Најважније из лекције
План-резиме
-
Вулканизам
- Вулканизам – процеси стварања, кретања и избијања материјала из горњег омотача на површину.
- Магма – растопљене стене у унутрашњости; лава – магма на површини.
- Вулкан – отвор кроз који избијају магма, пепео и гасови; ерупција – избацивање материјала.
- Вулканским ерупцијама настало је више од 80% материјала Земљине коре; науку о вулканима зовемо вулканологија.
-
Грађа и врсте вулкана
- Делови: огњиште, вулкански канал, кратер (гротло), вулканска купа.
- Калдера – широк кратер разнете или делимично уништене купе (Санторини).
- По постанку: експлозивни, лавични, мешовити; по активности: угашени (Кенија), активни (Етна, Везув, Хекла…), успавани (Килиманџаро).
- Највећи вулкан у Европи: Етна, 3.280 m.
-
Распоред вулкана и типови ерупција
- Средњоатлантски гребен (субмарински вулканизам), Ватрени појас Пацифика (субдукција), топле тачке (Хаваји, Јелоустон).
- Типови ерупција: стромболски, вулканолошки, хавајски, везувски, пелејски, бандајсански, исландски.
- Гејзири – посебна врста термалних извора у вулканским областима.
-
Земљотреси
- Земљотрес (трус) – кратко, изненадно подрхтавање коре, највише на границама плоча.
- Хипоцентар (жариште) – место настанка у дубини; епицентар – место изнад њега на површини, где се најјаче осећа.
- Енергија се шири као сеизмички P и S таласи.
-
Мерење и последице
- Меркалијева (MCS) скала – 12 степени, мери оштећења (6. јаки, 12. веома катастрофални – мења се рељеф).
- Рихтерова скала – мери магнитуду; инструмент: сеизмограф.
- Цунами – разорни таласи после подморског земљотреса, клизишта, ерупције или удара метеорита.
- Најјачи: Чиле 1960. (9,5), Индонезија 2004. (9,3); у Србији Рудник 1927. и Копаоник 1980. (5,9).
Вулканизам – сви процеси стварања, кретања и избијања чврстог, течног и гасовитог материјала из горњег омотача Земљиног језгра на Земљину површину.
- Магма – растопљене стене које се под високим температурама и притисцима пробијају кроз Земљину кору.
- Лава – магма која је избила на површину.
- Вулкан – отвор у Земљиној кори кроз који избијају магма, пепео и гасови.
- Вулканска ерупција – процес избацивања материјала и гасова из вулкана; може бити мирна или експлозивна.
- Вулканологија – наука о вулканима; субмарински вулкани – вулкани на дну мора и океана.
Грађа вулкана – вулканско огњиште, вулкански канал (шупљина кроз коју пролази магма), кратер или гротло (левкасти отвор на врху) и вулканска купа (купасто узвишење).
Више од 80% материјала Земљине коре настало је вулканским ерупцијама.
- Највећи вулкан у Европи је Етна на Сицилији (3.280 m).
- Експлозивни – настају експлозијама гасова и паре, мало лаве.
- Лавични – претежно изливање лаве, без експлозија.
- Мешовити – експлозивни и лавични облици активности.
Калдера – широк кратер настао када експлозија разнесе или делимично уништи вулканску купу.
- Угашени – без ерупције неколико десетина хиљада година; кратери неких постали су кратерска језера.
- Активни – стално или повремено избацују лаву и други материјал.
- Успавани – без ерупције више десетина година или векова, али се могу поново активирати.
Највише вулкана има у Средњоатлантском гребену (субмарински вулканизам), у зонама субдукције око Тихог океана – Ватрени појас Пацифика – и у топлим тачкама (Хаваји, Јелоустон).
- Калдера: острво Санторини у Егејском мору.
- Угашен: планина Кенија; успаван: Килиманџаро (Африка).
- Активни: Етна, Везув, Хекла, Камерун, Кључевскаја сопка, Света Хелена, Кракатау, Котопакси, Попокатепетл.
