Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Сеизмички таласи и дисконтинуитети
- P таласи – лонгитудинални, кроз све средине; S таласи – трансверзални, само кроз чврсте средине.
- Мохоровичићев дисконтинуитет – граница коре и горњег омотача (Андрија Мохоровичић, 1909).
- Гутенбергов дисконтинуитет – граница омотача и језгра на 2.900 km.
-
Слојеви Земље
- Кора 2–80 km: континентална SiAl (20–70 km), океанска SiMa (4–7 km).
- Омотач до 2.900 km (84% запремине); литосфера = кора + горњи омотач до 75–125 km; астеносфера до 350 km.
- Језгро: спољашње растопљено, унутрашње чврсто; NiFe сфера; ствара магнетно поље.
-
Тектоника плоча
- Геодинамички процеси – ендогене и егзогене силе; нова глобална тектоника, тектоносфера.
- Плоче се крећу 1–12 cm годишње: раздвајање (гребени, рифтови), субдукција, колизија, мимоилажење.
-
Минерали и стене
- Петрогени минерали, минерални ресурси, минералогија.
- Стене: магматске, седиментне, метаморфне; наука о стенама – петрологија.
- Фосили – остаци изумрлих бића; проучава их палеонтологија.
-
Вулканизам и земљотреси
- Магма у дубини, лава на површини; делови вулкана: огњиште, канал, кратер (гротло), купа; калдера.
- Хипоцентар – жариште у дубини; епицентар – изнад њега, најјаче се осећа.
- Земљотреси су чести, али углавном ниског интензитета и у малим областима; Меркалијева и Рихтерова скала.
Сеизмички талас – енергија ослобођена земљотресом која се креће кроз Земљу.
- Примарни P таласи – лонгитудинални, простиру се у правцу кретања таласа, пролазе кроз све средине.
- Секундарни S таласи – трансверзални, простиру се попречно на P таласе, само кроз чврсте средине, разорнији.
- Дисконтинуитет – граница слојева на којој се брзина таласа нагло мења.
Мохоровичићев дисконтинуитет (1909) дели кору и горњи омотач: 5–10 km испод океанске и 20–90 km испод континенталне коре. Гутенбергов дисконтинуитет дели омотач и језгро на 2.900 km.
- Земљина кора – 2–80 km; седиментни, гранитни и базалтни слој; мање од 1% запремине.
- Континентална кора (SiAl) – 20–70 km; океанска кора (SiMa) – 4–7 km.
- Омотач Земљиног језгра – до 2.900 km, око 84% запремине; горњи (чврст), астеносфера (растопљена), доњи (чврст).
- Литосфера – кора и горњи стеновити омотач до 75–125 km; најхладнији део Земље.
- Астеносфера – релативно течни део омотача испод литосфере, до 350 km.
- Земљино језгро – од 2.900 km до центра, око 15% запремине; спољашње растопљено, унутрашње чврсто; NiFe сфера.
Растопљено гвожђе у спољашњем језгру ствара Земљино магнетно поље.
Геодинамички процеси – процеси настали деловањем унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила.
Нова глобална тектоника – теорија да је кора подељена на литосферне плоче које се крећу 1–12 cm годишње; потврдила Вегенерову хипотезу.
Тектоносфера – кора и горњи део омотача, где су тектонски покрети најизраженији.
- Раздвајање – средњоокеански гребени и рифтови.
- Субдукција – подвлачење теже океанске плоче под лакшу; вулканизам, сеизмизам, ровови.
- Колизија – судар две континенталне плоче; настају планине.
- Мимоилажење – велики раседи и чести земљотреси.
- Средњоатлантски гребен, Источноафрички рифтни систем, Анди, Индонезија, Хималаји, Алпи, расед Сан Андреас.
- Минерални ресурси – минерали које човек користи; петрогени минерали – граде стене; минералогија – наука о минералима.
- Самородни елементи – минерали од једног елемента (злато, сумпор, графит).
- Магматске стене – хлађењем магме и лаве: дубинске, површинске, жичне (гранит, базалт, андезит).
- Седиментне стене – таложењем; слојевите (кречњак, глина, лес, гипс).
- Метаморфне стене – преображајем при великом притиску или топлоти (гнајс, мермер, кварцит).
Петрологија – наука о стенама; фосили – остаци давно изумрлих биљака и животиња у стенама; палеонтологија – наука о фосилима.
- Магма – растопљена стенска маса у унутрашњости; на површини постаје лава.
- Грађа вулкана – огњиште, вулкански канал (кроз њега пролази магма), кратер или гротло, купа.
- Калдера – широк кратер разнете или делимично уништене купе (Санторини).
- Хипоцентар (жариште) – место настанка земљотреса у дубини; епицентар – место изнад њега на површини, где се најјаче осећа.
- Меркалијева скала – 12 степени, оштећења; Рихтерова скала – магнитуда.
Земљотреси су врло чести, али углавном ниског интензитета и у малим областима; подморски земљотреси изазивају цунамије.
- Угашен вулкан: Кенија; активни: Етна, Везув, Хекла; успаван: Килиманџаро; Бандајсан је у Јапану, Хекла на Исланду.
Најважније:
- P и S таласи: P су лонгитудинални и пролазе кроз све средине, S су трансверзални и само кроз чврсте.
- Слојеви: кора, омотач (до 2.900 km) и језгро; литосфера до 75–125 km, испод ње астеносфера.
- Дисконтинуитети: Мохо – између коре и горњег омотача; Гутенбергов – између омотача и језгра на 2.900 km.
- Тектоника плоча: плоче се крећу 1–12 cm годишње – раздвајају се, сударају (субдукција, колизија) и мимоилазе.
- Стене: магматске, седиментне и метаморфне; проучава их петрологија.
- Фосили: остаци изумрлих бића у стенама; проучава их палеонтологија.
- Вулкан: кроз вулкански канал пролази магма, кратер се зове и гротло, калдера је уништена купа.
- Земљотрес: настаје у хипоцентру, најјаче се осећа у епицентру изнад њега.
