Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Појам климе
- Клима – просечно стање времена у некој области у одређеном раздобљу, са просечним и екстремним одступањима.
- Време је променљиво, клима се мења веома споро.
- Одређују је средње вредности климатских елемената; стандардни период (Светска метеоролошка организација) – 30 година.
- Соларна и физичка клима
- Соларна клима – идеална, зависи само од Сунчевог зрачења (интензитет, висина Сунца, дужина дана); иста на истој географској ширини.
- Чиниоци (модификатори) је мењају у физичку (реалну) климу.
- Климатски чиниоци
- Географска ширина, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација, људска делатност.
- Географска ширина – најважнији; жарки појас прима највише зрачења, са порастом ширине упадни угао и температура опадају.
- Копно и море – вода се спорије загрева и хлади; приморје има мању годишњу амплитуду, свежија лета и блаже зиме.
- Рељеф
- Са висином се мењају притисак, температура и падавине; директно зрачење јаче, дифузно слабије.
- Наветринска страна – орографско дизање, хлађење, киша или снег.
- Заветринска страна – сув ваздух се спушта и загрева → кишна сенка.
- Морске струје
- Настају углавном под утицајем сталних ветрова.
- Топле – повећавају температуру, облачност и падавине; Голфска струја (150 пута више воде од Амазона) – блага клима западне Европе, Баренцово море се на југозападу не леди.
- Хладне – спречавају падавине → приморске пустиње Атакама и Намиб.
- Вегетација
- Покрива око 20% планете; клима одређује њен размештај.
- Транспирација – водена пара за облаке, трошење вишка топлоте; низак албедо.
- Фотосинтеза – кисеоник, трошење угљен-диоксида (мање гасова стаклене баште).
- Ублажава промене температуре и влажности, смањује брзину ветра.
Клима – просечно стање времена у некој области у одређеном временском раздобљу, узимајући у обзир просечна и екстремна одступања.
Време је променљиво, а клима се мења веома споро; одређују је средње вредности климатских елемената за дужи период.
По дефиницији Светске метеоролошке организације стандардни период за одређивање климе износи 30 година.
Соларна клима – идеална клима која зависи само од количине Сунчевог зрачења (интензитета зрачења, висине Сунца над хоризонтом и дужине дана).
Када би Земљина површина била хомогена и без атмосфере, сва места на истој географској ширини имала би потпуно исту климу.
Физичка (реална) клима – стварна клима која настаје када бројни чиниоци (модификатори) измене соларну климу.
Климатски чиниоци (фактори) – одређују основне особине климе неке области.
- Чиниоци – географска ширина, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација и људска делатност.
Географска ширина – најважнији климатски чинилац; одређује годишњу расподелу Сунчеве енергије.
Жарки појас (тропске ширине) прима највише Сунчевог зрачења; са порастом географске ширине упадни угао Сунчевих зрака се смањује, а температура ваздуха опада.
Распоред копна и мора – вода се спорије загрева и спорије хлади од копна.
Места близу великих водених површина имају умеренију климу, тј. мању годишњу амплитуду температуре од места у унутрашњости копна.
- Од два места на истој географској ширини, оно у близини мора има свежија лета и блаже зиме.
Рељеф – важан климатски модификатор, нарочито у високим планинама: са надморском висином мењају се ваздушни притисак, температура ваздуха и количина падавина.
Са висином расте интензитет директног Сунчевог зрачења и Земљиног израчивања, а дифузно зрачење слаби, јер је ваздух ређи и чистији.
- Наветринска страна – влажан ваздух се орографски пење, хлади и излучује кишу или снег.
- Заветринска страна – ваздух се спушта сув, загрева се и удаљава од засићења.
Кишна сенка – сува област на заветринској страни планине.
Морске струје настају углавном под утицајем сталних ветрова који дувају преко океана.
Топле струје – огромни резервоари топлоте; у приобаљу повећавају температуру ваздуха, облачност и количину падавина.
Хладне струје – спречавају кондензацију водене паре и излучивање падавина.
- Голфска струја носи око 150 пута више воде од Амазона, ублажава климу западне Европе, а југозападни део Баренцовог мора због ње се зими не леди.
- Хладне струје доводе до приморских пустиња Атакама (Јужна Америка) и Намиб (Африка).
Вегетација – покрива око 20% планете; утиче на климу, а клима пре свега одређује њен размештај и доминантан тип.
- Транспирација – биљке ослобађају водену пару потребну за стварање облака и њоме троше вишак топлоте.
- Албедо – код већине биљака веома низак, па упијају много енергије, али не доприносе укупном загревању.
- Фотосинтеза – одржава садржај кисеоника у атмосфери и троши угљен-диоксид.
Најважнији утицај вегетације: ублажава промене температуре и влажности ваздуха и смањује брзину ветра.
- Шуме троше огромне количине угљен-диоксида и расхлађују ваздух, па делимично смањују гасове стаклене баште настале сагоревањем фосилних горива.
Најважније:
- Клима: просечно стање времена у некој области у дужем раздобљу, са просечним и екстремним одступањима.
- 30 година: стандардни период за одређивање климе по Светској метеоролошкој организацији.
- Соларна клима: зависи само од Сунчевог зрачења; чиниоци је мењају у физичку (реалну) климу.
- Климатски чиниоци: географска ширина, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација и људска делатност.
- Географска ширина: најважнији чинилац – са њеним порастом упадни угао зрака и температура опадају.
- Копно и море: вода се спорије загрева и хлади, па приморје има мању годишњу амплитуду температуре.
- Рељеф: наветринске стране су влажне, заветринске у кишној сенци.
- Морске струје: топле (Голфска струја) ублажавају климу, хладне стварају приморске пустиње (Атакама, Намиб).
- Вегетација: ублажава промене температуре и влажности и смањује брзину ветра.
