Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Шта је физичка географија
- Ужа научна област географије; проучава настанак, развој и просторни размештај објеката, појава и процеса у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери.
- Истражује и односе и везе природе и човека.
- Сродне природне науке: геологија, физика, метеорологија, биологија, педологија, хемија.
-
Развој физичке географије
- До почетка 19. века Земља је била слабо позната – многи простори недоступни.
- Александар фон Хумболт (1769–1859): температурни градијент на вулкану Чимборасо, вулкани и раседи, станишта врста.
- Дарвинова теорија еволуције → појаве се проучавају кроз развој (нпр. пећине у крашком рељефу).
- Истраживања полова, врхова, океанских дубина, извора река, ерупција, земљотреса; Амундсен – Јужни пол 1911.
-
Мерење вредности (20. век)
- Мере се висина, дубина, ширина, температура → доказују се хипотезе.
- Континенти се стално померају; атмосфера постаје све топлија.
- Прецизна мерења надморске висине → детаљне карте за ГПС.
-
Дисциплине
- Палеогеографија – развој сфера у геолошкој прошлости.
- Геоморфологија – рељеф.
- Климатологија – климатски фактори, елементи, типови.
- Хидрологија – воде.
- Биогеографија – размештај биљног и животињског света.
- Математичка географија – облик, димензије и кретања Земље.
-
Савремена физичка географија
- Утицаји човека: загађивање, прекомерно коришћење ресурса, урбанизација, промене у коришћењу земљишта.
- Мониторинг – праћење стања, појава и процеса.
- Даљинска детекција – подаци за предвиђање и превенцију непогода.
- Просторни подаци улазе у базе ГИС-а.
Физичка географија – ужа научна област географије која проучава настанак, развој и просторни размештај објеката, појава и процеса у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери.
Физичка географија истражује и односе и везе између природе и човека.
- Сродне природне науке – геологија, физика, метеорологија, биологија, педологија и хемија утичу на развој физичке географије.
- Етнологија, антропологија и историја проучавају човека и друштво, па су ближе друштвеној него физичкој географији.
До почетка 19. века Земља је била слабо позната географима – многи простори били су недоступни и неистражени.
Александар фон Хумболт (1769–1859) – један од првих физичких географа; на примеру вулкана Чимборасо у Еквадору представио идеју температурног градијента, повезао линеарни размештај вулкана са подземним раседима и класификовао станишта биљака и животиња.
Дарвинова теорија еволуције – подстакла је географе да објекте и појаве у природи проучавају кроз њихов развој.
Научна истраживања – физички географи истраживали су полове, највише врхове, најдубље делове океана, изворе најдужих река, вулканске ерупције, земљотресе и размештај врста и минералних сировина.
- Пећине настају дуготрајном еволуцијом крашког рељефа.
- Експедиција Роалда Амундсена први је стигла на Јужни пол 1911. године.
- У САД научници и метеоролози аматери прате олује са торнадом, излажући се великом ризику.
Мерење вредности – мерење параметара у природи (висине, дубине, ширине, температуре); у 20. веку постало је једна од главних техника праћења промена и доказивања хипотеза.
- Положај тачака на континентима – мерења су показала да се континенти стално померају.
- Температура ваздуха – праћењем током 20. века утврђено је да атмосфера постаје све топлија.
- Надморска висина – прецизна мерења довела су до детаљних карата које користе глобални позициони системи (ГПС).
Захваљујући мерењима знања из физичке географије нашла су примену у свакодневном животу.
- Палеогеографија – развој литосфере, хидросфере, атмосфере и биосфере у геолошкој прошлости.
- Геоморфологија – настанак, развој и размештај облика, појава и процеса у рељефу.
- Климатологија – климатски фактори и елементи и размештај климатских типова.
- Хидрологија – одлике, кретања, размештај и квалитет вода.
- Биогеографија – законитости просторног размештаја биљног и животињског света.
- Математичка географија – облик и димензије Земље, њена кретања и последице тих кретања.
Савремена физичка географија утврдила је утицаје човека на животну средину: загађивање, прекомерно коришћење ресурса, урбанизацију и промене у коришћењу земљишта.
Мониторинг – праћење стања, појава и процеса у неком месту или географској области (у литосфери, хидросфери, атмосфери и биосфери).
Даљинска детекција – прикупљање података за предвиђање процеса, превенцију и санирање природних непогода.
Географски информациони системи (ГИС) – у њихове базе улазе систематизовани просторни подаци о климатским променама, земљотресима, поплавама, лавинама, клизиштима, угроженим врстама и стаништима.
Најважније:
- Физичка географија: проучава настанак, развој и размештај објеката, појава и процеса у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери.
- Сродне науке: геологија, физика, метеорологија, биологија, педологија, хемија.
- Почеци: до 19. века Земља је била слабо истражена; Хумболт (1769–1859) је један од првих физичких географа.
- Еволуција: Дарвинова теорија подстакла је проучавање појава у природи кроз њихов развој.
- Мерење вредности: главна техника у 20. веку – доказано померање континената и загревање атмосфере.
- Дисциплине: палеогеографија, геоморфологија, климатологија, хидрологија, биогеографија, математичка географија.
- Утицај човека: загађивање, прекомерно коришћење ресурса, урбанизација, промене у коришћењу земљишта.
- Технологије: мониторинг, даљинска детекција и ГИС базе просторних података.
