Најважније из лекције
План-резиме
-
Подела екосистема у Србији
- Према пореклу настанка:
- Природни екосистеми – настали под дејством природе без утицаја човека (шуме, ливаде, реке, језера, баре).
- Антропогени екосистеми – настали под директним утицајем човека (градови, села, паркови, њиве, воћњаци, виногради).
- Према биотопу (животном станишту):
- Копнени екосистеми (шумски и травни).
- Водени екосистеми (стајаће и текуће воде).
- Према пореклу настанка:
-
Шумски екосистеми
- Опште карактеристике: Најзаступљенији копнени екосистеми у Србији захваљујући умереноконтиненталној клими; одликују се спратовношћу (дрвеће, жбуње, зељасте биљке, шумска стеља).
- Листопадне шуме:
- Распрострањене до око 1000 m надморске висине.
- Биљне врсте: буква, храст, врба, топола, глог, дрен, леска, кукурек, копитњак, љубичица, папрат.
- Животињске врсте: срна, јеж, веверица, детлић, кос, креја, шумска корњача, даждевњак.
- Четинарске (зимзелене) шуме:
- Развијају се на висинама изнад 1000 m (нпр. Тара, Златибор, Копаоник).
- Биљне врсте: бели и црни бор, јела, смрча, боровница, купина, јеремичак, црњуша, кандилка.
- Животињске врсте: мрки медвед, вук, велики тетреб, сова ушара.
- Шумска стеља: Слој опалог лишћа и грана на тлу шуме који ситне животиње (глисте, стоноге) и бактерије разлажу, омогућавајући кружење супстанци.
-
Травни екосистеми
- Планинске рудине:
- Налазе се на највишим планинским врховима са суровом климом где дрвеће не може да расте; користе се као пашњаци.
- Карактеристичне врсте: планински вијук, рунолист, планински шафран, линцура, звончић; поскок, шарка, зидни гуштер, дивокоза.
- Степске ливаде:
- Развијају се у низијама (посебно у Војводини) са сушним, топлим летима и хладним зимама.
- Карактеристичне врсте: ковиље, степски вијук, гороцвет; текуница, слепо куче (прилагођени животу под земљом), степски гуштер.
- Плавне ливаде:
- Настају у долинама великих река и део године су поплављене водом.
- Карактеристичне врсте: црвена детелина, лисичји реп.
- Планинске рудине:
-
Водени екосистеми
- Стајаће воде (језера, баре и мочваре):
- Језера: У Србији су углавном вештачка (нпр. Власинско језеро).
- Сукцесија стајаћих вода: Природни процес засипања и зарастања језера органским супстанцама и муљем, чиме временом прелазе у баре, затим у мочваре.
- Баре и мочваре: Баре су дубље од мочвара. Значајна станишта су Обедска бара, Царска бара, Лудошко језеро, Засавица.
- Биљне заједнице према дубини: подводне (дрезга, водени љутић, ресина), плутајуће (бели и жути локвањ, водени орашак) и обалске/мочварне (трска, рогоз, барска перуника).
- Животињски свет: жабе, пијавице, шкољке, рибе, птице мочварице (сива и бела чапља, рода, патка).
- Текуће воде (потоци и реке):
- Горњи ток: Вода је хладна, брза, бистра, сиромашна кисеоником у муљу али богата раствореним кисеоником у току (станиште пастрмке и водених маховина).
- Доњи ток: Ток је спор, корита су широка и муљевита са богатом животном заједницом (станиште мрене, клена, кечиге, моруне, таласиња).
- Стајаће воде (језера, баре и мочваре):
-
Антропогени (урбани) екосистеми
- Особине средине: Виша просечна температура у односу на околину, смањена површина под вегетацијом и доминантна улога човека као потрошача.
- Живи свет градова:
- Организми прилагођени исхрани људским отпацима: пацови, кућни мишеви, мрави, бубашвабе, голубови, врапци, вране.
- Кућни љубимци (пси и мачке) и напуштене животиње.
- Специфичне дивље врсте у градским срединама (нпр. зимовалишта малих сова ушара у Кикинди).
Природни екосистеми – настали су спонтано, под искључивим дејством природних фактора без пресудног утицаја човека (шуме, природне ливаде, реке, језера, баре).
Антропогени екосистеми – настали су под директним утицајем и деловањем човека (градови, села, паркови, њиве, воћњаци, виногради). Због раста људске популације стално се шире на рачун природних екосистема.
Према типу станишта (биотопа), сви екосистеми се деле на копнене и водене.
Због умереноконтиненталне климе, шумски екосистеми заузимају највећи део територије Србије. Одликују се израженом спратовношћу (спрат високог дрвећа, спрат жбуња, спрат зељастих биљака и приземни спрат са шумском стељом).
Шумска стеља – слој опалог лишћа и гранчица на тлу који ситне животиње (кишне глисте, стоноге) уситњавају, а бактерије и гљиве разлажу, омогућавајући кружење материје.
| Тип шуме | Надморска висина и одлике | Карактеристичне биљке | Карактеристичне животиње |
|---|---|---|---|
| Листопадне шуме | До око \(1000\text{ m}\) н. в.; дрвеће у јесен одбацује лишће. | Буква, храст, топола, врба, глог, дрен, леска, кукурек, копитњак, љубичица, папрат. | Срна, јеж, веверица, дивља свиња, детлић, кос, креја, шумска корњача, даждевњак. |
| Четинарске шуме | Изнад \(1000\text{ m}\) н. в.; зимзелено дрвеће са игличастим листовима. | Бели и црни бор, смрча, јела, боровница, купина, јеремичак, кандилка, црњуша. | Мрки медвед, вук, тетреб, сова ушара. |
На прелазима између различитих надморских висина развијају се мешовите шуме у којима заједно расту листопадне и четинарске врсте дрвећа.
Травни екосистеми се развијају на стаништима где климатски услови не погодују развоју дрвенасте вегетације.
- Планинске рудине: Развијају се на највишим планинским врховима са суровом климом (јаки ветрови, ниске температуре, кратка лета).
- Биљке: планински вијук, рунолист, планински шафран, линцура, звончићи.
- Животиње: дивокоза, поскок, шарка, планински гуштер. Често се користе као високопланински пашњаци.
- Степске ливаде: Карактеристичне за низијске пределе (посебно Војводину) са топлим и сушним летима и хладним зимама.
- Биљке: ковиље, степски вијук, гороцвет.
- Животиње: већина врста је прилагођена животу под земљом ради заштите од температурних екстрема (текуница, слепо куче, степски гуштер).
- Плавне ливаде: Настају у долинама великих река (Дунав, Морава) на земљишту које је периодично поплављено водом.
- Биљке: црвена детелина, лисичји реп и друге влажне зељасте врсте.
Водени екосистеми Србије деле се на стајаће и текуће воде.
Стајаће воде (језера, баре, мочваре) – природна и вештачка језера временом пролазе кроз процес сукцесије (зарастање и таложење органских материја) чиме постепено прелазе у баре (дубље) и мочваре (плиће).
Зоналност вегетације у барама и мочварама:
- Подводне биљке: дрезга, ресина, водени љутић.
- Биљке са плутајућим листовима: бели и жути локвањ, водени орашак.
- Биљке влажних обала (на ободу): трска, рогоз, барска перуника.
- Животињски свет: жабе, пијавице, водени инсекти, рибе, птице мочварице (сива и бела чапља, рода, дивља патка). Позната мочварна подручја су Обедска бара, Царска бара, Засавица и Лудошко језеро.
Текуће воде (потоци и реке) – животни услови се значајно мењају од извора ка ушћу:
- Горњи ток: вода је брза, хладна, бистра, богата кисеоником, дно је каменито (карактеристични организми: водене маховине, поточна пастрмка).
- Доњи ток: вода је спорија, мутнија, топлија, са мање кисеоника и муљевитим дном (карактеристични организми: биљка таласиње, рибе попут мрене, клена, сома и јесетре).
Градови и већа насеља представљају специфичне вештачке екосистеме у којима је човек доминантан фактор и главни потрошач.
Карактеристике урбаних екосистема:
- Просечна температура је често виша него у околним природним стаништима (ефекат топлотног острва услед бетона, асфалта и зграда).
- Примарна продукција је смањена јер је зеленило сведено углавном на паркове и дрвореде.
- Животињски свет чине врсте које су се прилагодиле исхрани људским отпацима и животу уз човека: синантропне врсте (пацови, мишеви, бубашвабе, мрави), птице (голубови, врапци, вране, сова утина) и кућни љубимци.
Подела: Екосистеми се деле на природне (шуме, ливаде, воде) и антропогене (градови, села, пољопривредна земљишта).
Копнени екосистеми:
Копнени екосистеми:
- Шуме: Доминирају у Србији; листопадне (до \(1000\text{ m}\) н. в. – буква, храст, срна, јеж) и четинарске (преко \(1000\text{ m}\) н. в. – смрча, бор, медвед, тетреб).
- Травни екосистеми: Планинске рудине (високе планине), степске ливаде (низије/суша, подземне животиње попут текунице) и плавне ливаде (уз реке).
- Стајаће воде: Језера, баре и мочваре са јасно израженим зонама биљака (подводне, плутајуће, обалске) и птицама мочварицама.
- Текуће воде: Разликују се горњи ток (брз, хладан, богат кисеоником – пастрмка) и доњи ток (спор, муљевит – мрена, клен).
