Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Време и клима
- Време – тренутно стање климатских елемената у тропосфери; мења се често и брзо.
- Клима – дугогодишњи режим времена изнад неког места.
- Климатски елементи: Сунчево зрачење, инсолација, температура, притисак, влажност, облачност, падавине, ветар.
- Нагле промене времена последица су кретања ваздушних маса.
-
Ваздушне масе
- Ваздушна маса – огромна количина ваздуха одређене температуре и влаге; дуга преко 1.600 km, висока до 10 km.
- Изворишна област – где маса настаје; најбоље су хомогене области високог притиска (океани, Сахара, Сибир, Гренланд).
- Ознаке: c/m (копно/океан) + A, P, T, E; главне масе cA, cP, mP, cT, mT, mE.
- Хладне масе теже ка екватору, топле ка половима; сукобљавају се у средњим ширинама – променљиво време.
-
Циклони и антициклони
- Циклон (депресија) – низак притисак у центру, ваздух се диже, облаци, киша или олуја.
- Антициклон – висок притисак у центру, ваздух се спушта, суво и ведро време; најчешћи у суптропима.
- Кориолисов ефекат: на северној хемисфери око циклона супротно, око антициклона у смеру казаљке на сату.
- Лети: Азорски, Пацифички антициклон, Исландски циклон; зими још Алеутски циклон, Сибирски и Канадски антициклон.
-
Циклони умерених ширина
- Настају сусретом топлих тропских и хладних поларних маса; крећу се од запада ка истоку.
- Трају 7–14 дана, ветар до 125 km/h; најчешћи у јесен и зиму.
- На Србију утичу циклони из Ђеновског залива; Азорски антициклон доноси ведро и топло време.
-
Ваздушни фронтови
- Фронт – прелазни појас на додиру две масе, широк 5–80 km; на карти линија фронта.
- Хладни фронт – хладан ваздух нагло издиже топао: кумулонимбуси, олује, јака киша, захлађење.
- Топли фронт – топао ваздух се споро пење преко хладног клина: слојевити облаци, отопљење.
- Фронт оклузије – бржи хладни фронт сустигне спорији топли; постоји и стационарни фронт.
- Фронталне непогоде израженије су на хладном фронту.
Време – тренутно стање климатских елемената у тропосфери изнад неког места; мења се често и брзо.
Клима – дугогодишњи режим времена изнад неког места или дела Земљине површине.
- Климатски (метеоролошки) елементи – Сунчево зрачење, инсолација, температура, притисак, влажност, облачност, падавине, правац и брзина ветра; међусобно су повезани.
Нагле промене времена (изненадна киша, захлађење, грмљавина са олујним ветром) последица су кретања ваздушних маса.
Ваздушна маса – веома велика количина ваздуха одређене температуре и влаге; дуга преко 1.600 km, висока до 10 km.
Изворишна област (регион) – област у којој маса стиче своје физичке особине.
Најбољи изворишни региони су пространи хомогени простори високог притиска; масе настају превасходно у поларним и тропским областима.
- Атлантски и Тихи океан; Сахара, Сибир, Гренланд.
- Хладна и сува континентална арктичка маса у умереним ширинама доноси пад температуре, јак ветар и мало падавина.
Прво слово – над континентом (c) или над океаном (m, влажније).
Друго слово – ширина изворишне области: A арктичка, P поларна, T тропска, E екваторијална.
- cA, cP – континентална арктичка (антарктичка) и континентална поларна
- mP – морска поларна
- cT, mT – континентална и маритимна тропска
- mE – маритимна екваторијална
Хладне масе теже ка екватору, топле ка половима; сукобљавају се у средњим ширинама, где је време веома променљиво.
Циклон (барометарски минимум, депресија) – низак притисак, најмањи у центру; ваздух се диже и хлади – облаци, киша или олуја.
Антициклон (барометарски максимум) – висок притисак, највећи у центру; ваздух се спушта и загрева – суво и ведро време.
- Кориолисов ефекат – на северној хемисфери око циклона кружење супротно, око антициклона у смеру казаљке на сату (на јужној обрнуто).
- Струјање – у циклону ка центру, у антициклону ка периферији.
- Антициклони – најчешће у суптропима; зими израженији над копном, лети над океанима.
- Лети: Азорски и Пацифички антициклон, Исландски циклон.
- Зими још: Алеутски циклон, Сибирски и Канадски антициклон.
Циклони умерених ширина (вантропски) – настају деловањем топлих тропских и хладних поларних маса; доносе највише падавина у умереним ширинама.
- Кретање – од запада ка истоку; киша и снег, нарочито на западним обалама континената.
- Одлике – трају 7–14 дана, ветар до 125 km/h, најчешћи у јесен и зиму; мање разорни од тропских.
- Србију највише погађају секундарни циклони из Ђеновског залива, преко Јадранског мора.
- Азорски антициклон допире до Карпата и доноси ведро и топло време.
Ваздушни (атмосферски) фронт – прелазни појас на додиру две различите масе, широк 5–80 km; на карти линија фронта.
- Хладни фронт – хладан гушћи ваздух нагло издиже топао; кумулонимбуси, олује, јака киша, захлађење (плава линија са троугловима).
- Топли фронт – топао ваздух се споро пење преко хладног клина; стабилнија атмосфера, слојевити облаци, отопљење (црвена линија са полукруговима).
- Фронт оклузије – бржи хладни фронт сустигне спорији топли; постоји и стационарни фронт.
Фронталне непогоде израженије су на хладном фронту; топли фронт је спорији и промене су постепене.
Најважније:
- Време: тренутно стање климатских елемената у тропосфери; клима је дугогодишњи режим времена.
- Ваздушна маса: огромна количина ваздуха која преузима особине изворишне области.
- Ознаке: c/m + A, P, T, E – cA, cP, mP, cT, mT, mE.
- Циклон: низак притисак, облаци и падавине.
- Антициклон: висок притисак, суво и ведро време.
- Србија: утичу циклони из Ђеновског залива и Азорски антициклон.
- Фронт: додир две масе, широк 5–80 km.
- Хладни фронт: нагле промене и захлађење; топли фронт: постепене промене и отопљење.
