила, већ је са њима ступила у симбиозу. Ове бактерије временом су еволуирале у органеле са сопственом ДНК:

митохондрије – органеле за производњу енергије;
хлоропласте – органеле за вршење фотосинтезе.

Прекамбријум је најдуже геолошко раздобље које обухвата настанак Земље и доминацију прокариота, након чега долази до појаве првих вишећелијских организама.

Камбријумска експлозија представља нагли пораст разноврсности (диверзитета) живог света пре око \(535\) милиона година, чиме започиње палеозоик.

Кључни догађаји у палеозоику:

Развој бескичмењака: Жива бића почињу да уграђују минерале из воде у љуштуре и скелете (сунђери, медузе, трилобити).
Појава кичмењака и излазак на копно: Развијају се прве рибе, водоземци, зглавкари и примитивни гмизавци.
Период карбон: Због топле климе и високе концентрације \(\text{CO}_2\) бујају џиновске шуме папрати, раставића и маховина. Одвајањем и угљенисањем њихових остатака настале су данашње наслаге каменог угља. Ослобађање великих количина кисеоника додатно је охладило планету.
Период перм: Континенти се спајају у јединствени суперконтинент Пангеу. Појављују се прве голосеменице. Крајем перма долази до највећег масовног изумирања у историји Земље.

Мезозоик је трајао од пре око \(250\) до пре \(65\) милиона година и дели се на три периода: тријас, јуру и креду.

Периоди мезозоика:

Тријас: Доминација сисароликих гмизаваца (листросауруси), појава првих правих диносауруса, летећих гмизаваца (птеросауруса) и ситних сисара.
Јура („доба диносауруса”): Врхунац развоја џиновских диносауруса (биљоједа као што су диплодокус и брахиосаурус, и месоједа попут тираносауруса). У морима живе ихтиосауруси. Појављују се прве птице. Бујају четинари и биљке попут гинка (Ginkgo biloba - живи фосил).
Креда: Појављују се прве скривеносеменице (цветнице), што доводи до интензивне коеволуције са инсектима опрашивачима (пчеле, лептири, мрави).

Пре око \(65\) милиона година, пад огромног астероида (на полуострву Јукатан у данашњем Мексику) изазвао је пожаре, ерупције вулкана, заклањање Сунца прашином и вишегодишње захлађење. Овај догађај означио је потпуни нестанак диносауруса и готово половине свих тадашњих врста.

Кенозоик је најмлађа геолошка ера која је започела пре \(65\) милиона година и траје и данас. Назива се још и добом сисара и птица.

Главне карактеристике:

Континенти постепено заузимају данашњи положај.
Нестанком диносауруса ослобођене су еколошке нише, што омогућава нагли развој и адаптивну радијацију сисара (коњи, носорози, слонови, мамути, звери) и птица.
Доминирају цветнице, траве и простране саване.
Период квартар: Најмлађе доба у коме се јављају ледена доба и први преци савременог човека.

Геолошка ера	Кључни периоди	Главне еволуционе одлике
Прекамбријум	-	Настанак Земље, појава прокариота и еукариота (ендосимбиоза).
Палеозоик (старо доба)	Камбријум, Карбон, Перм...	Камбријумска експлозија, излазак на копно, шуме папрати (угаљ), пермско изумирање.
Мезозоик (средње доба)	Тријас, Јура, Креда	Доминација диносауруса, појава сисара, птица и цветница; изумирање крајем креде.
Кенозоик (ново доба)	Терцијар, Квартар	Доминација сисара, птица и цветница; појава човека у квартару.

Масовно изумирање је појава у историји Земље током које за релативно кратак геолошки период неповратно нестане велики проценат постојећих врста организама.

Узроци изумирања: Удари астероида, интензивне вулканске ерупције, тектонски поремећаји, промене састава атмосфере, нивоа мора и глобалне климе (захлађења или загревања).

Еволутивни значај: Иако су катастрофална за тадашњи живи свет, масовна изумирања ослобађају еколошке ресурсе и животни простор. Без изумирања доминантних група, нове групе не би имале прилику за развој и диверзификацију (нпр. нестанак диносауруса омогућио је еволутивни успон сисара).

Задатак: Праптица (Archaeopteryx) живела је у периоду касне јуре. Зашто је она изузетно важан фосилни доказ у биологији?

Праптица је прелазни фосилни облик између гмизаваца и птица. Она поседује одлике гмизаваца (зубе у вилицама, канџе на крилима, дугачак реп са пршљеновима) и одлике птица (перје, крила, облик костију), што директно доказује да су се птице развиле од предака из групе гмизаваца (диносауруса).

Подела историје Земље: Време се дели на еоне, ере (Прекамбријум, Палеозоик, Мезозоик, Кенозоик), периоде и епохе.
Настанак сложености: Први су настали једноћелијски прокариоти у праокеанима, а процес ендосимбиозе омогућио је постанак еукариотске ћелије (митохондрија и хлоропласта).
Палеозоик: Почиње камбријумском експлозијом живог света; у карбону се развијају џиновске папрати (угаљ), а крајем перма спаја се Пангеа и дешава се највеће изумирање.
Мезозоик: Доба диносауруса (тријас, јура, креда); појављују се први сисари, птице и цветнице. Завршава се падом астероида пре \(65\) милиона година.
Кенозоик: Доба сисара, птица и скривеносеменица; у квартару настају први преци човека.
Масовна изумирања: Периодична глобална уништења која истовремено отварају простор и ресурсе за еволуцију нових врста.

19. „Календар Живота”. Еволуција Различитих Група Организама Кроз Геолошка Доба И Велика Изумирања

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције