Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Макрооблици рељефа
- Континенти (континенталне платформе) – копно; океански басени – под водом.
- Мењају их ендогени и егзогени процеси.
- Континенти
- Седам континената: Азија, Европа, Африка, Северна и Јужна Америка, Аустралија, Антарктик.
- Укупно 149 милиона km² (око 29,2% површине Земље); северно од екватора 39%, јужно 19%.
- Један континент може лежати на више литосферних плоча и обрнуто.
- Највећа је Азија (29,5%), најмања Аустралија (5,9%); највећа просечна висина – Антарктик (2.200 m); просек копна 840 m.
- Највише и најниже тачке
- Монт Еверест 8.848 m, Аконкагва 6.960 m, Денали 6.190 m, Ухуру 5.895 m, Елбрус 5.642 m, Винсон 4.892 m, Кошћушко 2.228 m.
- Депресије – испод нивоа мора; Мртво море –427 m.
- Острва и континенти
- Гренланд и Бафинова земља → Северна Америка; Борнео → Азија; Мадагаскар → Африка.
- Рељеф океанских басена
- Континентални шелф – потопљени ободни део континента.
- Континентални одсек – нагли спуст на крају шелфа.
- Абисална равница – дно на 4.000–6.000 m, са седиментима.
- Ров – удубљење где се завршава литосферна плоча.
- Ровови и гребени
- Маријански ров –11.034 m (Челенџер дип), Порторикански –8.486 m, Дијамантина –8.047 m, Јужносендвички –7.236 m, Литке –5.450 m.
- Подморски гребен – где се плоче размичу; Средњоатлантски гребен (Исланд, Азорска острва, Тристан да Куња, Света Јелена).
Макрооблици рељефа – највећи облици рељефа Земље: континенти и океански басени.
- Континенти (континенталне платформе) – копнене површине.
- Океански басени – делови Земљине коре под водом.
И континенти и океански басени мењају се под утицајем ендогених (унутрашњих) и егзогених (спољашњих) процеса.
Седам континената – Азија, Европа, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Аустралија и Антарктик.
Континенти заузимају око 149 милиона km², односно око 29,2% површине Земље; северно од екватора 39%, а јужно 19% површине полулопте.
Један континент може бити сачињен од више литосферних плоча, а једна плоча може бити основа више континената.
- Азија – 43.820.000 km² (29,5%), највећи континент.
- Африка – 30.370.000 km² (20,4%).
- Северна Америка – 24.490.000 km² (16,5%).
- Јужна Америка – 17.840.000 km² (12%).
- Антарктик – 13.720.000 km² (9,2%), највећа просечна висина – 2.200 m.
- Европа – 10.180.000 km² (6,8%).
- Аустралија – 9.008.500 km² (5,9%), најмањи континент.
Просечна надморска висина светског копна је 840 m.
- Монт Еверест (Чомолунгма), Хималаји – 8.848 m (Азија).
- Аконкагва, Анди – 6.960 m (Јужна Америка).
- Денали, Северноамерички кордиљери – 6.190 m.
- Ухуру (Килиманџаро) – 5.895 m (Африка).
- Елбрус, Кавказ – 5.642 m (Европа).
- Винсон, Елсворт – 4.892 m (Антарктик).
- Кошћушко, Велике разводне планине – 2.228 m (Аустралија).
Депресија – део копна нижи од нивоа Светског мора.
- Мртво море у југозападној Азији – –427 m, најнижа тачка копна.
- Најниже тачке осталих континената: Африка –155 m, Јужна Америка –105 m, Северна Америка –86 m, Антарктик –50 m, Европа –28 m, Аустралија –15 m.
Велика острва, иако одвојена морем, тектонски припадају континенту уз који се налазе.
- Гренланд (2,1 милион km²) и Бафинова земља (512.000 km²) – Северна Америка.
- Борнео (743.000 km²) – Азија.
- Мадагаскар (590.000 km²) – Африка.
Светско море – океани, мора и заливи; раздвајају континенте међусобно и од острва.
Континентални шелф – потопљени ободни део континента у океану; најшири уз приморске равнице, најужи уз стрме планинске обале.
Континентални одсек – стрма падина на крају шелфа којом се дно нагло спушта ка дну океана.
Абисална равница – уравњено дно океана на дубини од 4.000 до 6.000 m, на које струје доносе седименте.
Ров – удубљење на месту где се континенталним одсеком завршава литосферна плоча.
Најдубљи делови океана су тектонски ровови на границама литосферних плоча.
- Маријански ров (Тихи океан) – –11.034 m; у њему је Челенџер дип, тачка највеће измерене дубине.
- Порторикански ров (Атлантски океан) – –8.486 m.
- Дијамантина ров (Индијски океан) – –8.047 m.
- Јужносендвички ров (Јужни океан) – –7.236 m.
- Литке ров (Северни ледени океан) – –5.450 m.
Подморски гребен – издужени низ подморских вулканских планина на месту где се океанске плоче размичу.
- Средњоатлантски гребен – на дубини од 2 до 3 km, дели Атлантски океан на евро-афрички и амерички део; вулканска острва Исланд, Азорска острва, Тристан да Куња и Света Јелена.
- Батискаф „Трст“ (1960) – Жак Пикард и Дон Волш спустили су се до Челенџер дипа.
Најважније:
- Макрооблици рељефа: континенти (копно) и океански басени (под водом).
- Континенти: седам континената, 149 милиона km², око 29,2% површине Земље.
- Распоред копна: северно од екватора 39%, јужно 19% површине полулопте.
- Највећи континент: Азија (29,5% копна); највиши по просечној висини је Антарктик (2.200 m).
- Највиши врх: Монт Еверест, 8.848 m; најнижа тачка копна: Мртво море, –427 m.
- Острва: Гренланд и Бафинова земља – Северна Америка, Борнео – Азија, Мадагаскар – Африка.
- Дно океана: континентални шелф → континентални одсек → абисална равница (4.000–6.000 m) и ровови.
- Најдубљи ров: Маријански ров, –11.034 m (Челенџер дип).
- Подморски гребени: настају где се плоче размичу; најпознатији је Средњоатлантски гребен.
