Најважније из лекције
План-резиме
-
Периодични ветрови
- Дувају у правилним временским размацима и наизменично мењају правац.
- Ветар увек дува од поља високог ка пољу ниског притиска.
-
Монсуни
- Настају због разлике у температури мора и копна (различити специфични топлотни капацитети).
- Летњи (влажни) – са океана на копно, доноси велике кише.
- Зимски (суви) – са копна на море, слабији.
- Лети се ITCZ помера 10–20° на север → летњи монсун је наставак југоисточног пасата.
- Најизраженији у јужној и југоисточној Азији – више од 2 милијарде људи зависи од монсунских киша.
-
Поветарци на копну и мору
- Вода се спорије загрева и хлади од копна.
- Дању са мора на копно (хлади за 5–10°C), ноћу са копна на море.
- Утицај 50–100 km у унутрашњости.
-
Планински, долински и катабатски ветрови
- Долински – дању уз падине; планински – ноћу низ падине у долину.
- Катабатски – јачи, на високим платоима (Антарктик, Гренланд).
-
Локални ветрови
- Широко – из Сахаре ка Средоземљу, пролеће; у Африци прашина и преко 40°C, у Европи топао и влажан; гибли, хамсин, југо; „крвава киша“.
- Мистрал – хладан северни, Бискајски залив → Средоземље, долина Роне, ведро време.
- Бура – хладан североисточни, на махове, до 200 km/h, Панонска низија и Динариди → Јадран; Велебит.
- Кошава – југоисточни, суво и хладно, преко 100 km/h, Тимок–Суботица, Ђердап, 3–5 дана.
-
Фен и чинук
- Фен – топао, јак ветар низ падине (Алпи: Ђеновски залив → јужна Немачка); падавине на наветринској, топло и ведро на заветринској страни.
- Чинук (снегождер) – Сијера Невада; температура +20°C за сат, топи снег.
Периодични ветрови – ветрови који дувају у правилним временским размацима и наизменично мењају правац: у једном периоду дувају из једног, а у другом из супротног правца.
Монсуни – најпознатији периодични ветрови; настају због велике разлике у температури мора и копна (различити специфични топлотни капацитети), која ствара велике разлике у ваздушном притиску.
- Летњи (влажни) монсун – дува са океана на копно; копно је лети топлије, па је над њим нижи притисак; доноси велику количину падавина.
- Зимски (суви) монсун – дува са копна на море; копно се брже хлади, па је над њим висок притисак; сув је и слабији од летњег.
Лети се зона ниског притиска (ITCZ) помера 10–20° северније од екватора, па је летњи монсун наставак пасата са јужне хемисфере: прелазећи екватор, југоисточни пасат скреће и дува као југозападни ветар. На смер монсуна утичу и Земљина ротација и Кориолисов ефекат.
- Монсунска циркулација најизраженија је у јужној и југоисточној Азији (Индија, Индијски океан, Хималаји), где од монсунских киша зависи више од две милијарде људи.
Поветарци на копну и мору – ветрови који настају због неједнаког загревања и хлађења копна и воде; најчешћи су лети, нарочито поподне.
- Дању (лети) – копно је топлије, над њим је низак притисак, па поветарац дува са мора на копно; може да снизи температуру за 5–10°C.
- Ноћу (зими) – копно се хлади брже од воде, па ветар дува са копна на море.
Вода има веома високу специфичну топлоту, па се загрева и хлади спорије од копна. Утицај поветараца осећа се 50–100 km у унутрашњости, а јачина зависи од температурне разлике између копна и мора.
- Поветарци расхлађују ваздух и стварају пријатну климу у приморју, што је важно током летње туристичке сезоне.
Долински ветар – дању се ваздух у долини брже загреје и као топлији и лакши струји уз планинске стране.
Планински ветар – ноћу се падине хладе, па се густ, хладан ваздух спушта у долину.
Ова два ветра су супротног смера, смењују се током дана и настају слично као поветарци; јављају се углавном по мирном и ведром времену.