- Стромболски (Стромболи, Италија) – мале и честе ерупције које се ритмички понављају.
- Вулканолошки (Вулкано, Италија) – јаке ерупције са огромним количинама лаве.
- Хавајски (Килауеа, Хаваји) – мирно преливање базалтне лаве преко ивице кратера.
- Везувски (Везув, Италија) – јаке, разорне ерупције после дугог мировања.
- Пелејски (Мон Пеле, Кариби) – снажне експлозије, пара и гасови; на врху се ствара стубасто тело.
- Бандајсански (Бандај-сан, Јапан) – разорне ерупције гаса и водене паре, без лаве.
- Исландски (Лаки, Исланд) – лава полако истиче из пукотина.
Гејзир – посебна врста термалног извора: водоскок вреле воде и водене паре у области активне или скоро завршене вулканске активности.
Земљотрес (трус) – кратко и изненадно подрхтавање Земљине коре.
- Хипоцентар (жариште) – место у унутрашњости где се ослобађа енергија и настаје земљотрес; обично неколико десетина километара испод површине.
- Епицентар – место на површини Земље изнад хипоцентра, где се земљотрес најјаче осећа.
- Сеизмички таласи – примарни P и секундарни S таласи којима се шири ослобођена енергија.
Земљотреси настају када стене попусте у ослабљеним зонама дуж граница литосферних плоча које се раздвајају, мимоилазе и сударају. Јављају се врло често, али је већина слабих и захвата мале области.
Меркалијева (MCS) скала – Меркали–Канкани–Зибергова скала; мери јачину оштећења и има 12 степени.
- 1. степен – микросеизмички, бележе га само апарати.
- 6. степен – јаки, отпада малтер са зидова.
- 10. степен – уништавајући, руше се зграде и мостови.
- 12. степен – веома катастрофални, мења се рељеф.
Рихтерова скала – мери магнитуду, тј. јачину самог земљотреса.
- мање од 2 – микро, не примећују се;
- 5,0–5,9 – умерени, штета на слабијим грађевинама;
- 6,0–6,9 – јаки, штета до 160 km од епицентра, око 120 годишње;
- 8,0 и више – разарајући, штета до 1.000 km и више од епицентра.
Сеизмограф – инструмент којим се мере јачина и трајање земљотреса.
Цунами – разорни морски таласи које изазива земљотрес на дну мора, али и подводно клизиште, вулканска ерупција или удар метеорита.
У угроженим приобалним земљама, као што је Чиле, постоје путокази за евакуацију у случају цунамија.
- Чиле 1960. (9,5), Индонезија 2004. (9,3), Аљаска 1964. (8,4).
- Кина 1976. (7,6) – страдало око 255.000 људи; Сан Франциско 1906. (8,3).
- Србија: Рудник 1927. и Копаоник 1980. – магнитуда 5,9; изнад 5 и Витина, Лазаревац, Свилајнац, Мионица, Гњилане, Краљево.
Најважније:
- Узрок: вулкани и земљотреси настају због тектонске активности, највише на границама литосферних плоча.
- Магма и лава: магма је растопљена стенска маса у унутрашњости; кад избије на површину, постаје лава.
- Грађа вулкана: огњиште, канал, кратер (гротло) и купа; калдера је широк кратер разнете купе.
- Врсте вулкана: експлозивни, лавични и мешовити; угашени, активни и успавани.
- Распоред: Средњоатлантски гребен, Ватрени појас Пацифика и топле тачке (Хаваји, Јелоустон).
- Ерупције: седам типова – стромболски, вулканолошки, хавајски, везувски, пелејски, бандајсански и исландски.
- Земљотрес: настаје у хипоцентру, а најјаче се осећа у епицентру, изнад њега на површини.
- Скале: Меркалијева (12 степени) мери оштећења, Рихтерова мери магнитуду; бележе их сеизмографи.
- Цунами: разорни таласи после подморског земљотреса, клизишта, ерупције или удара метеорита.
- Рекорди: Чиле 1960. (9,5); у Србији Рудник 1927. и Копаоник 1980. (5,9).
