Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Настанак облака
- Конвекција: ваздух загрејан од тла постаје лакши, диже се, шири и хлади.
- Ваздух постаје засићен, па презасићен; вишак паре се кондензује.
- Росна тачка – температура на којој пара почиње да прелази у течно стање; облак настаје хлађењем влажног ваздуха до ње.
- Кондензација око нуклеуса (прашина, дим, кристали соли); ослобађа се латентна топлота и облак расте.
- Облаци настају и сублимацијом (пара → кристали леда).
- Подизање ваздуха
- Основа облака – висина на којој се пара кондензује.
- Конвективно (одоздо загрејан ваздух) → пљускови и олује.
- Орографско (планина) и фронтално (хладан ваздух се подвлачи под топао) → дуготрајна слаба киша.
- Облаци по висини
- Високи („циро“, изнад 6.000 m, кристали леда): цирус, цирокумулус, циростратус.
- Средњи („алто“, 2.000–7.000 m): алтокумулус, алтостратус.
- Ниски („стратус“, испод 2.000 m): стратус (сипећа киша), нимбостратус (обилна киша или снег), стратокумулус (ретко падавине).
- Облаци вертикалног развоја
- Префикс „кумулус“, конвективни облаци, основа око 1.000 m.
- Кумулус – гомиласт, бео, лети.
- Кумулонимбус – до 12 km (у тропима до 20 km), пљускови, снег, град, грмљавина – олујни облак.
- Облаци по облику
- Гомиласти (кумулуси), слојевити (стратуси), паперјасти (цируси).
- Магла
- Облак на тлу; видљивост до 1 km.
- Радијациона – ведре ноћи зими и у јесен, нестаје пре поднева.
- Адвективна – топао ваздух изнад хладне подлоге; Сан Франциско (Калифорнијска струја).
Конвекција – вертикално кретање топлијег ваздуха: ваздух загрејан од тла постаје ређи и лакши, па се диже и шири.
Ваздух који се диже хлади се зато што предаје топлоту околном ваздуху и што се шири (притисак опада са висином). Постаје засићен, па презасићен, а вишак водене паре се кондензује.
Росна тачка – температура на којој водена пара почиње да прелази у течно стање; облак настаје када се влажан ваздух охлади до росне тачке.
- Нуклеуси (језгра кондензације) – честице прашине, дима или кристали соли око којих се пара кондензује.
- Латентна топлота – топлота која се ослобађа при кондензацији; додатно загрева ваздух, убрзава конвекцију и облак расте.
- Сублимација – директан прелазак водене паре у кристале леда; и тако могу настати облаци.
- Слика „Формирање облака“: загревање површине Земље → топао ваздух се диже, шири и хлади → ниво кондензације → облак.
Основа облака – висина на којој се водена пара кондензује.
- Конвективно (вертикално) струјање – ваздух загрејан одоздо; доноси пљускове и олује.
- Орографско подизање – ваздух наилази на планину и мора да пређе преко ње.
- Фронтално подизање – хладнији ваздух се подвлачи испод топлијег у ваздушном фронту.
Орографско и фронтално подизање дају облаке са дуготрајном кишом слабог интензитета.
- Орографски облак често има облик капе која покрива планински врх.
Високи облаци – префикс „циро“, изнад 6.000 m, од кристала леда (веома хладан ваздух са мало водене паре): цирус, цирокумулус, циростратус.
Средњи облаци – префикс „алто“, између 2.000 и 7.000 m: алтокумулус (без падавина), алтостратус (слаб снег или киша).
Ниски облаци – реч „стратус“ у називу, испод 2.000 m, углавном од капљица воде (при веома ниским температурама и од леда).
- Стратус – слојевит облак који прекрива цело небо, најближи тлу; сипећа киша или слаб снег.
- Нимбостратус – дебео и таман; обилна киша или снег на ширем подручју.
- Стратокумулус – ретко доноси падавине.
Облаци ових група расту хоризонтално.
Конвективни облаци – облаци са префиксом „кумулус“ који расту вертикално због вертикалног струјања у нестабилној атмосфери; основа око 1.000 m, врх може у стратосферу, па се често убрајају у ниске облаке.
- Кумулус – гомиласт, дебео, бео облак, најчешћи лети; између кумулуса види се небо.
- Кумулонимбус – настаје када узлазна струја достигне највећу висину (до 12 km) и постане силазна; јаки пљускови, снег и град, муње и грмљавина – олујни облак.
Кумулонимбус је највећи облак: основа 600–1.500 m, врх око 12 km (у тропима и до 20 km), пречник основе до 10 km; траје од неколико десетина минута до неколико сати.
- Авиони заобилазе кумулонимбусе због јаких узлазних и силазних струја.
- Гомиласти – кумулуси.
- Слојевити – стратуси.
- Паперјасти – цируси.
- Табела: високи – цирокумулус, циростратус, цирус; средњи – алтостратус, алтокумулус; ниски – нимбостратус, стратокумулус, стратус; вертикални развој – кумулус, кумулонимбус.
Магла – облак на тлу или близу њега; настаје кондензацијом водене паре у приземном слоју ваздуха и смањује видљивост до једног километра.
- Радијациона магла – зими и у јесен, при ведром небу и великој релативној влажности; ноћу се тло и приземни ваздух охладе испод росне тачке. Јавља се пред излазак Сунца, најгушћа је сат касније, нестаје пре поднева.
- Адвективна (хоризонтална) магла – лети и зими, изнад копна и мора; ветар доноси топао ваздух изнад хладне подлоге.
Зими топлији ваздух са мора прелази преко хладнијег копна, а лети топлији ваздух са копна изнад хладнијег мора.
- Сан Франциско: топао, влажан ваздух са Тихог океана прелази преко хладне Калифорнијске струје – густа адвективна магла.
Најважније:
- Конвекција: загрејан ваздух се диже, шири и хлади док не постане засићен.
- Росна тачка: облак настаје када се влажан ваздух охлади до росне тачке и пара се кондензује око нуклеуса.
- Латентна топлота: ослобађа се при кондензацији и убрзава раст облака.
- Сублимација: облаци настају и директним преласком паре у кристале леда.
- Подизање ваздуха: конвективно (пљускови, олује), орографско и фронтално (дуга слаба киша).
- По висини: високи „циро“ (изнад 6.000 m), средњи „алто“ (2.000–7.000 m), ниски „стратус“ (испод 2.000 m).
- Вертикални развој: кумулус и кумулонимбус – олујни облак са пљусковима, градом и грмљавином.
- По облику: гомиласти (кумулуси), слојевити (стратуси), паперјасти (цируси).
- Магла: облак на тлу; радијациона и адвективна (Сан Франциско).
