Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Тектонски покрети и рељеф
- Унутрашње силе изазивају тектонске покрете; орогени покрети стварају крупне облике, уз земљотресе и вулканизам.
- Основни облици: равнице, висоравни, планине.
- Равнице и висоравни
- Низије – до 200 m (Велика кинеска, Панонска, Пампа); приморске низије – најнасељеније; побрђе 200–500 m.
- Висоравни – уравњене, на већим висинама: Тибет, Мексичка, Алтиплано; у Србији Сјеничко-пештерска.
- Набране (веначне) планине
- Хоризонтална сила → бора = антиклинала (узвишење) + синклинала (удубљење).
- Венци и ланци, чести земљотреси; Алпи, Динариди, Карпати, Хималаји, Анди; „кров света“ – Хималаји и Каракорум.
- Србија: Стара планина, Копаоник, Шар-планина, Златибор.
- Раседне (громадне) планине – хорстови
- Вертикална сила, раседи; елементи: раседна површина, крила, скок и ход раседа.
- Ров између два раседа; рифт – систем ровова (Велики источноафрички ров).
- Старије, богатије рудама: Родопи, Шварцвалд, Алтај, Апалачи; у Србији Јастребац, Бесна кобила.
- Вулканске планине
- Купе од лаве и прашине, симетрично изливање (Осорно); Килиманџаро – три купе.
- Ерозија и акумулација
- Седименти, ерозија, агенси, акумулација; ерозивни и акумулативни облици.
- Механичка – без промене састава: лед (+10% запремине), температура, биљке; прозорци, остењаци.
- Хемијска – мења састав: угљена киселина раствара кречњак (пећине, јаме), каолинит; најјача у екваторијалној и саванској клими.
Тектонски покрети – покрети и поремећаји у литосфери изазвани унутрашњим силама Земље, због којих се мења рељеф.
Орогени покрети – покрети којима настају крупни облици рељефа копна; прате их земљотреси и вулканизам.
Рељеф – физички изглед литосфере; основни облици су равнице, висоравни и планине.
Равнице – пространи, релативно равни простори малог нагиба.
- Низије – равнице до 200 m; најважнија пољопривредна подручја (Велика кинеска, Панонска низија, Пампа).
- Приморске низије – уз обале океана и мора; најнасељенији делови света.
- Побрђе – брежуљци и брда у појасу од 200 до 500 m.
Висоравни – уравњени простори на већим висинама, ограничени одсецима или узвишењима; често их просецају кањони и клисуре.
- Тибет, Језерска висораван, Мексичка висораван, Алтиплано, Западноаустралијска висораван; у Србији Сјеничко-пештерска висораван.
Планине – узвишења виша од 500 m; према постанку: набране, раседне и вулканске.
Набране (веначне) планине – настају када сила орогених покрета делује хоризонтално, па се слојеви набирају и издижу.
Бора – основни облик набирања: антиклинала (узвишење) и синклинала (удубљење).
Пружају се у венцима и ланцима; честе су појаве земљотреса и вулканизма. На Хималајима и Каракоруму је 30 највиших врхова света, а сви врхови виши од 7.000 m су у Азији („кров света“).
- Алпи, Пиринеји, Апенини, Динариди, Карпати, Хималаји, Анди.
- У Србији: Стара планина, Сува планина, Копаоник, Шар-планина, Златибор, Златар, Голија.
Раседне (громадне) планине, хорстови – настају вертикалним издизањем блокова Земљине коре дуж раседа.
- Расед – пукотина у Земљиној кори дуж које се блокови издижу или спуштају.
- Елементи раседа – раседна површина, крила раседа, скок раседа (вертикални помак) и ход раседа (бочни помак).
- Ров – блок спуштен између два раседа; рифт – систем ровова дуг хиљадама километара.
Раседне планине су старије и богатије минералним ресурсима од набраних, неповезане и одвојене котлинама.
- Велики источноафрички ров – од Галилејског језера до Беире у Мозамбику.
- Родопске планине, Шварцвалд, Јура, Судети, Бескиди, Скандинавске планине, Алтај, Апалачи; у Србији Јастребац, Бесна кобила, Чемерник, Кукавица.
Вулканске планине – купаста узвишења од слојева очврсле лаве и вулканске прашине; купа настаје симетричним изливањем лаве из кратера.
- Осорно у Чилеу (симетрична); Килиманџаро са три купе (асиметрична).
- У Србији трагови вулканизма: Авала, Космај, Рудник, Радан, Рогозна, Копаоник, Црни врх, Тилва Њагра.
Седименти – фрагменти настали распадањем компактне стене.
Ерозија – процес распадања стена; агенси – материје и појаве које га изазивају.
Акумулација – нагомилавање седимената где ослаби преносна снага агенса (реке, ветра, леда).
Спољашњим процесима настају ерозивни и акумулативни облици рељефа; ерозија снижава врхове и ублажава падине.
Механичка ерозија – разарање стена без промене хемијског састава; агенси: температура, вода (лед), кристализација соли, биљке.
- Најзаступљенија на високим кречњачким и доломитским планинама без вегетације – лед је за око 10% већи од воде и разбија стене.
- У пустињама – дневно загревање и ноћно хлађење стена.
- Прозорци – отвори у танким слојевима стена; остењаци – облици од отпорних стена.
Хемијска ерозија – распадање стена уз промену хемијског састава; главни агенс је вода са раствореним гасовима.
- Угљена киселина раствара калцит у кречњаку → пећине и јаме.
- У гранитима разлаже фелдспат → каолинит; глина је завршни производ хемијске ерозије.
Хемијска ерозија је најјача у екваторијалној и саванској клими, а у пустињама и поларним областима готово изостаје.
Најважније:
- Тектонски покрети: унутрашње силе мењају рељеф; орогене покрете прате земљотреси и вулканизам.
- Основни облици рељефа: равнице (низије до 200 m), висоравни и планине (преко 500 m).
- Набране планине: хоризонтална сила, боре (антиклинала и синклинала), венци; Алпи, Хималаји, Динариди.
- Раседне планине: вертикална сила, раседи, хорстови и ровови; старије и богатије рудама.
- Рифт: систем ровова – Велики источноафрички ров.
- Вулканске планине: купе од очврсле лаве; Осорно, Килиманџаро.
- Ерозија и акумулација: агенси разарају стене у седименте и таложе их у нижим областима.
- Механичка ерозија: без промене састава – лед, температура, биљке; прозорци и остењаци.
- Хемијска ерозија: мења састав стена – угљена киселина, пећине, каолинит; најјача у екваторијалној и саванској клими.
