Изабери решење задатка:

Задатак 5

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Дигитална картографија

    • Прави карте помоћу рачунарских програма (прикупљање, анализа, синтеза података).
    • Дигиталне карте су актуелније и тачније од штампаних – подаци се мењају и допуњавају.
  2. Даљинска детекција

    • Снимање терена даљинским сензорима (на авионима и сателитима) без присуства истраживача.
    • Ради на принципу електромагнетних таласа насталих рефлексијом и радијацијом подлоге.
    • Пример: сателит Ландсат – подаци у бинарном облику (0 и 1) → дигитална слика.
    • Циљеви: истраживање рељефа, пољопривреда, заштита вода, ваздуха и земљишта, урбано планирање, археологија, војска.
  3. ГИС – географски информациони системи

    • Програми за прикупљање, анализу и презентацију географских података.
    • Просторне одреднице: географска ширина, дужина, надморска висина, облик, површина.
    • Структура: улазни систем → хардвер и софтвер → излазни систем.
    • Унос: скенер, дигитајзер, ГПС, аерофото и сателитски снимци, топографске карте.
  4. Могућности ГИС програма

    • Мерење, чување (тачке, линије, полигони), анализа, представљање резултата.
    • На моделима рељефа: надморска висина, нагиб, експозиција, профили, површина слива.
    • Климатски модели → прогноза времена; предвиђање поплава, пожара, лавина.
  5. Програми и свакодневни живот

    • ГИС: MapInfo, Global Mapper, Geomedia, Intergraph, ArcView…
    • Виртуелне представе Земље: Google Earth, Google Maps, Serbia Map, Bing Maps…
    • Google Maps: друмска и праволинијска растојања; ГПС, навигација, мобилни телефони.
Дигитална картографија – картографска дисциплина која рачунарским програмима прикупља, анализира и синтетизује просторне податке и креира географске карте.
На дигиталним картама могу се пратити промене, мењати подаци и прилагођавати их истраживању; пошто се нови подаци често уносе, оне су актуелније и тачније од штампаних.
Бинарни код – нумерички запис од бројева 0 и 1 којим се рачунару задају инструкције.
Даљинска детекција – техника откривања, праћења и мерења процеса у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери без физичког присуства истраживача.
  • Даљински сензори – очитавају и снимају терен; најчешће су на авионима и сателитима.
  • Електромагнетни таласи – на њиховом преносу ради већина уређаја; настају рефлексијом и радијацијом подлоге.
Циљеви: дигитално картирање простора, истраживање рељефа, унапређење пољопривреде, заштита вода, ваздуха и земљишта, урбано планирање, археолошка истраживања, војне потребе.
  • Сателит Ландсат мери енергију која стиже са Земље; подаци се враћају у бинарном облику и дају дигиталну слику (нпр. долина реке Об у пролеће и лето).
ГИС – рачунарски програми за прикупљање, анализу и презентацију географских података и информација.
Сваки објекат, појава или процес има просторне одреднице: математичко-географски положај (географска ширина, географска дужина, надморска висина), облик и површину.
  • Улазни систем – прикупљање података.
  • Рачунарски хардвер и софтвер – обрада прикупљених података.
  • Излазни систем – израда карата, графикона и др.
Дигитајзер – уређај сличан скенеру којим се штампана карта претвара у дигитални облик.
  • Подаци се уносе скенером, дигитајзером, ГПС-ом, аерофото и сателитским снимцима и са топографских карата.
  • Мерење вредности – природних и антропогених објеката, појава и процеса (поплаве, пожари, клизишта, лавине, олујни ветрови); мере се својства и односи елемената простора.
  • Чување података – у дигиталном облику, као тачке, линије или полигони (површине).
  • Анализа – открива повезаност различитих географских елемената.
  • Представљање резултата – дигиталне и тематске карте, графикони, табеле.
Основне функције: израда картографске подлоге, картирање објеката којих нема на подлози, уношење просторних података.
На дигиталним моделима рељефа мере се надморска висина, угао нагиба, експозиција, попречни и уздужни профили, закривљеност површине, површина слива; климатски подаци дају глобалне климатске моделе за прогнозу времена, а карте омогућавају предвиђање поплава, пожара и лавина.
ГИС програми – ArcInfo, ArcView, MapInfo, Spans GIS, PAMAP GIS, Intergraph, Geomedia, Global Mapper, Smallworld.
Виртуелне представе Земље – Google Earth, Google Maps, Open Street Maps, Bing Maps, Serbia Map; имају претраживаче просторних података.
У Google Maps-у се мере друмска растојања и време путовања („direction from here / direction to here“) и праволинијска растојања („measure distance“), а могу се предложити исправке локација и додати фотографије.
  • ГПС уређаји, системи за навигацију и апликације на мобилним телефонима (нпр. GPS Tools: локација, најкраћа рута, брзина, надморска висина).
  • Чипови у стартним бројевима тркача мере брзину и време трчања; сајтови приказују положај бродова и авиона.
Најважније:
  1. Дигитална картографија: рачунарска израда карата; дигиталне карте су актуелније и тачније од штампаних.
  2. Даљинска детекција: снимање терена сензорима на авионима и сателитима, без присуства истраживача.
  3. Принцип рада: пренос електромагнетних таласа насталих рефлексијом и радијацијом подлоге.
  4. ГИС: рачунарски програми за прикупљање, анализу и презентацију географских података.
  5. Структура ГИС-а: улазни систем, рачунарски хардвер и софтвер, излазни систем.
  6. Унос података: скенер, дигитајзер, ГПС, аерофото и сателитски снимци, топографске карте.
  7. Приказ података: тачке, линије и полигони (површине).
  8. Могућности ГИС-а: мерење, чување, анализа и представљање резултата.
  9. Примена: прогноза времена, предвиђање поплава, пожара и лавина, ГПС и навигација.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: