Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Слојеви атмосфере
- Подела према промени температуре са висином.
- Тропосфера до 10 km (време), стратосфера до 50 km (озон 15–30 km, летови авиона), мезосфера до 80 km, термосфера до 400 km, егзосфера изнад 400 km.
-
Зрачење, притисак и ветрови
- Глобално зрачење = директно + дифузно.
- Упадни угао зависи од географске ширине и нагиба површине.
- Нормалан притисак 1.013 mb; ветар дува из високог ка ниском притиску.
- Општа циркулација – неједнако загревање Земље; пасати (жарки појас), западни ветрови (30°–60°), поларни источни.
-
Влажност и облаци
- Апсолутна влажност расте, релативна опада са порастом температуре; топао ваздух прима више паре.
- Циро – високи, алто – средњи, стратус – ниски, кумулус – вертикални развој; „нимбо“ – облаци са падавинама.
-
Циклони и фронтови
- Циклон – низак притисак, падавине; антициклон – висок притисак, ведро.
- Хладни фронт – олује и захлађење; топли фронт – дуге кише и отопљење.
-
Прогноза и синоптичке карте
- Временска прогноза – предвиђање времена из мерења у тропосфери.
- Станица: температура, притисак, падавине, облачност у осминама, правац и брзина ветра (1 чвор = 1,852 km/h).
- Изолиније: изобаре, изотерме, изотахе, изохијете, изонефе, изохеле.
-
Човек и атмосфера
- Гасови стаклене баште: угљен-диоксид, метан и др. → глобално загревање.
- CFC гасови разарају озон; киселе кише од сумпор-диоксида и азотових оксида.
Атмосфера – ваздушни омотач целе Земље; подељена на слојеве према промени температуре са висином.
- Тропосфера – до 10 km (полови 8 km, екватор 16 km); 80% масе, водена пара, време.
- Стратосфера – до 50 km; озонски омотач 15–30 km; авиони лете у њеном доњем делу.
- Мезосфера – до 80 km; око −90°C, сагоревају метеороиди.
- Термосфера – до око 400 km; до 1.500°C, поларна светлост.
- Егзосфера – изнад 400 km, без јасне горње границе.
Глобално зрачење – укупно зрачење на хоризонталну површину = директно + дифузно.
Упадни угао Сунчевих зрака у подне зависи од географске ширине и нагиба осунчане површине.
Ветар – кретање ваздуха из високог ка ниском притиску; нормалан притисак на нивоу мора 1.013 mb.
Општа циркулација атмосфере – резултат неједнаког загревања Земље; три ћелије на свакој хемисфери.
- Пасати – од 30° г. ш. до екватора (жарки појас).
- Западни ветрови – 30°–60° г. ш.
- Поларни источни ветрови – од полова до 60° г. ш.
Апсолутна влажност – количина паре у ваздуху (g/m³); расте са температуром.
Релативна влажност – однос стварне и највеће могуће количине паре; смањује се када температура расте.
- Високи – „циро“ (изнад 6.000 m): цирус, цирокумулус, циростратус.
- Средњи – „алто“ (2.000–7.000 m): алтокумулус, алтостратус.
- Ниски – „стратус“ (испод 2.000 m): стратус, нимбостратус, стратокумулус.
- Вертикалног развоја – „кумулус“: кумулус, кумулонимбус.
„Нимбо“ није група по висини, већ ознака за облаке који доносе падавине.
Циклон – област ниског притиска; ваздух се диже, облаци и падавине.
Антициклон – област високог притиска; ваздух се спушта, суво и ведро време.
- Хладни фронт – хладан ваздух нагло издиже топао: олује, пљускови, захлађење.
- Топли фронт – топао ваздух се споро пење преко хладног: дуготрајне кише, отопљење.
- На синоптичкој карти ветар дува из антициклона (В) ка циклону (Н).
Временска прогноза – стручно предвиђање времена на основу праћења и мерења појава у тропосфери.
Симбол станице: температура и притисак (бројеви), падавине (симбол), облачност (зацрњен део кружића, у осминама), правац ветра (цртица ка страни одакле дува), брзина (дуга цртица 10, кратка 5 чворова; 1 чвор = 1,852 km/h).
- Изобаре – притисак; изотерме – температура; изотахе – брзина ветра.
- Изохијете – падавине; изонефе – облачност; изохеле – трајање Сунчевог сјаја.
Гасови стаклене баште – угљен-диоксид, метан, азот-субоксид, водена пара, озон; задржавају топлоту Земље.
- Глобално загревање – последица сагоревања фосилних горива и сече шума.
- CFC гасови и халони – разарају озон, озонске рупе.
- Киселе кише – сумпор-диоксид и азотови оксиди из термоелектрана и ауспуха.
Најважније:
- Слојеви: тропосфера (10 km), стратосфера (50 km), мезосфера (80 km), термосфера (400 km), егзосфера (изнад 400 km).
- Подела: према промени температуре са висином.
- Глобално зрачење: директно + дифузно; упадни угао зависи од географске ширине и нагиба.
- Стални ветрови: пасати (жарки појас), западни (30°–60°), поларни источни.
- Влажност: апсолутна расте, релативна опада са порастом температуре.
- Облаци: циро – високи, алто – средњи, стратус – ниски, кумулус – вертикални развој.
- Циклон и антициклон: низак и висок притисак; ветар дува из антициклона ка циклону.
- Синоптичка карта: симболи станица и изолиније (изобаре, изотерме, изотахе, изохијете, изонефе, изохеле).
- Човек: гасови стаклене баште, CFC гасови разарају озон, киселе кише.
