Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Ефекат стаклене баште
- Гасови CO₂, метан, азот-субоксид, водена пара, озон пропуштају Сунчево зрачење, а задржавају инфрацрвено зрачење Земље.
- Без њих просечна температура била би –18°C уместо 14°C.
- Појачани ефекат: сагоревање фосилних горива и сеча шума; CO₂ за 200 година порастао за 30%.
- Глобално загревање
- Раст просечне температуре од краја 19. века; 0,85°C од 1880. до 2012.
- Последице: топљење ледника, раст нивоа Светског мора (6 cm, 1993–2016), чешће олује, поплаве, суше.
- Утичу и природни чиниоци: вулкани и Сунце.
- Озонске рупе
- „Лош“ озон у тропосфери (отрован), „добар“ озон у стратосфери (упија ултраљубичасто зрачење – опекотине, рак коже).
- Озонске рупе – смањен или нестао озон, највише над Јужним полом (од 1980-их).
- Узрок: халони и CFC гасови (45–300 година у атмосфери; 1 атом хлора = до 100.000 молекула озона).
- Смог и киселе кише
- Смог – загађен ваздух градова (прашина, чађ, гасови, влага); до 3 km висине.
- Киселе кише – pH испод 5,6; сумпор-диоксид и азотови оксиди из термоелектрана и ауспуха.
- Последице: сушење шума, деградација земљишта, загађење вода, корозија, болести.
- Временске непогоде
- Топлотни талас, суша, обилне падавине, мраз, олује, град (15–20 h).
- Европа 2003: 20.000–35.000 умрлих од топлоте.
- Мере заштите
- Филтери, измештање индустрије, зелени појасеви, електрична возила и бицикли, обновљива енергија.
- „Зелени градови“: Рејкјавик, Стокхолм, Осло, Ванкувер, Фрајбург.
Ефекат стаклене баште – загревање атмосфере због гасова који пропуштају Сунчево зрачење до тла, а упијају и враћају ка Земљи њено инфрацрвено зрачење.
- Гасови стаклене баште – угљен-диоксид (CO₂), метан (CH₄), азот-субоксид (N₂O), водена пара и озон.
- Без природног ефекта – просечна температура при тлу била би –18°C уместо око 14°C.
- Појачани ефекат – последица сагоревања фосилних горива (угаљ, нафта, природни гас) и сече шума.
Глобално загревање – повећање просечне температуре ваздуха на Земљи од краја 19. века до данас; од 1880. до 2012. за 0,85°C.
CO₂ највише доприноси ефекту стаклене баште – његова концентрација је у последњих 200 година порасла за 30%. На температуру утичу и природни чиниоци: вулкани и енергија Сунца.
- Топљење ледника на планинама и у поларним областима (ледник Пастерица у Аустрији се скраћује).
- Ниво Светског мора од 1993. до 2016. порастао је за 6 cm.
- Све чешће олује, поплаве и суше.
Озон (O₃) – гас који настаје од атома (O) и молекула кисеоника (O₂), у тропосфери и стратосфери.
- „Лош“ озон – у тропосфери; настаје од гасова из возила и фабрика, плав, опорог мириса, отрован.
- „Добар“ озон – у стратосфери; упија ултраљубичасто зрачење које изазива опекотине и рак коже.
Озонске рупе – места у атмосфери где је количина озона смањена или је озон нестао; уочене осамдесетих година 20. века, највише изнад Јужног пола.
Озон разарају халони (противпожарни апарати) и хлорофлуороугљеници – CFC гас (фрижидери, хладњаче, клима-уређаји, распршивачи). CFC остаје у атмосфери 45–300 година, а један атом хлора уништи 1.000–100.000 молекула озона.
Смог – загађени ваздух великих градова и индустријских подручја: прашина, чађ, штетне материје и гасови помешани са влагом.
- Јавља се по мирном времену; сиви омотач досеже до 3 km и смањује Сунчево зрачење (лети за петину, зими за половину).
Киселе кише – падавине (киша, снег, магла, суснежица) загађене штетним материјама, са pH вредношћу нижом од 5,6.
- Узрочници – сумпор-диоксид и азотови оксиди из термоелектрана и ауспуха; са воденом паром граде киселине.
- Последице – сушење шума, деградација земљишта, загађење вода (рибљи фонд), корозија метала, кречњака и мермера, штета по здравље.
Чиста киша има pH 5,6 јер се CO₂ раствара у капима и ствара угљену киселину. Киселе кише, за разлику од смога, падају и далеко од извора загађења.
- Смог у Лондону (децембар 1952) – око 12.000 мртвих; у Пекингу је смог готово свакодневан.
- Киселе кише највише погађају североисток САД, источну Европу, Кину и Индију.
Временске непогоде – екстремне појаве: веома високе и ниске температуре, олује са јаким ветром, грмљавином и градом, обилне падавине; све су чешће због загревања атмосфере.
- Топлотни талас – екстремна топлота која траје дуже од уобичајеног; висок притисак задржава врео ваздух при тлу; топлотни удар, шумски пожари.
- Суша – дуго без падавина; штети пољопривреди, пловидби и снабдевању водом.
- Обилне падавине – поплаве, клизишта, жртве.
- Ниске температуре – поледица и снег обустављају саобраћај; мразеви уништавају рано воће и поврће.
- Олује и град – гром, јак ветар; град најчешће између 15 h и 20 h; противградне ракете и мреже.
Временска прогноза на време најављује непогоде, па људи могу да прилагоде своје активности и избегну ризик.
- Топлотни талас у Европи 2003. – између 20.000 и 35.000 мртвих, највише у Француској.
- У Србији највише дана са грмљавином имају Сјеница и Димитровград (57), најмање Неготин (38).
Заштита атмосфере – мере којима човек смањује загађење ваздуха.
- Измештање индустрије ван насеља и филтери на димњацима.
- „Зелени појасеви“ шума и паркова око индустријских зона.
- Електрични аутомобили, бицикли, мање возила на фосилна горива.
- Обновљиви извори: енергија ветра и воде, геотермална и соларна енергија.
„Зелени градови“ – еколошки оријентисани градови са много зеленила, мало аутомобила и енергијом из обновљивих извора.
- Рејкјавик, Стокхолм, Малме, Осло, Портланд, Ванкувер, Фрајбург.
- „Вертикална шума“ у Милану – дрвеће на зградама упија CO₂ и пречишћава ваздух.
Најважније:
- Ефекат стаклене баште: CO₂, метан, азот-субоксид, водена пара и озон задржавају топлоту Земље – без њих би било –18°C уместо 14°C.
- Глобално загревање: раст просечне температуре од краја 19. века – 0,85°C од 1880. до 2012.; главни узрок је сагоревање фосилних горива.
- Последице загревања: топљење ледника, раст нивоа Светског мора (6 cm од 1993. до 2016.), чешће олује, поплаве и суше.
- Озон: „лош“ у тропосфери (отрован), „добар“ у стратосфери (упија ултраљубичасто зрачење).
- Озонске рупе: изазивају их халони и CFC гасови; један атом хлора уништи до 100.000 молекула озона.
- Смог: загађен ваздух градова – прашина, чађ и гасови са влагом.
- Киселе кише: pH испод 5,6; сумпор-диоксид и азотови оксиди; суше шуме, загађују земљиште и воде.
- Непогоде: топлотни таласи, суше, поплаве, олује и град – све чешћи; важна је временска прогноза.
- Заштита: филтери, зелени појасеви, електрична возила, обновљиви извори енергије, „зелени градови“.
