Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Ваздушни притисак
- Густина ваздуха и притисак опадају са надморском висином (мање молекула – мањи притисак).
- Просечан притисак на нивоу мора: 1.013 mb.
-
Ветар
- Ветар – кретање ваздуха од високог ка ниском притиску.
- Већа разлика у притиску → бржи ветар.
- Глобални системи притиска → стални ветрови; мањи системи → локални ветрови.
-
Општа циркулација атмосфере
- Просечан проток ваздуха око Земље због неједнаког загревања; топлота иде од екватора ка половима.
- Идеални модел (без ротације): једна ћелија, нема Кориолисовог ефекта.
- У стварности (ротација за 24 h + Кориолисов ефекат) – три ћелије на свакој хемисфери.
-
Три ћелије
- Хедлијева – екватор до 30° г. ш.
- Ферелова – 30° до 60° г. ш., кружи супротно од Хедлијеве.
- Поларна – 60° до 90° г. ш., кружи као Хедлијева.
- Низак притисак: екватор и 60° г. ш.; висок: 30° г. ш. и полови.
-
Стални ветрови
- Пасати (трговачки) – СИ и ЈИ, између 30° г. ш. и екватора.
- Западни ветрови – 30° до 60° г. ш.
- Поларни источни ветрови – пол до 60° г. ш.
- ITCZ – зона тишина око екватора; помера се на север лети, на југ зими (северне хемисфере).
- Низак притисак – честе кише; висок притисак – суво.
Атмосферски (ваздушни) притисак – зависи од судара молекула гаса; што је ваздух ређи, молекула је мање и притисак је нижи.
Густина ваздуха опада са висином, па и атмосферски притисак опада са повећањем надморске висине; обе величине најбрже опадају у најнижим слојевима атмосфере.
- Просечан притисак на нивоу мора – 1.013 mb.
- Промене притиска – веома важне за процесе који одређују време и климу.
Ветар – кретање ваздуха од поља високог према пољима ниског притиска; разлике у притиску узрок су појаве ветра.
Што је разлика у притиску већа, ветар је бржи, и обрнуто.
- Стални (глобални) ветрови – стварају их глобални системи притиска; утичу на климу великих регија.
- Локални ветрови – настају због мањих система притиска.
Општа (глобална) циркулација атмосфере – просечан проток ваздуха око планете који настаје због неједнаког загревања Земље; преноси топлоту са екватора ка високим географским ширинама, а хладнији ваздух враћа ка екватору.
Идеални модел (Земља савршена лопта, прекривена водом, без ротације): нема Кориолисовог ефекта, ваздух се на екватору подиже, а на половима спушта – постоји само једна циркулациона петља (ћелија).
У стварности Земља ротира (један окрет за 24 h) и делује Кориолисов ефекат (скретање удесно на северној, улево на јужној хемисфери), па на свакој хемисфери постоје три ћелије.
Хедлијева ћелија – од екватора до 30° г. ш.; на висини ваздух иде ка 30° г. ш., при површини се враћа ка екватору.
Ферелова ћелија (ћелија средњих ширина) – између 30° и 60° г. ш.; кружење супротно од Хедлијеве: при површини од 30° ка 60° г. ш., на висини од 60° ка 30° г. ш.
Поларна ћелија – између 60° и 90° г. ш.; смер као у Хедлијевој: при површини од полова ка 60. паралели, на висини назад ка половима.
- Низак притисак – на екватору и око 60° г. ш. (ваздух се подиже).
- Висок притисак – око 30° г. ш. и на половима (ваздух се спушта).
- Поларни фронт – између Поларне и Ферелове ћелије; тропопауза је највиша изнад тропа, а најнижа изнад поларних области.
Интертропска зона конвергенције (ITCZ) – зона око екватора у којој се сусрећу пасати две хемисфере; низак притисак, слаби ветрови, па се зове и зона тишина; топао ваздух се диже и стварају се кумулонимбуси.
- Пасати (трговачки ветрови) – североисточни и југоисточни ветрови између 30° г. ш. и екватора; затварају Хедлијеву ћелију.
- Западни ветрови – између 30° и 60° г. ш.; топао југозападни ветар који због Кориолисовог ефекта постаје западни.
- Поларни источни ветрови – хладан ваздух са полова ка 60° г. ш.
Границе ћелија померају се током године: у лето северне хемисфере ITCZ је северније од екватора, а у зиму се систем помера јужније. Области ниског притиска имају честе кише, а области високог притиска обично су суве.
- Жарки појас – пасати; умерени појасеви – западни ветрови (од запада ка истоку); хладни појасеви – поларни источни ветрови.
Најважније:
- Притисак и висина: густина ваздуха и притисак опадају са надморском висином.
- Ниво мора: просечан ваздушни притисак износи 1.013 mb.
- Ветар: кретање ваздуха од високог ка ниском притиску; већа разлика притиска – бржи ветар.
- Општа циркулација: настаје због неједнаког загревања Земље и преноси топлоту од екватора ка половима.
- Три ћелије: Хедлијева (0–30°), Ферелова (30–60°) и Поларна (60–90°) на свакој хемисфери.
- Појасеви притиска: низак на екватору и око 60°, висок око 30° и на половима.
- Стални ветрови: пасати (30° – екватор), западни (30–60°), поларни источни (пол – 60°).
- ITCZ: зона тишина око екватора, где се сусрећу пасати; помера се са годишњим добима.
