Најважније из лекције
План-резиме
-
Мишићна ћелија (мишићно влакно)
- Грађа попречно-пругастих мишићних ћелија:
- Издужен и ваљкаст облик.
- Присуство више једара у ћелији.
- Основне особине мишићне ћелије:
- Надражљивост – способност примања информација (нервних импулса) преко моторног нерва и реаговања на њих.
- Спроводљивост – способност ћелијске мембране да проводи електрични импулс дуж целе ћелије.
- Контрактилност – способност грчења (скраћивања) и опуштања на команду нервног система, чиме се омогућава покретање тела.
- Грађа попречно-пругастих мишићних ћелија:
-
Механизам мишићне контракције
- Процес преноса надражаја:
- Нервни импулс стиже до нервно-мишићне синапсе (место споја аксона и мишићне ћелије).
- Лучи се неуротрансмитер ацетилхолин који се везује за рецепторе на мембрани мишићне ћелије.
- Долази до промене напона мембране и настанка електричног импулса који се шири кроз ћелију.
- Ћелијски одговор:
- Промена напона доводи до повећања нивоа јона калцијума у цитоплазми.
- Јони калцијума се везују за мишићне протеине и покрећу скраћивање ћелије.
- Кључни протеини и енергија:
- Актин (тања влакна) и миозин (дебља влакна) клизе један поред другог и скраћују ћелију.
- АТП (аденозин-трифосфат) обезбеђује неопходну енергију за рад мишића.
- Процес преноса надражаја:
-
Специфичност ћелија срчаног мишића
- Скелетни мишићи се контрахују искључиво под утицајем импулса из моторних неурона.
- Поједине ћелије срчаног мишића саме стварају електричне импулсе (аутономност).
- Импулс се преноси на остале срчане ћелије, што омогућава њихову усклађену и ритмичну контракцију.
Мишићна ћелија (мишићно влакно) – издужена, ваљкаста ћелија попречно-пругастих мишића која по правилу садржи више једара и омогућава покрете тела.
Основни функционални квалитети мишићне ћелије су:
- Надражљивост – способност пријема и одговора на нервни импулс који долази преко моторног нерва.
- Спроводљивост – способност ћелијске мембране да спроведе електрични импулс дуж целе површине ћелије.
- Контрактилност – способност ћелије да се згрчи (скрати) или опусти након примљеног нервног сигнала.
Нервни импулс путује кроз моторни неурон и долази до нервно-мишићне синапсе (споја нервне и мишићне ћелије).
На синапси се ослобађа неуротрансмитер ацетилхолин, који мења напон на мембрани мишићне ћелије и ствара електрични импулс.
Електрични импулс се шири кроз ћелију и доводи до повећања концентрације јона калцијума у цитоплазми.
Јони калцијума се везују за мишићне протеине, што покреће процес међусобног скупљања и скраћивања ћелије.
Биљни отров кураре делује на нервно-мишићне синапсе тако што блокира везивање ацетилхолина, спречава контракцију и изазива парализу мишића.
Актин и миозин – специјализовани мишићни протеини одговорни за механички рад:
- Актин – гради тања протеинска влакна.
- Миозин – гради дебља протеинска влакна.
Контракција настаје тако што танка влакна актина клизе поред дебљих влакана миозина, што доводи до физичког скраћивања ћелије.
АТП (аденозин-трифосфат) – основни извор хемијске енергије неопходан за међусобно померање протеинских влакана и остваривање мишићног рада.
Скелетни мишићи захтевају директан сигнал из нервног система преко моторног неурона да би се контраховали.
Срчани мишић поседује сопствени механизам: поједине ћелије срчаног мишића имају способност да саме стварају електричне импулсе (аутоматизам).
Овај самостално настали импулс се брзо преноси на суседне срчане ћелије, што омогућава синхронизовано скупљање целог срца и стабилан срчани ритам.
Мишићна ћелија: Вишеједарно мишићно влакно одликују надражљивост, проводљивост и контрактилност.
Механизам рада: Моторни неурон преко ацетилхолина покреће електрични импулс на мембрани, након чега јони калцијума у цитоплазми активирају процес грчења.
Протеини и енергија: Скраћивање мишића остварује се клизањем актина поред миозина уз обавезно трошење енергије из АТП-а.
Срчани мишић: За разлику од скелетних мишића који чекају нервни импулс, поједине ћелије срчаног мишића самостално стварају импулсе који одржавају правилан срчани ритам.
Механизам рада: Моторни неурон преко ацетилхолина покреће електрични импулс на мембрани, након чега јони калцијума у цитоплазми активирају процес грчења.
Протеини и енергија: Скраћивање мишића остварује се клизањем актина поред миозина уз обавезно трошење енергије из АТП-а.
Срчани мишић: За разлику од скелетних мишића који чекају нервни импулс, поједине ћелије срчаног мишића самостално стварају импулсе који одржавају правилан срчани ритам.