Катабатски ветрови – дувају као планински и долински, али су јачи; настају на високим платоима окруженим планинама.
- Изузетно хладни катабатски ветрови дувају преко Антарктика и Гренланда.
Локални ветрови – ветрови који се јављају у појединим деловима Земље због локалних чинилаца и снажно утичу на време и климу тих области.
Широко – јак ветар, најчешћи у пролеће; висок притисак над Сахаром, низак у Средоземљу.
- На северној обали Африке доноси прашину и температуру преко 40°C; у јужној Европи дува као топао и влажан ветар и доноси облачно и кишовито време.
- Називи: гибли и хамсин (северна Африка), југо (Јадранско приморје).
- Траје најчешће краће од пола дана, понекад неколико дана; људи му приписују главобољу и несаницу.
Мистрал – хладан северни ветар; дува целе године, највише зими; висок притисак над Бискајским заливом, низак над западним Средоземљем; спушта се између Пиринеја и Алпа, нарочито долином Роне; доноси ведро време.
- „Крвава киша“ на југу Италије – киша са црвеним песком који донесе широко; широко са плимом потискује воду у венецијанску лагуну и изазива поплаве.
- У долини Роне стабла су повијена према југу, у смеру дувања мистрала.
Бура – јак, хладан североисточни ветар који дува на махове у јадранском приморју; висок притисак над Панонском низијом и Динарским планинама, низак над морем.
- Брзина понекад и до 200 km/h; подиже високе таласе, распршена морска вода ствара непрозирну маглу и наслаге соли.
- Најчешће доноси суво и ведро време; најјачи удари забележени су на падинама Велебита.
Кошава – југоисточни ветар који доноси суво и хладно време; низак притисак над Средоземљем, висок над Румунијом и Украјином.
- Удари и преко 100 km/h; дува од Тимока до Суботице (Подунавље, источна Србија, Банат, Бачка).
- Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру; обично дува 3–5 дана заредом.
Фен – општи назив за топле и јаке ветрове који се спуштају низ планинске падине; назив потиче са Алпа, где се спушта низ северне падине.
На Алпима: висок притисак над Ђеновским заливом и северном Италијом, циклон над јужном Немачком. Влажан ваздух се орографски подиже и излучује падавине на наветринској страни, а после преласка врхова спушта се и загрева (удаљава се од росне тачке), па доноси топло и ведро време.
Чинук (снегождер) – фен у Северној Америци; влажан ваздух са Тихог океана пење се уз Сијера Неваду, излучује кишу или снег, а при спуштању се загрева и ствара јаке, суве ветрове.
- Чинук за само сат времена може да подигне температуру за око 20°C и брзо отопи снег на заветринској страни; многе пустиње налазе се на ободу суве, заветринске стране планина.
Најважније:
- Узрок ветрова: ваздух се креће од поља високог ка пољу ниског притиска, које настају због неједнаког загревања подлоге.
- Периодични ветрови: дувају у правилним размацима и наизменично мењају правац.
- Монсуни: летњи (влажни) дува са океана на копно и доноси кише, зимски (суви) са копна на море; најизраженији у јужној и југоисточној Азији.
- Поветарци: дању са мора на копно, ноћу са копна на море, јер се вода спорије загрева и хлади од копна.
- Планински и долински ветар: дању ваздух иде уз падине (долински), ноћу низ падине (планински); катабатски ветрови су јачи (Антарктик, Гренланд).
- Широко (југо): из Сахаре ка Средоземљу; у Африци врео и прашњав, у јужној Европи топао и влажан.
- Мистрал: хладан северни ветар долином Роне, доноси ведро време.
- Бура: хладан североисточни ветар на махове, до 200 km/h, опасан на Јадрану; најјача на Велебиту.
- Кошава: југоисточни, суви и хладни ветар од Тимока до Суботице, најјача на улазу у Ђердап.
- Фен и чинук: топли, суви ветрови који се спуштају низ заветринску страну планине и загревају.
