Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам екологије и ограниченост ресурса
- Екологија – наука о „дому“ живих бића (од грчких речи oikos – дом и logos – наука); термин увео Ернест Хекел.
- Ограниченост ресурса – живим бићима су неопходни храна и животни простор да би преживели; пошто ресурси нису неограничени, они постављају границу величине и раста популација (спречавају пренамножавање).
-
Природни ресурси (природна богатства)
- Све оно што планета нуди живим бићима без надокнаде.
- Подела природних ресурса:
- Према пореклу:
- Абиотички ресурси – потичу из неживе природе (вода, ваздух, земљиште, руде).
- Биотички ресурси – жива бића и њихови производи (биљке, животиње, шуме).
- Према обновљивости:
- Необновљиви ресурси – угаљ, нафта, природни гас и руде; настали дуготрајним процесима, њихове количине су ограничене и претераним коришћењем трајно нестају.
- Обновљиви ресурси – обнављају се у природним циклусима:
- Неживи (вода кроз кружење, ваздух кроз фотосинтезу и дисање, земљиште).
- Живи (жива бића се обнављају размножавањем, али претерана експлоатација води ка изумирању).
- Стални ресурси – практично неисцрпни извори (соларна енергија, енергија ветра, енергија воде, плиме, осеке и таласа).
- Према пореклу:
-
Обновљиви извори енергије
- Соларна енергија – претвара се помоћу соларних плоча у топлотну и електричну енергију.
- Енергија ветра – користи се помоћу ветрењача (ветропаркова).
- Биомаса и биогорива – добијају се прерадом пољопривредних култура (сунцокрет, кукуруз, уљана репица), алги и биоразградивог отпада.
-
Одрживи развој
- Дефиниција – стратегија и план друштвеног и економског развоја усмерена на пажљиво и рационално трошење природних богатстава.
- Циљ – очување чисте природе, ваздуха, воде и ресурса тако да остану доступни и будућим генерацијама.
-
Еколошки отисак и капацитет средине
- Еколошки отисак:
- Представља меру људске потрошње природних ресурса (рачуноводство ресурса).
- Израчунава се као укупна површина копна и воде потребна за подмиривање потреба човека и апсорпцију отпада (изражава се у хектарима по становнику).
- Капацитет средине (биолошки капацитет):
- Способност природе да обнови потрошене ресурсе и апсорбује отпад.
- Еколошки дуг:
- Настаје када је еколошки отисак већи од капацитета средине (троши се више него што природа може да обнови).
- Еколошки отисак:
Природни ресурси (природна богатства) представљају сва добра неживе и живе природе која човек користи за задовољење својих потреба.
Раст сваке популације у природи ограничен је расположивим ресурсима у окружењу (храна, простор, вода).
Према пореклу и брзини обнављања, ресурси се деле на:
| Врста ресурса | Опис | Примери |
|---|---|---|
| Необновљиви | Настали током дуготрајне еволуције Земље; постоје у ограниченим количинама и исцрпљују се коришћењем. | Угаљ, нафта, природни гас, руде метала и неметала. |
| Обновљиви | Ресурси који се природно обнављају кроз кружење материје или биолошке процесе. | Вода, ваздух, плодно земљиште, жива бића. |
| Стални | Неисцрпни природни извори енергије. | Сунчево зрачење, енергија ветра, енергија воде. |
| Абиотички | Ресурси који потичу из неживе природе. | Минерали, руде, вода, ваздух, земљиште. |
| Биотички | Жива бића (биљке, животиње, гљиве, микроорганизми) и њихови производи. | Шуме, гајене биљке, домаће и дивље животиње. |
Иако су биотички ресурси обновљиви захваљујући размножавању, прекомерно искоришћавање преко границе њихове природне обнове доводи до њиховог трајног нестанка.
Обновљиви извори енергије се користе као еколошка алтернатива фосилним горивима са циљем смањења загађења и очувања необновљивих ресурса.
- Соларна енергија – Сунчево зрачење се преко соларних плоча користи за загревање воде, просторија и производњу електричне енергије.
- Енергија ветра – претварање кинетичке енергије ветра у електричну енергију помоћу ветрогенератора (ветрењача).
- Хидроенергија и енергија воде – коришћење снаге водених токова, као и енергије плиме, осеке и морских таласа.
- Биомаса и биогорива – добијање горива прерадом пољопривредних култура (уљана репица, сунцокрет, кукуруз), алги или органског биоразградивог отпада.
Одрживи развој је стратегија планског и пажљивог коришћења природних богатстава којом се задовољавају потребе садашњих генерација, а да се притом не угрожава могућност будућих генерација да задовоље сопствене животне потребе.
Овај концепт захтева усклађивање економског напретка и технологије са природним капацитетима и очувањем здраве животне средине (чиста вода, ваздух и биодиверзитет).
Еколошки отисак је мера људског утицаја на природу која показује колика је површина плодног копна и воде потребна за производњу свих ресурса које трошимо и за апсорпцију насталог отпада (нарочито \(\text{CO}_2\)).
Изражава се у хектарима по становнику (\(\text{gha/стан}\)).
Капацитет средине (биолошки капацитет) представља укупну способност природе да у одређеном периоду обнови потрошене ресурсе и преради настали отпад.
Биланс потрошње и обнове ресурса:
- \(\text{Еколошки отисак} \le \text{Капацитет средине}\) \(\rightarrow\) развој је одржив, природа успева да се обнови.
- \(\text{Еколошки отисак} > \text{Капацитет средине}\) \(\rightarrow\) настаје еколошки дуг, природни ресурси се прекомерно троше и животна средина се деградира.
Природни ресурси: Деле се на необновљиве (фосилна горива, руде), обновљиве (вода, ваздух, земљиште, жива бића) и сталне (Сунце, ветар). Према пореклу могу бити абиотички (нежива природа) и биотички (жива бића).
Одрживи развој: Стратегија коришћења ресурса која обезбеђује несметан живот данас без ускраћивања ресурса генерацијама које долазе.
Еколошки отисак наспрам капацитета средине: Еколошки отисак мери количину ресурса коју трошимо, а капацитет средине способност природе да их обнови. Прекорачење капацитета води у еколошки дуг и исцрпљивање планете.
Одрживи развој: Стратегија коришћења ресурса која обезбеђује несметан живот данас без ускраћивања ресурса генерацијама које долазе.
Еколошки отисак наспрам капацитета средине: Еколошки отисак мери количину ресурса коју трошимо, а капацитет средине способност природе да их обнови. Прекорачење капацитета води у еколошки дуг и исцрпљивање планете.
