Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Еолски процес
- Главни агенс је ветар – еродира, носи и таложи растресити материјал недалеко од места настанка.
- Дефлација (издувавање) – износи мање отпорне делове стена; еолска коразија – зрна ношена ветром троше стене.
- Карактеристично за пустиње, приморске равнице, пешчаре и лесне заравни; најизраженије у пустињама.
-
Ерозивни облици
- Дефлациона удубљења – пространа удубљења од сталног издувавања.
- Уади – суве полигенетске долине (повремени токови после ретких киша).
- Оаза – вода на дну удубљења кад се подлога оголи до издани.
- Гур – стена облика печурке; песак се креће до 1–1,5 m висине.
-
Акумулативни облици – дине
- Настају где ветар слаби или наиђе на препреку; веома променљиве (брзина, правац, честина ветра).
- Наветринска страна блажа, заветринска стрма.
- Миграција дина – навејавање песка преко темена, кретање у смеру ветра.
- Бархани – српасте дине; еолска острва – песак навејан на језера.
-
Фосилни облици у Србији
- Пешчаре (ситан песак) и лесне заравни (ниски платои од леса) у Панонској низији.
- Песак од речних наноса Дунава, Тисе, Тамиша.
- Процес зауставила вегетација (Делиблатска пешчара); сеча шума га поново покреће.
- Лес код Старог Сланкамена и Титела: 10 слојева из плеистоцена.
-
Дезертификација
- Ширење пустиње због климатских промена или уклањања вегетације.
- Пример: ширење Сахаре у Африци.
Еолски процес – обликовање рељефа радом ветра; ветар је главни ерозивни и акумулативни агенс.
- Растресити материјал – невезане стене (шљунак, песак, прашина) које ветар може да покрене.
- Дефлација (издувавање) – ветар разара стене односећи њихове мање отпорне делове.
- Еолска коразија – комадићи стена ношени ветром ударају у друге стене и троше их.
Ветар таложи материјал недалеко од места настанка, за разлику од ледника и река.
- Дефлација и коразија карактеристичне су за пустиње, приморске равнице, пешчаре и лесне заравни – ту доминира еолски рељеф.
Дефлациона удубљења – пространа удубљења настала сталним издувавањем растреситог материјала.
- Уади – суве полигенетске долине: повремени токови после ретких киша прошире дефлациона удубљења, па пресуше.
- Оаза – појава воде на дну дефлационог удубљења када се подлога оголи до издани.
- Гур – усамљена стена облика печурке, којој је коразија однела основу.
Ветар носи ситан песак најчешће до висине 1–1,5 m, па коразија најјаче троши доње делове стена.
- Еолски рељеф је најизраженији у пустињским областима (нпр. Сахара).
Пешчане дине – основни акумулативни еолски облици: пешчана узвишења, бедеми и косе дуги и више стотина метара.
- Наветринска страна – окренута ветру, мањег нагиба.
- Заветринска страна – стрма страна дине.
- Миграција дина – померање дина у смеру ветра навејавањем песка преко темена.
- Бархани – дине у облику српа.
- Еолска острва – настају навејавањем песка на водене површине (језера).
Дине настају где снага ветра слаби или где постоји препрека; веома су променљиве јер ветар мења брзину, правац и честину.
Пешчаре – фосилни облици од ситног песка из ранијих геолошких периода.
- Лесне заравни – ниски платои изграђени од леса.
- Порекло песка – флувијални наноси Дунава, Тисе, Тамиша и других река (Панонска низија).
Процес је заустављен пошумљавањем и травном и жбунастом вегетацијом; сечом шуме пешчара поново постаје активна, јер је еколошки веома осетљива.
- Дине Делиблатске пешчаре везане вегетацијом.
- Лес код Старог Сланкамена и Титела: 10 наизменичних слојева из плеистоцена – смеђи из интерглацијала, жути из глацијала.
Дезертификација – ширење пустиње (енгл. desert – пустиња).
- Узроци – климатске промене или уклањање вегетације (сеча шума, пољопривреда).
- Ширење Сахаре – губитак пољопривредног земљишта у бројним афричким државама.
Најважније:
- Агенс: ветар – ерозивни и акумулативни; покреће растресити материјал.
- Ерозија: дефлација (издувавање) и еолска коразија (брушење стена ношеним зрнима).
- Где: пустиње, приморске равнице, пешчаре и лесне заравни; најизраженије у пустињама.
- Ерозивни облици: дефлациона удубљења, уади, оазе, гурови.
- Висина: песак се најчешће креће до 1–1,5 m изнад тла, па настаје гур.
- Дине: наветринска (блажа) и заветринска (стрма) страна; миграција у смеру ветра; бархани су српасте дине.
- Еолска острва: песак навејан на језера.
- Фосилни облици: пешчаре и лесне заравни Панонске низије, везане вегетацијом.
- Дезертификација: ширење пустиње због климе или уклањања вегетације – Сахара.
