Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Старе представе
- Равна плоча: Вавилонци, Египћани (диск на океану), Кина, Индија (слонови на корњачи).
- Талес (диск на води), Анаксимен (површина на згуснутом ваздуху), Анаксимандар (ваљак).
- Питагора – Земља је лопта (савршен облик).
- Докази о лоптастом облику
- Аристотел: кружна сенка на Месецу, промена звезданог неба, бродови (прво јарбол).
- Ератостен: бунари у Александрији и Асуану → први израчунао обим Земље; отац географије.
- Магелан (1519–1522): пловидба око света – практична потврда.
- Ротациони елипсоид
- Њутн и Хајгенс: Земља је спљоштена на половима, испупчена на екватору; Њутн 1687: израчунао спљоштеност (данас око 1/298).
- Центрифугална сила (ротација): највећа на екватору, на половима нула; гравитација јача ка половима.
- Екваторијални полупречник дужи за 21 km → сфероид.
- Димензије
- Обим екватора 40.075 km, меридијана 40.008 km; пречници 12.756 и 12.714 km.
- Полупречник 6.371 km; површина 510.072.000 km² (копно 148,94, вода 361,13 милиона km²).
- Геоид и надморска висина
- Геоид – стварни облик, средњи ниво Светског мора; Листинг 1873; стандард WGS84.
- Сила теже већа изнад океана, мања испод континената.
- Надморска висина – од површи геоида; елипсоидна висина – од елипсоида (ГПС).
- Највиша тачка 8.848 m, најнижа –11.034 m; сателитски снимци – најбољи доказ облика.
У старим цивилизацијама преовладавало је мишљење да је Земља равна плоча.
- Вавилонци и Египћани – диск који плута океаном; Кина – равна Земља; Индија – три слона на џиновској корњачи.
- Талес из Милета (624–546. п. н. е.) – раван диск на води.
- Анаксимен (585–528. п. н. е.) – равна површина на „јастуку“ од згуснутог ваздуха.
- Анаксимандар (око 610–546. п. н. е.) – ваљак који лебди у простору.
- Питагора (570–495. п. н. е.) – Земља је лопта, најсавршенији геометријски облик.
Аристотел (384–322. п. н. е.) – први изнео конкретне доказе да је Земља сфера.
- Кружна сенка Земље на Месецу током помрачења Месеца.
- Промена звезданог неба при путовању ка северу или југу.
- Бродови на хоризонту: прво јарбол, па труп.
Ератостен (276–194. п. н. е.) – први научно одредио облик и приближну величину Земље; „отац географије“.
На дан летње дугодневице упоредио је угао Сунчевих зрака у бунарима у Александрији и Асуану и, знајући растојање између градова, израчунао обим Земље.
Фернандо Магелан (1480–1521) – његова експедиција (1519–1522) пловила је од истока ка западу и вратила се у место поласка.
- Магеланово путовање око света први је практични доказ лоптастог облика Земље.
Ротациони елипсоид – облик Земље спљоштене на половима и испупчене на екватору; математички одређена површ, основа за мерења и рачунања.
- Исак Њутн (1643–1727) и Кристијан Хајгенс (1629–1695) – први утврдили да Земља није савршена лопта; Хајгенс поставио закон центрифугалне силе.
- Њутн, 1687. – израчунао спљоштеност Земље (око 1/230; данас 1/298,26).
- Центрифугална сила – настаје ротацијом; највећа на екватору, на половима једнака нули.
- Гравитациона сила – привлачи објекте ка центру гравитације; слабија на екватору, јача према половима.
- Сфероид – елипсоид који се мало разликује од лопте (екваторијални полупречник дужи је за 21 km).
- Земљина оса – замишљена линија кроз средиште Земље, додирује површ у половима.
- Врх Чимборасо (6.263 m, 01°28' ј. г. ш.) најудаљенији је од средишта Земље, а не Еверест (27°59' с. г. ш.).
- Обим екватора – 40.075 km; обим меридијана – 40.008 km.
- Екваторијални пречник – 12.756 km; поларни пречник – 12.714 km.
- Полупречник – просечни 6.371 km, екваторијални 6.378,1 km, поларни 6.356,8 km.
- Површина – 510.072.000 km² (копно 148.940.000 km², вода 361.132.000 km²).
- Запремина – 1,08321 × 10¹² km³; маса – 5,97237 × 10²⁴ kg.
- Просечна густина – 5,514 g/cm³; убрзање силе теже – 9,807 m/s².
Геоид – стварни, неправилни облик Земље; модел површине који представља средњи ниво Светског мора.
Изнад океанских басена сила теже је већа, а испод континената слабија, па је стварна површина на океанима испод, а на континентима изнад површи елипсоида.
- Јохан Бенедикт Листинг – први употребио појам геоид (1873); gea – Земља, oidos – онај који је налик.
- WGS84 – стандардни геоид прихваћен осамдесетих година 20. века.
Надморска (апсолутна) висина – вертикална удаљеност тачке на Земљи од површи геоида.
Елипсоидна висина – вертикална удаљеност тачке од површи елипсоида; по њој висине одређује ГПС.
- Површина Земље није исто што и геоид: разлика највише (8.848 m) и најниже тачке (–11.034 m) већа је од неравнина геоида.
- Сателитски снимци су најуверљивији доказ стварног облика Земље.
Најважније:
- Старе представе: Земља као равна плоча или диск на води.
- Аристотел: први конкретни докази о сферном облику (сенка, звезде, бродови).
- Ератостен: први израчунао обим Земље; отац географије.
- Магелан: пловидба око света 1519–1522 – практична потврда облика.
- Њутн и Хајгенс: Земља је ротациони елипсоид, спљоштена на половима.
- Центрифугална сила: највећа на екватору, узрок испупчености Земље.
- Димензије: обим екватора 40.075 km, површина око 510 милиона km², просечни полупречник 6.371 km.
- Геоид: стварни облик Земље, средњи ниво Светског мора (Листинг, 1873).
- Надморска висина: вертикална удаљеност тачке од површи геоида.
