Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Марински процес (абразија)
- Механичка ерозија таласа мења обале океана, мора и језера; абразиони тип обале је најзаступљенији.
- Примарни агенс: таласи; секундарни: плима, осека, морске струје.
- Најдужа обала: Канада (202.080 km).
-
Ерозивни облици
- Таласна поткапина – удубљење од удара таласа; у кречњаку морске пећине.
- Клиф – вертикални одсек изнад поткапине; обрушава се, обала се повлачи (Енглеска, Француска, Шпанија, Португалија).
- Абразиона тераса – уравњени део у подножју клифа; ерозивни и акумулативни облик.
- Селективна абразија – ртови и остењаци у отпорним стенама (Алгарве).
-
Таложење
- Удар таласа под углом ствара уздужну морску струју паралелну обали.
- Крупни комади уз обалу, ситан песак до домета таласа.
- Зоне: надирања, млата и запљускивања таласа.
-
Акумулативни облици
- Жало (плажа) – између основне таласне базе и линије највишег домета таласа.
- Литорални кордон – пешчани спруд паралелан обали, затвара лагуну; коса (спојена једним крајем), литорално острво (неспојено).
- Томболо – спруд који спаја острво с копном: просто (Свети Стефан, Мон Сен Мишел, Примоштен), сложено (Монте Арђентарио).
-
Боја песка
- Бели – кварц; зелени – оливин; розе – корали; црни – базалт; црвени – гвожђе.
Марински процес (абразија) – обликовање обала океана, мора и језера механичком ерозијом таласа.
- Примарни агенс – таласи (хоризонтално кретање воде).
- Секундарни агенси – плима, осека и морске струје.
- Абразиони облици – облици настали маринским процесом; абразиони тип обале је најзаступљенији на Земљи.
Таласи руше и уситњавају стене, преносе их и таложе где им снага ослаби; плима и осека појачавају њихов рад.
- Најдужу обалу има Канада – 202.080 km; следе Норвешка (58.133 km) и Индонезија (54.720 km).
Таласна поткапина – удубљење настало ударом таласа у обалу; у порозним стенама (кречњак) продубљује се у морске пећине.
- Клиф – вертикални одсек изнад поткапине; обрушава се, а обала се помера уназад.
- Абразиона (прибрежна, маринска) тераса – уравњени део обале у подножју клифа; и ерозивни и акумулативни облик.
- Селективна абразија – у меким стенама отпорни делови остају као ртови и остењаци, а у слабијим се усецају поткапине и пећине (Алгарве).
Интензитет ерозије зависи од снаге таласа и састава стена обале.
- Изражени клифови: енглеска обала Северног мора; француска, шпанска и португалска обала Атлантског океана.
Уздужна морска струја – струја паралелна са обалом, настаје јер таласи ударају у стрму обалу под углом; носи много еродираног материјала.
- Систематично таложење – крупнији комади у плиткој води уз обалу, ситан песак до места докле допиру таласи.
- Три зоне таласа – зона надирања, зона млата и зона запљускивања таласа.
Изван зоне запљускивања је зона фосилног акумулативног маринског рељефа, коју мењају ветар, вода или лед.
Жало (плажа) – нанос песка и шљунка између основне таласне базе и линије највишег домета таласа.
- Основна таласна база – линија изнад које таласи захватају седименте и носе их ка жалу.
- Литорални кордон – издужен, низак пешчани спруд паралелан обали; стрмији према копну, блажи према мору.
- Лагуна – плитак залив затворен литоралним кордоном, са једним отоком.
- Коса – спруд спојен једним крајем са копном; литорално острво – спруд неспојен са копном.
- Томболо (превлака) – пешчани спруд који спаја острво са копном; просто (један спруд) или сложено (више спрудова).
- Кордони, косе и острва: Лидо ди Јесоло (северни Јадран), Мексички залив, Албанија, Португалија и Шпанија, Црно и Азовско море, Балтик.
- Просто томболо: Свети Стефан, Мон Сен Мишел, Примоштен; сложено: Монте Арђентарио (три превлаке).
Боја песка открива минерал од ког је настао.
- Бели – кварц и љуштуре организама (тропске плаже).
- Зелени – оливин (Хаваји, Норвешка, Гуам, Галапагос).
- Розе – корали (Карипско море).
- Наранџасти – вулканске стене и кречњаци (Малта, јужна Италија).
- Црвени – минерали са гвожђем (Хаваји, Галапагос, Санторини).
- Црни – базалт (Аргентина, Калифорнија, острва Тихог океана).
Најважније:
- Абразија: марински процес – механичка ерозија таласа мења обале.
- Агенси: примарни су таласи, секундарни плима, осека и морске струје.
- Поткапина: удубљење од удара таласа; у кречњаку морске пећине.
- Клиф: вертикални одсек који се обрушава и повлачи уназад (Енглеска, Француска, Португалија).
- Абразиона тераса: уравњени део у подножју клифа, ерозивни и акумулативни облик.
- Уздужна струја: настаје ударом таласа под углом, носи материјал паралелно обали.
- Жало: песак и шљунак између основне таласне базе и домета таласа.
- Литорални кордон: пешчани спруд који затвара лагуну; коса и литорално острво.
- Томболо: спруд који спаја острво са копном (Свети Стефан, Монте Арђентарио).
