Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Како проучавамо унутрашњост Земље
- Сеизмички таласи – брзина се мења са густином материје → Земља је грађена од концентричних слојева.
- P таласи – лонгитудинални, кроз све средине; S таласи – трансверзални, само кроз чврсте средине, већа разорна моћ.
- Дисконтинуитети – границе слојева на којима се брзина таласа нагло мења.
-
Земљина кора
- Дебљина 2–80 km, мање од 1% запремине; слојеви: седиментни, гранитни, базалтни.
- Континентална (SiAl) – Si и Al, 20–70 km; океанска (SiMa) – Si и Mg, 4–7 km.
- Мохоровичићев дисконтинуитет (1909) – граница коре и омотача: 5–10 km под океанском, 20–90 km под континенталном кором.
-
Омотач Земљиног језгра (плашт)
- До 2.900 km, око 84% запремине; горњи (чврст), астеносфера (растопљена), доњи (чврст).
- Литосфера – кора + горњи омотач до 75–125 km, најхладнији део; астеносфера до 350 km.
-
Земљино језгро
- Од 2.900 km до центра, око 15% запремине; Гутенбергов дисконтинуитет на 2.900 km.
- Спољашње – растопљено (3.500–4.000°C); унутрашње – чврсто (4.000–5.000°C).
- NiFe сфера; отопљено гвожђе ствара магнетно поље.
-
Унутрашње силе и нова глобална тектоника
- Геодинамички процеси – под утицајем унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила.
- Литосферне плоче се крећу 1–12 cm годишње → тектонски покрети, вулканизам, сеизмизам.
- Температура: 20 km – 600°C, 100 km – 1.400°C, 500 km – 1.800°C, језгро – 5.000°C; топлоту одржавају радиоактивни елементи.
- Усијана маса се издиже, охлађена тоне → струјања у унутрашњости.
- Тектоносфера – кора + горњи део омотача.
Сеизмички талас – енергија ослобођена земљотресом која се креће кроз Земљу; њена брзина зависи од густине материје.
- Примарни (P) таласи – лонгитудинални: честице осцилују у правцу простирања; пролазе кроз све средине.
- Секундарни (S) таласи – трансверзални: осцилују попречно; пролазе само кроз чврсте средине, спорији су, али имају већу амплитуду и разорну моћ.
Дисконтинуитет – граница између Земљиних слојева на којој се брзина сеизмичких таласа нагло мења.
Мерењем времена потребног да таласи стигну до различитих места на Земљи геолози истражују унутрашњу грађу Земље: кору, омотач и језгро.
Земљина кора – површински омотач Земље, дебео од 2 km до 80 km; заузима мање од 1% запремине Земље.
- Слојеви коре – седиментни, гранитни (киселе магматске стене) и базалтни (базичне магматске стене).
- Континентална кора – SiAl – силицијум и алуминијум; дебљина 20–70 km.
- Океанска кора – SiMa – силицијум и магнезијум; дебљина 4–7 km.
У грађи коре највише учествују кисеоник, силицијум, алуминијум и гвожђе.
Мохоровичићев дисконтинуитет (Мохо) – граница између коре и горњег омотача; открио га је Андрија Мохоровичић 1909. године; налази се на 5–10 km испод океанске и 20–90 km испод континенталне коре.
Омотач Земљиног језгра (плашт) – слој између коре и језгра, до дубине од 2.900 km; заузима око 84% запремине Земље.
- Горњи омотач – у чврстом стању.
- Средњи слој (астеносфера) – у растопљеном стању.
- Доњи омотач – у чврстом стању.
Литосфера – Земљина кора и горњи стеновити део омотача до 75–125 km дубине; најхладнији део Земље.
Астеносфера – релативно течан део омотача испод литосфере, до око 350 km дубине.
- Магма коју вулкани избаце при јачим ерупцијама показује да је омотач грађен од силикатних минерала богатих магнезијумом и гвожђем.
Земљино језгро – средишњи део Земље од 2.900 km дубине до центра; заузима око 15% запремине Земље.
- Спољашње језгро – растопљено, 3.500–4.000°C.
- Унутрашње језгро – чврсто, 4.000–5.000°C.
- NiFe сфера – језгро је највише од гвожђа (Fe), а мање од никла (Ni), кисеоника и сумпора.
Гутенбергов дисконтинуитет – граница између омотача и језгра на 2.900 km.
Наелектрисано отопљено гвожђе у спољашњем језгру ствара Земљино магнетно поље, које делује на магнетну иглу компаса.
- Узорци језгра нису доступни, али се сматра да је по саставу слично гвозденом метеороиду (гвожђе и никл).
Геодинамички процеси – процеси настали под утицајем унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила.
Нова глобална тектоника – теорија о тектоници плоча, која је потврдила и допунила Вегенерову хипотезу о померању континената.
- Литосферне плоче – делови Земљине коре који се крећу у одређеним правцима брзином 1–12 cm годишње.
- Последице кретања плоча – тектонски покрети, вулканизам и сеизмизам.
Тектоносфера – сфера у којој су тектонски покрети најинтензивнији, а структуре најизраженије; обухвата Земљину кору и горњи део омотача.
Материја у унутрашњости се стално креће, а топлоту одржавају радиоактивни елементи.
- Температура по дубини – 20 km: 600°C; 100 km: 1.400°C; 500 km: 1.800°C; језгро: 5.000°C; омотач око 3.500°C.
- Струјање – усијана стенска маса се издиже и притиска горњи омотач и кору, а охлађени горњи слојеви поново тону у дубину.
Вулканизам – избијање растопљеног стенског материјала на површину; његовим хлађењем настаје нова Земљина кора.
- Хладније и теже стене подвлаче се на веће дубине, загреју се и као лакше поново издижу, па се охладе и процес се понавља.
Најважније:
- Слојеви Земље: Земљина кора, омотач Земљиног језгра и Земљино језгро.
- Сеизмички таласи: P (лонгитудинални, кроз све средине) и S (трансверзални, само кроз чврсте средине).
- Кора: 2–80 km, мање од 1% запремине; континентална SiAl (20–70 km), океанска SiMa (4–7 km).
- Мохо: граница коре и омотача (Мохоровичић, 1909).
- Омотач: до 2.900 km, 84% запремине; горњи, астеносфера, доњи.
- Литосфера: кора и горњи омотач до 75–125 km; испод ње астеносфера до 350 km.
- Језгро: 15% запремине, NiFe сфера; спољашње растопљено, унутрашње чврсто; Гутенбергов дисконтинуитет на 2.900 km.
- Магнетно поље: ствара га отопљено гвожђе спољашњег језгра.
- Нова глобална тектоника: литосферне плоче се крећу 1–12 cm годишње, уз тектонске покрете, вулканизам и сеизмизам.
- Тектоносфера: Земљина кора и горњи део омотача.
