Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

б

Одговор

б) повезаности између различитих елемената

Детаљан одговор

Тачан одговор је б) повезаности између различитих елемената.Анализа је једна од основних могућности ГИС програма, поред мерења, чувања података и представљања резултата. Приликом анализе просторни подаци се међусобно упоређују и повезују, па се открива како различити географски елементи утичу један на други – на пример, како нагиб и експозиција рељефа утичу на појаву клизишта или поплава. Појединачне елементе и њихове вредности ГИС бележи и мери, а чување података је посебна функција, па остали одговори нису тачни.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Физичка географија
    • Проучава настанак, развој и размештај објеката, појава и процеса у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери.
    • Сродне науке: геологија, физика, метеорологија, биологија, педологија, хемија.
      1. век: мерење вредности (висина, дубина, температура) – померање континената, топлија атмосфера, карте за ГПС.
  2. Дисциплине
    • Палеогеографија (прошлост), геоморфологија (рељеф), климатологија, хидрологија (воде), биогеографија (живи свет), математичка географија (облик и кретања Земље).
    • Мониторинг – праћење стања и процеса.
  3. Дигитална картографија и даљинска детекција
    • Дигиталне карте – актуелније и тачније од штампаних.
    • Даљински сензори на авионима и сателитима; електромагнетни таласи (рефлексија, радијација).
  4. ГИС
    • Програми за прикупљање, анализу и презентацију података.
    • Структура: улазни систем, хардвер и софтвер, излазни систем.
    • Подаци: скенер, дигитајзер, ГПС, аеро-фото и сателитски снимци.
    • Функције: мерење, чување (тачке, линије, полигони), анализа, представљање резултата.
    • Google Maps: друмска (direction) и праволинијска (measure distance) растојања.
Физичка географија – ужа научна област географије која проучава настанак, развој и просторни размештај објеката, појава и процеса у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери и везе природе и човека.
  • Сродне науке – геологија, физика, метеорологија, биологија, педологија, хемија.
До почетка 19. века Земља је била слабо позната; Дарвинова теорија еволуције подстакла је проучавање појава кроз њихов развој.
У 20. веку мерење вредности (висина, дубина, ширина, температура) постало је главна техника праћења промена.
  • Мерењем положаја тачака утврђено је да се континенти померају.
  • Праћењем температуре ваздуха утврђено је да атмосфера постаје све топлија.
  • Прецизна мерења надморске висине довела су до детаљних карата за ГПС.
  • Палеогеографија – развој географских сфера у геолошкој прошлости.
  • Геоморфологија – облици, појаве и процеси у рељефу.
  • Климатологија – климатски фактори, елементи и климатски типови.
  • Хидрологија – одлике, кретања, размештај и квалитет вода.
  • Биогеографија – размештај биљног и животињског света.
  • Математичка географија – облик, димензије и кретања Земље и њихове последице.
Мониторинг – праћење стања, појава и процеса у неком месту или географској области.
Утицаји човека на животну средину: загађивање, прекомерно коришћење ресурса, урбанизација, промене у коришћењу земљишта.
Дигитална картографија – картографска дисциплина која рачунарским програмима прикупља, анализира и синтетизује просторне податке и израђује карте.
Дигиталне карте су актуелније и тачније од штампаних, јер се на њима подаци стално мењају и допуњују.
Даљинска детекција – откривање, праћење и мерење процеса помоћу даљинских сензора, без физичког присуства истраживача.
  • Сензори – на авионима и сателитима (нпр. Ландсат).
  • Принцип рада – пренос електромагнетних таласа насталих рефлексијом и радијацијом подлоге.
  • Бинарни код – нумерички запис од бројева 0 и 1 којим се рачунару задају инструкције.
  • Примена: истраживање рељефа, пољопривреда, заштита вода, ваздуха и земљишта, урбано планирање, археологија, војне потребе.
ГИС – рачунарски програми за прикупљање, анализу и презентацију географских података.
  • Улазни систем – прикупљање података.
  • Хардвер и софтвер – обрада података.
  • Излазни систем – израда карата, графикона и др.
Подаци се добијају скенером, дигитајзером, ГПС-ом, аеро-фото и сателитским снимцима и са топографских карата.
Дигитајзер – уређај сличан скенеру који штампану карту претвара у дигитални облик.
  • Мерење вредности објеката, појава и процеса.
  • Чување података – тачке, линије, полигони.
  • Анализа – повезаност између елемената.
  • Представљање резултата – карте, графикони, табеле.
  • На моделима рељефа: надморска висина, нагиб, експозиција, профили, површина слива.
  • ГИС програми: ArcInfo, MapInfo, Intergraph, Geomedia, Global Mapper; виртуелне представе Земље: Google Earth, Google Maps, Serbia Map.
Најважније:
  1. Физичка географија: проучава настанак, развој и размештај појава у литосфери, атмосфери, хидросфери и биосфери.
  2. Дисциплине: палеогеографија, геоморфологија, климатологија, хидрологија, биогеографија, математичка географија.
  3. Мерење: од 20. века главна техника праћења промена у природи.
  4. Дигиталне карте: актуелније и тачније од штампаних.
  5. Даљинска детекција: сензори на авионима и сателитима, електромагнетни таласи.
  6. ГИС: улазни систем, хардвер и софтвер, излазни систем.
  7. Функције ГИС-а: мерење, чување, анализа, представљање резултата.
  8. Google Maps: друмска и праволинијска растојања између места.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: