Најважније из лекције
План-резиме
-
Антропогени рељеф
- Рељеф измењен људским активностима = антропогени рељеф.
- Узрок: раст становништва → потребе за енергијом, минералним ресурсима, обрадивим и грађевинским земљиштем.
- Делатности: грађевинарство, рударство, индустрија, саобраћај, пољопривреда, туризам.
- Грађевине (солитери, фабрике, мостови) нису геоморфолошки облици.
-
Антропогени процеси
- Директни: надземна изградња, ископавање, уређење објеката.
- Индиректни: убрзавање ерозије и акумулације, слегање, урушавање, антропогена клизишта, деформација падина, антропогени земљотреси.
-
Облици антропогене ерозије (удубљења)
- Подземни објекти, површински копови, усеци на путевима, канали, цистерне, базени, ровови.
- Србија: копови угља у Колубарском, Косовском и Костолачком басену, копови руда у Бору и Мајданпеку.
- Падавине у коповима → флувијални процес: спирање јаловишта, слегање, клизишта, јаруге.
-
Облици антропогене акумулације (узвишења)
- Депоније, јаловишта, насипи, обалоутврде, лукобрани, бране, обрадиве терасе, рампе за скијашке скокове.
- Последице: ширење делти и плавина низводно; острва у вештачким језерима (Овчарско-кабларска клисура).
- Нови Београд подигнут на насутом терену у алувијалној равни Саве и Дунава.
-
Облици антропогене апланације (уравњене површине)
- Настају уклањањем узвишења или попуњавањем удубљења.
- Зграде, депоније, аеродроми, полдери, терасе, стадиони, хиподроми.
- Последица: престанак природне ерозије и акумулације.
Антропогени рељеф – рељеф измењен под утицајем људских активности.
Са порастом броја становника расту потребе за енергијом, минералним ресурсима и обрадивим и грађевинским земљиштем, па човек све више мења рељеф.
- Делатности које мењају рељеф – грађевинарство, рударство, индустрија, саобраћај, пољопривреда и туризам.
Грађевине (солитери, фабрике, верски објекти, спортске хале, магацини, мостови) мењају изглед предела, али се не сматрају геоморфолошким облицима.
Антропогени процеси – процеси којима човек мења првобитни рељеф и природне процесе; деле се на директне и индиректне.
- Директни – надземна изградња, ископавање и уређење објеката.
- Индиректни – убрзавање ерозије и акумулације, слегање, урушавање и антропогена клизишта, деформација падина и антропогени земљотреси.
Антропогени рељеф изграђују облици настали антропогеном ерозијом и акумулацијом; посебну групу чине облици антропогене апланације.
Облици антропогене ерозије – удубљења у рељефу настала као последица директних антропогених процеса.
- Подземни објекти (гараже, тунели, магацини), површински копови, усеци на путевима, вештачки канали, цистерне за воду, базени за рекреацију и ровови.
У Србији су највећи облици антропогене ерозије површински копови угља у Колубарском, Косовском и Костолачком басену и копови руда у Бору и Мајданпеку.
Падавине у коповима покрећу флувијални процес: спирање јаловишта, ерозија због протока канализације, слегање земљишта, пропадање таваница у тунелима, клизишта и јаруге.
- Рудник у националном парку Какаду у Аустралији.
Облици антропогене акумулације – узвишења у рељефу која најчешће настају надземном изградњом или уређењем објеката.
- Напуштене депоније, јаловишта, насипи, обалоутврде, лукобрани, бране, обрадиве терасе, рампе за скијашке скокове.
Материјал еродиран са лукобрана, брана или насипа може проширити акумулативне облике у низводном току реке (делте, плавине); у вештачким језерима иза брана могу настати острва.
- Острва у Овчарско-кабларској клисури настала после изградње брана на Западној Морави.
- Лукобрани на обали Тајланда штите обалу од снажних таласа.
- Антропогеном акумулацијом у алувијалној равни Саве и Дунава (40-их и 50-их година 20. века) створена је основа за изградњу Новог Београда.
Облици антропогене апланације – уравњене површине настале уклањањем природних узвишења или попуњавањем природних удубљења.
- Простори за стамбене зграде, депоније и аеродроме, полдери, терасе и спортски објекти (хиподроми, стадиони, атлетске стазе).
Последица уравњавања је престанак природних геоморфолошких процеса – ерозије и акумулације.
- Антропогена апланација због изградње аеродрома у Малезији.
Најважније:
- Антропогени рељеф: рељеф измењен људским активностима.
- Узрок: раст становништва и потреба за енергијом, сировинама и земљиштем.
- Делатности: грађевинарство, рударство, индустрија, саобраћај, пољопривреда, туризам.
- Директни процеси: надземна изградња, ископавање, уређење објеката.
- Индиректни процеси: убрзана ерозија и акумулација, слегање, урушавање, клизишта, деформација падина, антропогени земљотреси.
- Антропогена ерозија: удубљења – копови, усеци, тунели, канали, ровови.
- Србија: највећи облици антропогене ерозије су копови у Колубарском, Косовском и Костолачком басену, у Бору и Мајданпеку.
- Антропогена акумулација: узвишења – јаловишта, насипи, лукобрани, бране, депоније.
- Антропогена апланација: уравњене површине; на њима престају природни геоморфолошки процеси.
