Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште одлике и функција нервног система
- Врховни је контролни и комуникациони систем организма животиња.
- Механизам преноса информација: врши се веома брзо помоћу електричних и хемијских сигнала (нервни импулс / акциони потенцијал).
- Ток обраде информација:
- Пријем дражи: сензорни рецептори прате промене у спољашњој и унутрашњој средини.
- Спровођење сигнала: информације путују осећајним (сензорним) неуронима до централног нервног система (ЦНС).
- Интеграција: ЦНС обрађује и тумачи пристигле сигнале и одлучује о реакцији.
- Одговор: моторни неурони преносе команде до ефекторних органа (мишићи и жлезде).
- Мреже неурона: обједињују информације са више чула или из других мрежа и прослеђују их даље.
-
Кора великог мозга (кортекс)
- Представља сиву масу великог мозга (тела неурона и дендрити) и седиште је свесних функција.
- Сензорне зоне: примају и обрађују информације из специфичних чула:
- Центар за вид: налази се у потиљачном делу (прима сигнале са мрежњаче).
- Центар за слух: смештен у слепоочном делу (анализира висину, јачину и локацију звука).
- Центар за мирис: смештен у средини слепоочног дела.
- Центар за укус: налази се у инсуларном кортексу (иза њега су центри за унутрашње органе).
- Соматосензорни кортекс: прима податке од рецептора из коже, мишића, зглобова, као и информације о температури и притиску.
- Асоцијативне зоне:
- Заузимају највећи део кортекса.
- Обједињују информације различитих чула, дајући им смисао и стварајући свест о догађајима.
- Укључују више мождане функције: памћење, коришћење претходног искуства, мишљење, говор и доношење одлука.
- Подела хемисфера: лева је претежно задужена за говор, логику и математичке способности, док је десна оријентисана на креативност, уметност, емоције и интуицију.
- Моторне зоне:
- Контролишу вољне и прецизне покрете скелетних мишића, као и научене комплексне моторне радње (нпр. свирање инструмента).
- Шаљу сигнале преко моторних неурона ефекторима, функционишући у сарадњи са малим мозгом.
-
Улога других делова мозга
- Таламус (део међумозга): главни преносни центар и „контролна капија“ која филтрира и усмерава информације ка кортексу.
- Хипоталамус (део међумозга): управља аутономним нервним системом преко центара у можданом стаблу и кичменој мождини (крвни притисак, рад срца, рад црева) и регулише телесну температуру, осећај жеђи и ситости.
- Средњи мозак: део можданог стабла који спроводи информације од чула слуха ка кортексу.
- Продужена мождина: садржи аутономне центре за виталне функције (дисање, рад срца, крвни притисак) и структуре за пренос информација о равнотежи и положају мишића ка малом мозгу.
- Мали мозак: омогућава прецизну координацију покрета скелетних мишића и одржавање равнотеже и положаја тела.
-
Улога кичмене мождине
- Проводна улога: њени сензорни неурони воде информације ка мозгу, док моторни неурони преносе команде ка ефекторима за вољне и невољне покрете.
- Рефлексна функција: омогућава тренутне, аутоматске одговоре кроз рефлексни лук без директног претходног учешћа коре великог мозга.
Нервни систем је врховни контролни и комуникациони систем организма животиња који омогућава брзо примање информација из спољашње и унутрашње средине, њихову обраду и слање одговора.
Ћелије нервног система комуницирају путем електричних и хемијских сигнала. Нервни импулс или акциони потенцијал је облик у коме информација путује кроз нервни систем.
Пут протока информација кроз нервни систем:
Рецептори (чулне ћелије или нервни завршеци) региструју промене у спољашњој или унутрашњој средини.
Осећајни (сензорни) неурони преносе информације од рецептора ка централном нервном систему.
Централни нервни систем обрађује, упоређује и тумачи пристигле сигнале, користећи и претходно искуство, и доноси одлуку о реакцији.
Моторни неурони преносе наредбу до ефектора (мишића и жлезда) који извршавају одговор.
Рецептори су специјализовани за пријем различитих врста информација и могу се класификовати на три начина:
| Критеријум поделе | Врсте рецептора | Опис и примери |
|---|---|---|
| Према врсти дражи | Механорецептори | Реагују на додир, притисак, звук и истезање (кожа, унутрашње ухо). |
| Терморецептори | Региструју промене температуре (топло/хладно). | |
| Фоторецептори | Реагују на светлосне дражи (штапићи и чепићи у мрежњачи ока). | |
| Хеморецептори | Реагују на хемијске материје (чуло мириса и укуса). | |
| Према положају | Спољашњи | Смештени у кожи и чулним органима главе. |
| Унутрашњи | Смештени у унутрашњим органима и крвним судовима. | |
| Проприоцептори | Смештени у скелетним мишићима, тетивама и зглобовима; прате положај тела. | |
| Према сложености | Једноставни | Слободни или уоквирени нервни завршеци (нпр. за бол, додир и температуру). |
| Сложени | Специјализоване чулне ћелије повезане у чулне органе (око, ухо, нос). |
Кора великог мозга (кортекс) састоји се од сиве масе (тела неурона и дендрити) и представља седиште свести, интелектуалних функција, учења, мишљења и памћења.
