Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Литосферне плоче
- Литосфера је подељена на 7 великих и 20 мањих литосферних (тектонских) плоча.
- Велике: Северноамеричка, Јужноамеричка, Пацифичка (Тихоокеанска), Афричка, Евроазијска, Индо-Аустралијска, Антарктичка.
- Највећа је Пацифичка – танка, океанска плоча; већина плоча су континенталне.
- Плоче се крећу по горњем делу астеносфере: раздвајају се, сударају и мимоилазе.
-
Раздвајање плоча
- На океанској кори: пукотине, избија магма, настаје нова кора и средњоокеански гребени (Средњоатлантски гребен).
- На континенталној кори: рифтовање – разламање коре у рифтове (Источноафрички рифтни систем, Велика раседна долина).
- Крајњи резултат рифтовања: нови океан; прате га вулкани и земљотреси.
-
Сударање плоча
- Субдукција – тежа океанска (базалтна) плоча подвлачи се под лакшу континенталну (гранитну) или другу океанску плочу.
- Примери: Анди (Наска под Јужноамеричку), Индонезија (океанска под океанску).
- Зоне субдукције: јак вулканизам и сеизмизам, подморски ровови.
- Колизија – судар две континенталне плоче → планине: Хималаји (Индо-Аустралијска + Евроазијска), Алпи (Афричка + Евроазијска); јаки земљотреси.
-
Мимоилажење плоча
- Плоче пролазе једна поред друге → велике пукотине и раседи, чести земљотреси.
- Пример: расед Сан Андреас (Пацифичка и Северноамеричка плоча).
-
Последице кретања плоча
- Мењају се размештај континената и рељеф; за око 250 милиона година – суперконтинент Пангеа Ултима.
- Магматски покрети → вулкани; тектонски → боре и планине; сеизмички → земљотреси.
- Структурне деформације: набирање и раседање Земљине коре.
Литосферне (тектонске) плоче – делови на које је издељена литосфера: 7 великих и 20 мањих плоча.
- Велике плоче – Северноамеричка, Јужноамеричка, Тихоокеанска (Пацифичка), Афричка, Евроазијска, Индо-Аустралијска и Антарктичка.
- Мање плоче на карти – Арабијска, Филипинска, Карипска, Кокос, Наска и Шкотска.
Највећа је Пацифичка плоча испод Тихог океана – танка је и спада у океанске плоче. Већина плоча на Земљи су континенталне плоче.
Плоче се непрекидно и независно једна од друге крећу по горњем делу астеносфере. Могу се раздвајати, сударати и мимоилазити.
Раздвајање на океанској кори – кора се истањује, на дну океана настају вертикалне пукотине, кроз њих избија магма и ствара се нова океанска кора.
Средњоокеански гребени – гребени који настају на граници плоча које се раздвајају на океанском дну.
Лава се дуж гребена често излива и утискује у старије магматске стене; њеним гомилањем и хлађењем океанско дно се шири, а плоче се удаљавају.
Рифтовање (рифтинг) – процес разламања и раздвајања континенталне коре.
Рифт – велики систем раседа настао рифтовањем; дуж њега се континентална кора истањује, а континенталне плоче удаљавају.
Крајњи резултат рифтовања је настанак новог океана. Раздвајање плоча прате интензивна вулканска активност и земљотреси.
- Средњоатлантски гребен – настао раздвајањем плоча у средишњем делу Атлантског океана.
- Источноафрички рифтни систем (Велика раседна долина) – честе раседне пукотине у источној Африци указују на цепање континента.
Субдукција – подвлачење океанске плоче од тежих базалтних стена испод континенталне плоче од лакших гранитних стена (или испод друге океанске плоче).
- Плоча која се подвлачи – увек океанска плоча.
- Плоча која се издиже – континентална или друга океанска плоча; на њој настају планински масиви и вулкани.
За зоне субдукције карактеристични су јак вулканизам и сеизмизам, а на месту подвлачења настају велики подморски ровови.
- Анди – настали подвлачењем океанске Наска плоче под континенталну Јужноамеричку плочу.
- Индонезија – океанска плоча се подвлачи под другу океанску плочу.
Колизија – сударање две континенталне плоче; једна се подвлачи, а друга издиже, и тако настају планине.
За колизионе зоне карактеристични су јаки земљотреси.
- Хималаји – колизија Индо-Аустралијске и Евроазијске плоче.
- Алпи – колизија Афричке и Евроазијске плоче.
Мимоилажење – кретање две плоче које пролазе једна поред друге.
При мимоилажењу настају велике деформације у рељефу – велике пукотине и раседи, а гранични појас прате чести земљотреси.
- Расед Сан Андреас – настао у зони мимоилажења Пацифичке океанске и Северноамеричке континенталне плоче.
Кретање плоча је у прошлости мењало размештај континената, а плоче се крећу и данас. За око 250 милиона година континенти би могли да се споје у суперконтинент Пангеа Ултима (Последња Пангеа), са огромним језером у средишту, окружен суперокеаном.
- Магматски покрети – доводе до појаве вулкана; највише вулкана има у зонама субдукције и раздвајања плоча.
- Тектонски покрети – стварају боре и планине.
- Сеизмички покрети – доводе до земљотреса.
Структурне деформације – поремећаји стенских маса који се испољавају као набирање и раседање делова Земљине коре.
Најважније:
- Подела литосфере: 7 великих и 20 мањих литосферних (тектонских) плоча; највећа је Пацифичка.
- Кретање: плоче се крећу по горњем делу астеносфере – раздвајају се, сударају и мимоилазе.
- Раздвајање на океанској кори: избија магма, ствара се нова кора и настају средњоокеански гребени (Средњоатлантски гребен).
- Рифтовање: разламање континенталне коре у рифтове (Источноафрички рифтни систем); крајњи резултат је нови океан.
- Субдукција: тежа океанска плоча подвлачи се под лакшу континенталну или другу океанску (Анди, Индонезија); прате је вулканизам, сеизмизам и подморски ровови.
- Колизија: судар две континенталне плоче ствара планине (Хималаји, Алпи) и јаке земљотресе.
- Мимоилажење: плоче клизе једна поред друге, настају пукотине и раседи (расед Сан Андреас) и чести земљотреси.
- Покрети: магматски изазивају вулкане, тектонски боре и планине, сеизмички земљотресе.
- Структурне деформације: набирање и раседање делова Земљине коре.
