Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Минерали и минерални ресурси
- Литосфера је од стена које се разликују по старости, начину постанка и врсти минерала
- Минерални ресурси – минерали које користимо у свакодневном животу
- Већина минерала су једињења два или више елемената; ретки самородни елементи: злато, сумпор, графит
- Минерологија проучава минерале; петрогени минерали граде стене
- Употреба: аметист – накит, графит – оловка, калцит – креч, кварц – стакло, талк – пудер, уранит – нуклеарно гориво, флуорит – паста за зубе, халит – кухињска со
- Особине минерала
- Оптичке: боја, сјај, провидност; механичке: тврдоћа, цепљивост, еластичност
- Тврдоћа: гипс – ноктом, топаз сече стакло, дијамант пара сваки минерал
- Специфична тежина: лаки гипс и халит, средњи кварц и калцит, тежак барит
- Гвожђе повећава електропроводљивост; кварц је изолатор
- Магматске (еруптивне) стене – хлађење магме или лаве
- Дубинске: гранит, диорит, габро, перидотит
- Површинске: риолит, трахит, дацит, андезит, базалт
- Жичне: дијабаз
- Седиментне стене – таложење уситњеног материјала, слојевитост
- Фазе: распадање, транспорт, таложење, очвршћивање (механичко или хемијско)
- Шљунак, песак, лес (Војводина), глина, лапорац, пешчар, кречњак, доломит, бигар, креда, гипс
- Метаморфне стене – метаморфоза под великим притиском и температуром
- Регионални динамотермални и контактни метаморфизам
- Гнајс, мермер, кварцит (више од 80% кварца)
- Циклус стена и науке
- Стене непрекидно прелазе из једне врсте у другу (распадање, таложење, притисак, топљење, хлађење, издизање)
- Петрологија проучава стене; палеонтологија проучава фосиле
Минерални ресурси – минерали који се користе у свакодневном животу.
Самородни елементи – ретки минерали изграђени од само једног хемијског елемента (злато, сумпор, графит).
Минерологија – научна област која проучава минерале.
Петрогени минерали – минерали који учествују у грађи стена на Земљи.
Литосфера се састоји од стена које се разликују по старости, начину постанка и врсти минерала. У природи постоји неколико хиљада минерала, а већина су једињења два или више хемијских елемената.
- аметист – накит; графит – графитна оловка; калцит – креч, украсни камен; кварц – стакло, накит
- талк – пудер; уранит – нуклеарно гориво; флуорит – паста за зубе; халит – кухињска со
Минерали се разликују по оптичким и механичким особинама, специфичној тежини, електропроводљивости и топлотним својствима.
- Оптичке особине – боја (последица одбијања Сунчеве светлости и хемијског састава), сјај (како површина реагује на светлост), провидност (пропуштање светлосних зрака).
- Механичке особине – тврдоћа (отпор при брушењу), цепљивост (дељење на делове под дејством силе), еластичност.
- Специфична тежина – најлакши гипс и халит, средње тешки кварц и калцит, тешки барит.
- Електропроводљивост – гвожђе је повећава; кварц је лош проводник, а добар изолатор.
- Топлотна својства – једни минерали апсорбују, а други пропуштају топлотне зраке.
- Тврдоћа: гипс се огребе ноктом, топаз сече стакло, дијамант пара сваки минерал.
Магматске (еруптивне) стене – настају хлађењем и очвршћавањем магме у Земљиној унутрашњости или лаве на површини.
- Дубинске (интрузивне, плутонске) – гранит, диорит, габро, перидотит.
- Површинске (екструзивне, изливне) – вулканити у облику плоча или купа: риолит, трахит, дацит, андезит, базалт.
- Жичне – настају хлађењем магме у пукотинама: дијабаз.
- гранит – лискун, фелдспат, кварц; Букуља, Цер, Љиг, Стара планина; ивичњаци, облагање зграда
- габро – Дели Јован; споменици (Споменик незнаном јунаку на Авали), поплочавање улица
- андезит – сулфидни минерали; Бор, Мајданпек, Трепча, Љубовија, Рудник, Копаоник; бакар, олово, цинк, сребро
- базалт – ситнозрн, црн или тамносив; Копаоник, Лепосавић, Луковска Бања; путеви, украсни камен, стаклена вуна
Седиментне стене – настају таложењем уситњених делова стена и остатака биљака и животиња на копну и у води; основна одлика им је слојевитост.
Фазе постанка: површинско распадање стена, транспорт материјала (гравитацијом, водом, ветром), таложење и очвршћивање.
- Механичко очвршћивање – губитком воде при сушењу или под притиском.
- Хемијско очвршћивање – везивањем честица хемијском материјом (CaCO₃, SiO₂, Fe₂O₃, H₂O).
Лес – трошна седиментна стена од ситног материјала који преноси ветар; највише га има у Војводини.
- шљунак – речна корита; бетон, насипи, путеви
- глина – исушени муљ; керамика, ватросталне посуде
- кречњак – крашки рељеф; Јелен До, Каона; цементна и друге индустрије; Кеопсова пирамида
- гипс – мала тврдоћа, лака цепљивост; гипсане плоче, папир, текстил, пољопривреда
Метаморфоза – преображај стена при огромном притиску или високој температури, када се мења њихова физичко-хемијска структура.
Метаморфне стене – настају метаморфозом магматских, седиментних или других метаморфних стена.
- Регионални динамотермални метаморфизам – захвата дубље слојеве и велике масе коре (већина гнајсова и мермера).
- Контактни метаморфизам – настаје продором магме у околне стене, због високе температуре.
Седиментне стене су осетљивије на метаморфизам од магматских, јер су настале при нижим притисцима и температурама.
- гнајс – сличан граниту; Лесковац, Вршац
- мермер – Венчац, Студеница, Пирот, Дечани; украсни камен (Таџ Махал)
- кварцит – више од 80% кварца; Ужице, Гњилане, Врање; путеви, металургија, ватростална опека
Циклус трансформације стена: спољашње силе стварају седимент, од њега настају седиментне стене, притиском и топлотом метаморфне, топљењем магма, а хлађењем магме магматске стене; издизањем стене поново долазе на површину.
Петрологија – наука која проучава стене.
Фосили – остаци давно изумрлих биљака и животиња сачувани у стенама.
Палеонтологија – наука која проучава фосиле.
Најважније:
- Минерални ресурси: минерали који се користе у свакодневном животу; минерале проучава минералогија.
- Самородни елементи: минерали од једног елемента – злато, сумпор, графит.
- Петрогени минерали: граде стене (кварц, калцит, халит, флуорит...).
- Особине минерала: оптичке, механичке, специфична тежина, електропроводљивост, топлотна својства.
- Подела стена: по постанку – магматске, седиментне и метаморфне.
- Магматске стене: дубинске, површинске и жичне; гранит, габро, андезит, базалт.
- Седиментне стене: настају таложењем, слојевите; шљунак, глина, кречњак, гипс, лес.
- Метаморфне стене: регионални и контактни метаморфизам; гнајс, мермер, кварцит.
- Науке: петрологија проучава стене, палеонтологија фосиле.