Кора је функционално подељена на три главне врсте зона:
- Сензорне (осећајне) зоне – примају и обрађују информације из појединих чула:
- Центар за вид – налази се у потиљачном делу коре (обрађује податке са мрежњаче).
- Центар за слух – налази се у слепоочном делу коре (одређује висину, јачину и извор звука).
- Мирисни центар – налази се у средини слепоочног дела.
- Центар за укус – налази се у инсуларном кортексу.
- Соматосензорни кортекс – прима информације од рецептора из коже, мишића и зглобова (додир, притисак, бол, температура).
- Асоцијативне зоне – чине највећи део кортекса; обједињују информације из различитих сензорних зона, дајући им смисао, омогућавају памћење, мишљење и доношење свесних одлука.
- Моторне зоне – контролишу вољне и научене покрете скелетних мишића (нпр. писање, свирање инструмента) слањем импулса преко моторних неурона до мишића.
Лева хемисфера: одговорна за логичко размишљање, математичке способности, анализу и говор.
Десна хемисфера: оријентисана ка креативности, уметности, емоцијама, просторној оријентацији и интуицији.
Десна хемисфера: оријентисана ка креативности, уметности, емоцијама, просторној оријентацији и интуицији.
| Део мозга | Главна улога и функције |
|---|---|
| Таламус | Главни преносни и релејни центар („контролна капија“) – сортира и прослеђује сензорне информације ка одговарајућим зонама коре великог мозга. |
| Хипоталамус | Врховни центар аутономног нервног система; регулише телесну температуру, осећај глади, ситости и жеђи, рад срца и крвни притисак. |
| Средњи мозак | Садржи структуре које учествују у преносу слушних и видних сигнала ка кортексу и одржавању будности. |
| Мали мозак | Усклађује и прецизно регулише вољне покрете скелетних мишића, контролише равнотежу и одржава правилан положај тела. |
| Продужена мождина | Садржи виталне аутономне центре: центар за дисање, центар за рад срца, регулацију крвног притиска и одбрамбене рефлексе (гутање, кашаљ, кијање). |
Питање за проверу знања:
Који део мозга се у биологији и медицини назива „чвор живота” и због чега?
„Чвор живота” је назив за продужену мождину. У њој су смештени витални аутономни центри без којих организам не може да преживи – пре свега центар за дисање и центар за регулацију рада срца и крвног притиска.
Кичмена мождина има две главне улоге: проводну (путем сензорних и моторних путева повезује тело са мозгом) и рефлексну (седиште је бројних невољних реакција).
Рефлексни лук је путања коју пређе нервни импулс током рефлексне радње (аутоматског, невољног одговора на драж).
Код многих рефлексних радњи одговор се формира искључиво на нивоу кичмене мождине, што омогућава тренутну заштитну реакцију без кашњења које би настало слањем сигнала до коре великог мозга.
Организација нервног система: Састоји се од пријема дражи (рецептори), спровођења (сензорни неурони), интеграције (мозак и кичмена мождина) и одговора (моторни неурони и ефектори).
Кора великог мозга: Дели се на сензорне (вид у потиљачном, слух у слепоочном делу), асоцијативне (обрада, мишљење, памћење) и моторне зоне (вољни покрети).
Подмождане структуре: Таламус је преносна капија; хипоталамус контролише вегетативне функције (температура, жеђ, глад); мали мозак регулише равнотежу и прецизност покрета; продужена мождина регулише дисање и рад срца („чвор живота”).
Кичмена мождина: Омогућава провођење импулса ка мозгу и од њега, и представља центар независних рефлексних радњи (рефлексни лук).
Кора великог мозга: Дели се на сензорне (вид у потиљачном, слух у слепоочном делу), асоцијативне (обрада, мишљење, памћење) и моторне зоне (вољни покрети).
Подмождане структуре: Таламус је преносна капија; хипоталамус контролише вегетативне функције (температура, жеђ, глад); мали мозак регулише равнотежу и прецизност покрета; продужена мождина регулише дисање и рад срца („чвор живота”).
Кичмена мождина: Омогућава провођење импулса ка мозгу и од њега, и представља центар независних рефлексних радњи (рефлексни лук).
