Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Макрооблици рељефа
- Континенти (149 мил. km², 29,2% Земље) и океански басени.
- Дно океана: шелф → континентални одсек → абисална равница (4.000–6.000 m), ровови (Маријански −11.034 m), подморски гребени.
- Највиши врх Монт Еверест 8.848 m; најнижа тачка Мртво море −427 m.
-
Тектонски покрети и планине
- Низије до 200 m, брежуљци и брда 200–500 m, планине преко 500 m.
- Набране (боре: антиклинала, синклинала), раседне/хорстови (раседна површина, крила, скок, ход раседа), вулканске.
- „Кров света“ – Хималаји и Каракорум (Азија).
-
Ерозија и падински процес
- Механичка: температура ваздуха, вода/лед, кристализација соли, биљке.
- Хемијска: вода са раствореним материјама (угљена киселина).
- Падински процес (гравитација): точила, сипари, плазеви, одрони, клизишта.
-
Флувијални и крашки процеси
- Флувијални – најраспрострањенији (реке у скоро свим ширинама); корито, долина, тераса, делта, алувијална раван.
- Фосилне флувијалне долине: уади, суве крашке, субмаринске.
- Крас: шкрапе, вртаче (црвеница), увале, поља, хумови; јаме, пећине; убрзава га хладна и слатка вода.
-
Глацијални, еолски и марински процеси
- Ледник: цирк, валов (стрме стране, широко дно), фјорд, морене.
- Ветар: дефлација, коразија, уади, гур, дине (мењају се јер ветар мења брзину, правац, честину), бархани.
- Море: поткапина, клиф, плажа, кордони и лагуне, литорална острва, томболо (Јадранско и Тиренско море).
-
Антропогени процеси
- Ерозија – копови (Колубара, Костолац, Бор, Мајданпек), акумулација – јаловишта, бране, лукобрани, апланација – уравњене површине.
Макрооблици рељефа – континенти (149 милиона km², око 29,2% површине Земље) и океански басени.
- Континентални шелф – потопљени ободни део континента.
- Континентални одсек – њиме се шелф нагло спушта ка дну океана.
- Абисална равница – уравњено дно океана на 4.000–6.000 m.
- Ров – удубљење где се завршава литосферна плоча (Маријански, −11.034 m).
Висински појасеви: низије до 200 m, брежуљци и брда 200–500 m, планине преко 500 m; висоравни су уравњени простори на већим висинама.
- Набране планине – хоризонтална сила, боре (антиклинала и синклинала): Алпи, Хималаји, Анди.
- Раседне планине (хорстови) – вертикални покрети дуж раседа; елементи раседа: раседна површина, крила, скок и ход раседа.
- Вулканске планине – купаста узвишења од лаве и пепела.
- „Кров света“ – Хималаји и Каракорум у Азији, сви врхови изнад 7.000 m.
- Највећа разлика највише и најниже тачке је у Азији (8.848 m и −427 m), најмања у Аустралији.
Механичка ерозија – разарање стена без промене хемијског састава; агенси: температура ваздуха, вода (лед), кристализација соли, биљке.
Хемијска ерозија – мења састав стене; главни агенс је вода обогаћена раствореним гасовима и материјама (угљена киселина).
Акумулација – таложење материјала где ослаби преносна снага агенса.
- Падински процес – покреће га гравитација: точила, сипари, плазеви, одрони, клизишта (клизна раван).
Флувијални процес је најраспрострањенији на Земљи, јер се реке јављају у скоро свим географским ширинама.
- Ерозивни флувијални облици – речно корито, речна долина, речна тераса (нагнута ка кориту и низ ток), флувијална површ.
- Акумулативни флувијални облици – плавине, речна острва, делте, алувијалне равни.
- Фосилне флувијалне долине – уади, суве крашке долине, субмаринске долине.
Крашки процес – хемијска ерозија кречњака и доломита; убрзавају га угљен-диоксид, хладна и слатка вода, кисело земљиште.
- Површински крашки облици – шкрапе, вртаче (на дну црвеница), увале, крашка поља, хумови.
- Подземни крашки облици – јаме, пећине, пећински накит.
- Цирк – овално удубљење испод врхова где се гомила лед.
- Валов – ледничка долина стрмих страна и широког дна.
- Фјорд – валов потопљен морем.
- Морене – бочне и чеоне; иза чеоне је терминални басен.
Уади – суве полигенетске долине настале када повремени токови прошире дефлациона удубљења.
Дине – пешчана узвишења; стално се мењају и мигрирају јер ветар мења брзину, правац и честину; бархани су дине у облику српа.
- Гур – стена у облику печурке настала коразијом.
- Ерозивни облици – таласна поткапина (у кречњаку продубљена у морску пећину), клиф, абразиона тераса.
- Плажа (жало) – нанос песка и шљунка између основне таласне базе и линије до које таласи допиру.
- Литорални кордони – пешчане баријере паралелне са обалом, затварају лагуне.
- Коса – спруд спојен са копном једним крајем.
- Литорална острва – пешчани спрудови неспојени са копном ни са једне стране.
- Томболо – спруд који спаја острво са копном.
- Томболи: Свети Стефан и Примоштен (Јадранско море), Монте Арђентарио (Тиренско море).
Антропогени рељеф – рељеф измењен људским активностима.
- Антропогена ерозија – удубљења: површински копови, усеци, тунели, канали.
- Антропогена акумулација – узвишења: јаловишта, насипи, лукобрани, бране.
- Антропогена апланација – уравњене површине; на њима престају природни геоморфолошки процеси.
- Највећи облици антропогене ерозије у Србији – копови у Колубарском, Косовском и Костолачком басену, у Бору и Мајданпеку.
Најважније:
- Макрооблици: континенти и океански басени (шелф, одсек, абисална равница, ров, гребен).
- Висински појасеви: низије до 200 m, брежуљци и брда 200–500 m, планине преко 500 m.
- Планине: набране (боре), раседне (хорстови, елементи раседа) и вулканске.
- Ерозија: механичка без промене састава, хемијска са променом састава стене.
- Флувијални процес: најраспрострањенији; фосилне долине су уади, суве крашке и субмаринске долине.
- Крас: хемијска ерозија кречњака; убрзава га хладна и слатка вода.
- Глацијални и еолски облици: цирк, валов, фјорд, морене; уади, гур, дине, бархани.
- Марински облици: поткапина, клиф, тераса, плажа, кордони, литорална острва, томболо.
- Антропогени рељеф: ерозија (копови), акумулација (јаловишта, бране), апланација (уравњене површине).
