Најважније из лекције
План-резиме
-
Хидросфера
- Водени омотач Земље, око 1,3 милијарде km³ воде (слој од 2 km да је Земља равна).
- 97,5% слана, 2,5% слатка вода; највише слатке воде у ледницима (1,8% укупне воде; око 69% резерви слатке воде), затим подземне воде; језера и реке 0,01%, атмосфера 0,001%.
- Ледници покривају око 10% копна.
-
Агрегатна стања воде
- Течно – реке, језера, мочваре, мора, океани, подземна вода (издан).
- Гасовито – водена пара; чврсто – ледници, снег, град.
-
Кружење воде у природи (хидролошки циклус)
- Покрећу га Сунчева топлота и Земљина гравитација.
- Испаравање (са вода, земљишта, биљака – транспирација) → кондензација (облаци) → падавине (киша, снег, град).
- На копну: испаравање, отицање у реке и мора, понирање (подземне воде, извори), лед на планинама и половима.
- Задржавање воде: ледници 20–100 год., језера 50–100 год., снег и реке 2–6 мес., земљиште 1–2 мес.
- Хидрологија – наука о кретању, распрострањењу и квалитету вода.
-
Вода – основа живота
- 70% масе човековог тела; без воде само неколико дана.
- Цивилизације уз реке: Еуфрат и Тигар, Нил, Инд, Хоангхо.
-
Вода обликује рељеф
- Отиче или понире; из извора водоток → ерозивни и акумулативни облици.
-
Вода као ресурс
- Квалитет: кисеоник, нитрати, pH (7 неутрална, мање кисела, више базна).
- Термичко загађење (електране) → мање кисеоника, помор риба.
- Десалинизација у сувим областима (северна Африка, југозападна Азија, Аустралија; Дубаи).
- Вода ће бити главни ресурс будућности (као нафта и гас у 20. веку); Србија – 47. место по ФАО.
Хидросфера – водени омотач Земље; све воде на Земљи имају запремину од око 1,3 милијарде km³.
Да је површина Земље равна, вода би је прекрила слојем дебелим око 2 km.
- Слана вода (океани и мора) – 97,5% све воде.
- Слатка вода – само 2,5%; највише је у ледницима (1,8% укупне воде), затим у подземним водама, а језера и реке (0,01%) и атмосфера (0,001%) садрже тек мали делић.
Ледници покривају око 10% копна и садрже око 69% резерви слатке воде – велики су резервоар чисте воде.
- Течно стање – површинска вода (реке, језера, мочваре, мора, океани) и подземна вода (издан).
- Гасовито стање – водена пара.
- Чврсто стање – ледници, снег, град.
Кружење воде у природи (хидролошки циклус) – непрестано кретање воде између ваздуха, копна и океана, уз промену агрегатног стања; покрећу га Сунчева топлота и Земљина гравитација.
Транспирација – испаравање воде са површине биљака.
Кондензација – прелазак воде из гасовитог у течно стање услед снижавања температуре; тако настају облаци и киша.
Испаравање је знатно веће са водених површина него са копна. Водена пара може прећи и директно у чврсто стање – тада пада град или снег (свака пахуљица је кристал леда).
- Падавине на копну: део испари, део отиче у реке и језера па у мора, део понире и ствара подземне воде које избијају на изворима; на високим планинама и у поларним областима вода прелази у лед, који се временом отапа.
- Вода се задржава: у ледницима 20–100 година, у језерима 50–100 година, у сезонском снегу и у рекама 2–6 месеци, у земљишту 1–2 месеца.
Хидрологија – наука која проучава кретање, распрострањење и квалитет вода на Земљи.
Вода је основа живота и средина у којој је живот на Земљи започео; без чисте и здраве воде нема живота.
Талес из Милета (624–547. године п. н. е.) сматрао је воду основним принципом из којег све настаје.
- Човек – вода чини око 70% масе тела; без ње се не преживљава дуже од неколико дана.
- Биљке – вода им служи за доток и размену хранљивих материја, фотосинтезу и транспирацију.
- Прве велике цивилизације настале су у долинама великих река: Еуфрат и Тигар, Нил, Инд, Хоангхо.
Вода је спољашња сила која обликује рељеф: под утицајем гравитације отиче ка нижим надморским висинама или понире у водопропусне стене и шири пукотине.
Наилазећи на непропусне стене, вода избија као извор; из извора настаје водоток, који механичким радом ствара речне ерозивне и акумулативне облике рељефа.
Три важна својства воде која утичу на њен квалитет су кисеоник, нитрати и pH вредност.
- Кисеоник – потребан воденим организмима; загађење и загревање воде смањују његову количину (термоелектране и нуклеарне електране испуштају врелу воду – термичко загађење, помор риба).
- Нитрати – једињења азота и кисеоника; вишак нитрата (нпр. од животињског отпада) штети организмима и смањује кисеоник.
- pH вредност – чиста вода је неутрална (pH 7); pH мањи од 7 – кисела, већи од 7 – базна; већина организама не може да живи у киселој средини (киселе кише и отпад повећавају киселост).
Десалинизација – процес уклањања минерала (обично морске соли) из воде у циљу добијања воде за пиће; постројења загревају морску воду, а добијену пару кондензују.
- Резерве чисте воде ограничене су у сувим областима: северна Африка, југозападна Азија, Аустралија; постројења за десалинизацију у Дубаију (УАЕ).
Због глобалног загревања, све загађенијих водених система и пораста светске популације доступност чисте воде биће све већи проблем.
Као што су у 20. веку нафта и природни гас имали најважнију улогу у светској привреди, предвиђа се да ће у годинама које долазе то бити вода.
- Србија је држава средње богата водом – према ФАО налази се на 47. месту у свету по количини и квалитету воде; и њене резерве питке воде су ограничене.
Најважније:
- Хидросфера: водени омотач Земље, око 1,3 милијарде km³ воде.
- Структура: 97,5% слане и само 2,5% слатке воде; највише слатке воде је у ледницима (око 69% резерви).
- Агрегатна стања: течно (површинска и подземна вода), гасовито (водена пара), чврсто (лед, снег, град).
- Кружење воде: непрекидан хидролошки циклус – испаравање, кондензација, падавине, отицање, понирање – покрећу га Сунчева топлота и гравитација.
- Хидрологија: наука о кретању, распрострањењу и квалитету вода.
- Основа живота: вода чини 70% масе човековог тела; прве цивилизације настале су уз велике реке.
- Обликовање рељефа: водотоци механичким радом стварају ерозивне и акумулативне облике.
- Квалитет воде: кисеоник, нитрати и pH вредност (чиста вода pH 7).
- Ресурс будућности: резерве чисте воде су ограничене; у сувим областима користи се десалинизација.
