Најважније из лекције
План-резиме
- Снежна граница и ледник
- Ниске температуре у поларним областима и на високим планинама → снег и лед целе године.
- Снежна граница – висина изнад које се снег и лед задржавају целе године.
- Ледник – главни агенс; еродира подлогу док настаје и креће се.
- Ерозивни облици
- Цирк – овално удубљење испод врхова, где се гомила лед.
- Циркна језера (горске очи) у фосилним цирковима: Штрбачко, Велико Јажиначко, Шутманско (Шар-планина), Велико и Мало Ђеравичко (Проклетије).
- Валов – ледничка долина стрмих страна и широког дна; фосилни валов остаје после повлачења ледника.
- Фјорд – потопљен валов: дубок, дугачак залив стрмих страна.
- Акумулативни облици – морене
- Бочне морене – бедеми са обе стране валова, паралелни са ледником (ледник Гозумба).
- Чеоне морене – полукружни бедеми где ослаби транспортна моћ ледника; доказ глацијалног процеса.
- Терминални басен и језера
- Терминални басен – плитко удубљење иза морене где се лед отапа.
- Језера: Женевско, Боденско, Циришко, Гарда, Бледско, Бохињско, Плавско, Биоградско.
- Валовска језера: триглавска (Словенија).
- Флувио-глацијални облици
- Реке из глацијалних језера: наносне равнице, терасе, плавине.
- Редослед: цирк → валов → терминални басен → чеона морена.
У поларним областима и на високим планинама ниске температуре ваздуха омогућавају стално задржавање снега и леда.
Снежна граница – надморска висина изнад које се снег и лед задржавају током целе године.
Ледник – главни агенс глацијалног процеса; док настаје и креће се, еродира стеновиту подлогу.
Цирк – овално удубљење испод планинских врхова, где се нагомилава лед; нагнут и отворен ка долини ледника.
Циркна језера (горске очи) – језера у фосилним цирковима у којима се задржава вода.
Валов – долина којом се креће ледник; стрме стране и широко дно. После повлачења ледника остаје фосилни валов.
Фјорд – дубок и дугачак залив стрмих страна настао када море потопи валов.
- Циркна језера у Србији: Штрбачко, Велико Јажиначко, Шутманско (Шар-планина), Велико и Мало Ђеравичко (Проклетије).
- Са стрмих страна фјорда обрушавају се водопади.
Морене – наслаге разореног стеновитог материјала које је нанео ледник.
- Бочне морене – дуги бедеми са обе стране валова, паралелни са ледником.
- Чеоне морене – полукружни бедеми где је ослабила транспортна моћ ледника; од ситног и крупног материјала који је ледник састругао.
Стене у чеоним моренама доказ су да је на том месту постојао глацијални процес – ту их је донела снага ледника.
- Бочне морене ледника Гозумба на Хималајима.
Терминални басен – плитко удубљење са унутрашње стране морене у коме се отапа лед.
У терминалним басенима су нека од највећих глацијалних језера на свету.
- Женевско, Боденско, Циришко, Гарда, Бледско, Бохињско, Плавско и Биоградско језеро.
- Валовска ледничка језера: триглавска (Зелено, Црно, Велико, Двојно и друга) у Словенији.
Флувио-глацијални облици – акумулативни облици река које отичу из глацијалних језера: наносне равнице, терасе и плавине.
Редослед низ долину: цирк → валов са ледником и бочним моренама → терминални басен → чеона морена.
Најважније:
- Снежна граница: висина изнад које снег и лед остају целе године.
- Агенс: ледник – еродира подлогу док настаје и креће се.
- Ерозивни облици: цирк, валов, фјорд.
- Цирк: удубљење под врховима; у фосилним цирковима – горске очи (Шар-планина, Проклетије).
- Валов: ледничка долина стрмих страна и широког дна; потапањем валова настаје фјорд.
- Акумулативни облици: морене – бочне (уз стране валова) и чеоне (где ослаби транспортна моћ).
- Терминални басен: иза морене, место отапања леда; Женевско, Боденско, Бледско, Плавско језеро.
- Флувио-глацијални облици: наносне равнице, терасе, плавине.
