Најважније из лекције
План-резиме
-
Настанак и рани развој живота
- Редослед настанка организама:
- Пре-прокариоти
- Цијанобактерије
- Протисти
- Некадашње алге
- Цијанобактерије:
- Први организми са способношћу вршења фотосинтезе.
- Ослобађањем кисеоника изазвале су „кисеоничку катастрофу“ (нагли пораст нивоа кисеоника и велике промене у живом свету).
- Строматолити: Фосилни остаци древних цијанобактерија сачувани у стенама.
- Ендосимбиоза:
- Настанак ћелијских органела пре око милијарду година кроз симбиотске везе протиста са другим ситним организмима.
- Редослед настанка организама:
-
Геолошка доба и историјски развој
- Палеозоик (старо доба):
- Рани развој водених и првих копнених организама (нпр. сунђери, ринија, појава голосеменица, изумирање многих морских животиња).
- Мезозоик (средње доба):
- Доба доминације гмизаваца и диносауруса.
- Крај доба обележен је масовним изумирањем диносауруса.
- Кенозоик (ново доба):
- Најдуже геолошко доба које траје и данас; доба сисара (нпр. слонови, мамути) и појаве човека.
- Палеозоик (старо доба):
-
Прелазни облици и еволуција
- Археоптерикс: Фосилни прелазни облик од гмизаваца ка птицама:
- Особине гмизаваца: вилица са зубима, прсти са канџама.
- Особине птица: крила, тело покривено перјем.
- Заједничке особине: јаја амниотског типа, полагање јаја.
- Еволутивни континуитет: Многе особине предака очуване су и код данашњих савремених врста.
- Археоптерикс: Фосилни прелазни облик од гмизаваца ка птицама:
-
Адаптације организама на копнени живот
- Озонски омотач: Заштита од штетног сунчевог (ултраљубичастог) зрачења.
- Копнене биљке: Развој заштитних структура против исушивања и листова за ефикасније вршење фотосинтезе.
-
Биодиверзитет
- Појам који означава свеукупну разноврсност живог света на Земљи, као и научну област која се бави њеним настанком и развојем.
Хронолошки редослед настанка организама: пре-прокариоти \(\rightarrow\) цијанобактерије \(\rightarrow\) протисти \(\rightarrow\) некадашње алге.
Цијанобактерије су први организми на Земљи способни за процес фотосинтезе. Њиховом активношћу започело је ослобађање кисеоника (\(\text{O}_2\)) у првобитну атмосферу.
Строматолити су фосилни остаци древних цијанобактерија сачувани у слојевитим стенама.
„Кисеоничка катастрофа“ представља драстичну промену састава атмосфере услед наглог пораста кисеоника. Довела је до масовног изумирања тада доминантних анаеробних организама, али је омогућила развој аеробних организама и формирање озонског омотача.
Озонски омотач настао је из атмосферског кисеоника и има кључну улогу у заштити живих бића од штетног ултраљубичастог (\(\text{UV}\)) зрачења, што је био пресудан услов за прелазак живота на копно.
Симбиогенеза: Пре око милијарду година, преци протиста формирали су симбиотске везе са мањим прокариотским организмима, чиме су настале сложене ћелијске органеле (митохондрије и хлоропласти).
Прелазак водених организама на копно захтевао је значајна морфолошка и анатомска прилагођавања:
- Спречавање исушивања: Стварање заштитног воштаног слоја (кутикуле) на површини тела копнених биљака спречило је неконтролисани губитак воде.
- Развијање листова: Повећало је површину за ефикасније вршење фотосинтезе и регулисање одавања водене паре (транспирације).
Ринија је једна од најстаријих и најједноставнијих фосилних копнених биљака из групе риниофита, карактеристична за рани палеозоик.
Биодиверзитет означава свеукупну разноврсност живог света на Земљи, као и еволуционе процесе који су до ње довели. Многе особине древних предака очуване су и код савремених врста.
| Геолошко доба | Опис и кључни догађаји | Карактеристични организми |
|---|---|---|
| Палеозоик (старо доба) |
Појава копнених биљака и првих голосеменица; масовно изумирање многих морских врста крајем периода. | Сунђери, ринија, рани морски бескичмењаци, ране копнене биљке. |
| Мезозоик (средње доба) |
Доминација гмизаваца; појава првих сисара и птица; велико изумирање диносауруса на крају доба. | Диносауруси, летећи и водени гмизавци, археоптерикс. |
| Кенозоик (ново доба) |
Експанзија и доминација птица, сисара и скривеносеменица; појава човека. | Мамути (изумрли сродници слонова), савремени сисари (слонови), људи. |
Прелазни облици су фосилни организми који поседују морфолошке карактеристике две различите систематске групе и представљају директан доказ еволутивног прелаза из једне групе у другу.
Археоптерикс представља прелазни облик између гмизаваца и птица:
| Особине гмизаваца | Заједничке особине | Особине птица |
|---|---|---|
|
|
|
Постанак живота: Еволуциони редослед обухвата пре-прокариоте, цијанобактерије, протисте и алге. Симбиозом протиста са бактеријама настале су ћелијске органеле.
Атмосферске промене: Фотосинтезом цијанобактерија ослобођен је \(\text{O}_2\), настали су строматолити, догодила се „кисеоничка катастрофа“ и формиран је заштитни озонски омотач.
Освајање копна: Омогућено је заштитом од \(\text{UV}\) зрачења и развијањем кутикуле (против исушивања) и листова. Једна од првих копнених биљака била је ринија.
Геолошка доба:
Атмосферске промене: Фотосинтезом цијанобактерија ослобођен је \(\text{O}_2\), настали су строматолити, догодила се „кисеоничка катастрофа“ и формиран је заштитни озонски омотач.
Освајање копна: Омогућено је заштитом од \(\text{UV}\) зрачења и развијањем кутикуле (против исушивања) и листова. Једна од првих копнених биљака била је ринија.
Геолошка доба:
- Палеозоик – старо доба (сунђери, ране копнене биљке, изумирање морских животиња).
- Мезозоик – средње доба (доминација и изумирање диносауруса).
- Кенозоик – ново доба (развој сисара попут мамута и слонова, појава човека).
