Изабери решење задатка:

Задатак 4

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Еолски процес

    • Главни агенс је ветар – еродира, носи и таложи растресити материјал недалеко од места настанка.
    • Дефлација (издувавање) – износи мање отпорне делове стена; еолска коразија – зрна ношена ветром троше стене.
    • Карактеристично за пустиње, приморске равнице, пешчаре и лесне заравни; најизраженије у пустињама.
  2. Ерозивни облици

    • Дефлациона удубљења – пространа удубљења од сталног издувавања.
    • Уади – суве полигенетске долине (повремени токови после ретких киша).
    • Оаза – вода на дну удубљења кад се подлога оголи до издани.
    • Гур – стена облика печурке; песак се креће до 1–1,5 m висине.
  3. Акумулативни облици – дине

    • Настају где ветар слаби или наиђе на препреку; веома променљиве (брзина, правац, честина ветра).
    • Наветринска страна блажа, заветринска стрма.
    • Миграција дина – навејавање песка преко темена, кретање у смеру ветра.
    • Бархани – српасте дине; еолска острва – песак навејан на језера.
  4. Фосилни облици у Србији

    • Пешчаре (ситан песак) и лесне заравни (ниски платои од леса) у Панонској низији.
    • Песак од речних наноса Дунава, Тисе, Тамиша.
    • Процес зауставила вегетација (Делиблатска пешчара); сеча шума га поново покреће.
    • Лес код Старог Сланкамена и Титела: 10 слојева из плеистоцена.
  5. Дезертификација

    • Ширење пустиње због климатских промена или уклањања вегетације.
    • Пример: ширење Сахаре у Африци.
Еолски процес – обликовање рељефа радом ветра; ветар је главни ерозивни и акумулативни агенс.
  • Растресити материјал – невезане стене (шљунак, песак, прашина) које ветар може да покрене.
  • Дефлација (издувавање) – ветар разара стене односећи њихове мање отпорне делове.
  • Еолска коразија – комадићи стена ношени ветром ударају у друге стене и троше их.
Ветар таложи материјал недалеко од места настанка, за разлику од ледника и река.
  • Дефлација и коразија карактеристичне су за пустиње, приморске равнице, пешчаре и лесне заравни – ту доминира еолски рељеф.
Дефлациона удубљења – пространа удубљења настала сталним издувавањем растреситог материјала.
  • Уади – суве полигенетске долине: повремени токови после ретких киша прошире дефлациона удубљења, па пресуше.
  • Оаза – појава воде на дну дефлационог удубљења када се подлога оголи до издани.
  • Гур – усамљена стена облика печурке, којој је коразија однела основу.
Ветар носи ситан песак најчешће до висине 1–1,5 m, па коразија најјаче троши доње делове стена.
  • Еолски рељеф је најизраженији у пустињским областима (нпр. Сахара).
Пешчане дине – основни акумулативни еолски облици: пешчана узвишења, бедеми и косе дуги и више стотина метара.
  • Наветринска страна – окренута ветру, мањег нагиба.
  • Заветринска страна – стрма страна дине.
  • Миграција дина – померање дина у смеру ветра навејавањем песка преко темена.
  • Бархани – дине у облику српа.
  • Еолска острва – настају навејавањем песка на водене површине (језера).
Дине настају где снага ветра слаби или где постоји препрека; веома су променљиве јер ветар мења брзину, правац и честину.
Пешчаре – фосилни облици од ситног песка из ранијих геолошких периода.
  • Лесне заравни – ниски платои изграђени од леса.
  • Порекло песка – флувијални наноси Дунава, Тисе, Тамиша и других река (Панонска низија).
Процес је заустављен пошумљавањем и травном и жбунастом вегетацијом; сечом шуме пешчара поново постаје активна, јер је еколошки веома осетљива.
  • Дине Делиблатске пешчаре везане вегетацијом.
  • Лес код Старог Сланкамена и Титела: 10 наизменичних слојева из плеистоцена – смеђи из интерглацијала, жути из глацијала.
Дезертификација – ширење пустиње (енгл. desert – пустиња).
  • Узроци – климатске промене или уклањање вегетације (сеча шума, пољопривреда).
  • Ширење Сахаре – губитак пољопривредног земљишта у бројним афричким државама.
Најважније:
  1. Агенс: ветар – ерозивни и акумулативни; покреће растресити материјал.
  2. Ерозија: дефлација (издувавање) и еолска коразија (брушење стена ношеним зрнима).
  3. Где: пустиње, приморске равнице, пешчаре и лесне заравни; најизраженије у пустињама.
  4. Ерозивни облици: дефлациона удубљења, уади, оазе, гурови.
  5. Висина: песак се најчешће креће до 1–1,5 m изнад тла, па настаје гур.
  6. Дине: наветринска (блажа) и заветринска (стрма) страна; миграција у смеру ветра; бархани су српасте дине.
  7. Еолска острва: песак навејан на језера.
  8. Фосилни облици: пешчаре и лесне заравни Панонске низије, везане вегетацијом.
  9. Дезертификација: ширење пустиње због климе или уклањања вегетације – Сахара.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: