Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Облици кретања морске воде
- Морска вода се креће у виду таласа, морских струја и плиме и осеке.
-
Таласи
- Изазивају их углавном ветрови, али и подморске вулканске ерупције и тектонски покрети.
- Делови: таласни брег и таласна долина.
- Елементи: висина (h), дужина (L), брзина (v), период (t), нагиб (α).
- Висина зависи од брзине и јачине ветра и величине водене површине: Средоземно море до 9 m, океани 20–30 m.
- Енергија таласа: почетак крајем 19. века, после нафтне кризе 1973. појачано; прва електрана у Португалији; технологије још неисплативе.
-
Цунами
- Најразорнији талас велике дужине и висине, последица јаких подморских земљотреса.
- Најављује га нагло повлачење мора; брзина 50–1.000 km/h.
- Најчешћи у Ватреном појасу Пацифика; Индијски океан 2004. (око 300.000 жртава), Јапан 2011.
-
Морске струје
- Спора хоризонтална кретања воде под утицајем сталних и периодичних ветрова; дубина 200–300 m.
- Топле (из нижих у више ширине) и хладне (из виших у ниже ширине); утичу на климу приобаља.
- Голфска струја: Мексички залив → источна обала Северне Америке → Европа; код Британских острва три крака, највећи до Северног леденог океана.
-
Плима и осека (морске мене)
- Настају под утицајем гравитације Месеца и Сунца; смењују се два пута у 24 часа (на 6 сати и 12,5 минута).
- Плима – вода надире на копно; осека – вода се повлачи (под углом од 90° од места плиме).
- Највеће за пуног и младог месеца, најмање за прве и последње четврти.
- Величина морских доба: 5–10 cm до 2–3 m; залив Фанди преко 17 m.
- Енергија плиме и осеке: облик хидроенергије; електрана на реци Ранс (залив Сен Мало, Француска).
Морска вода се непрестано креће у виду таласа, морских струја и плиме и осеке.
Таласи – најчешће кретање морске воде; изазивају их углавном ветрови, али и подморске вулканске ерупције и тектонски покрети (земљотреси).
- Таласни брег – узвишени део таласа.
- Таласна долина – удубљени део таласа.
Елементи таласа – висина, дужина, брзина, период и нагиб.
- Висина (h) – вертикално растојање од врха брега до дна долине.
- Дужина (L) – растојање између врхова два суседна брега (или две суседне долине).
- Брзина (v) – пут који врх таласа пређе за једну секунду.
- Период (t) – време између проласка два узастопна врха кроз исти профил.
- Нагиб (α) – однос висине таласа и половине његове дужине.
Висина таласа зависи од брзине и јачине ветра и величине заталасане површине; највиши таласи су на отвореном мору, уз обалу су нижи.
- Средоземно море – таласи до 9 m.
- Океани за време јаког ветра – таласи 20–30 m.
Коришћење енергије таласа за струју почело је крајем 19. века, а појачано после нафтне кризе 1973. године; прва електрана на енергију таласа изграђена је у Португалији.
Од чега зависи енергија таласа – од брзине и трајања ветра, површине коју ветар захвата, дубине воде и рељефа морског дна.
- Највише се користи у Шкотској, северној Канади, Јужној Африци, Аустралији и САД.
Технологије су углавном економски неисплативе, па се ова енергија још слабо користи.
Цунами – најразорнији морски талас велике дужине и висине, који најчешће настаје после јаких подморских земљотреса.
- Најава – нагло и велико повлачење мора са обале.
- Брзина – 50–1.000 km/h, огромна рушилачка снага.
- Где – најчешће у Ватреном појасу Пацифика (обале Индонезије, Филипина, Јапана).
- Индијски океан 2004. године – око 300.000 жртава, једна од највећих природних катастрофа савремене историје.
- Јапан 2011. године – последњи велики цунами.
Морске струје – спора хоризонтална кретања морске воде настала под утицајем сталних и периодичних ветрова.
Брзина им је неколико километара на дан, ширина више десетина до стотина километара, а дубина 200–300 m.
- Топле струје – из нижих у више географске ширине, доносе топлију воду.
- Хладне струје – из виших у ниже географске ширине, доносе хладнију воду.
Због своје температуре морске струје утичу на климу приобаља.
- Голфска струја – најпознатија топла струја: настаје у Мексичком заливу, тече дуж источне обале Северне Америке ка Европи, код Британских острва се рачва у три крака; највећи крак иде дуж Скандинавског полуострва до Северног леденог океана.
Плима и осека (морске мене, морска доба) – наизменично издизање и спуштање нивоа мора под утицајем гравитационе силе Месеца и Сунца; смењују се два пута у 24 часа, на свака 6 сати и 12,5 минута.
- Плима – ниво мора се издиже и вода надире на копно; највише на страни Земље окренутој Месецу, нешто слабије на супротној страни.
- Осека – на местима под углом од 90° у односу на места са плимом ниво мора се спушта и вода се повлачи.
Највеће плиме и осеке – за време пуног и младог месеца (Земља, Сунце и Месец у једној линији); најмање – за време прве и последње четврти (прав угао).
Величина морских доба – висинска разлика између нивоа мора за време плиме и осеке; најчешће 5–10 cm до 2–3 m, највећа у заливима широко отвореним према пучини.
- Залив Фанди (атлантска обала Канаде) – разлика понекад прелази 17 m.
Енергија плиме и осеке – облик хидроенергије који користи кретање морске воде.
Има огроман потенцијал због огромних површина океана, па се последњих деценија у њу улажу велика средства.
- Француска, залив Сен Мало, река Ранс – једна од првих електрана на плиму и осеку у свету.
Најважније:
- Таласи: најчешће их изазива ветар; имају брег и долину, а елементи су висина, дужина, брзина, период и нагиб.
- Висина таласа: зависи од ветра и величине водене површине – до 9 m у Средоземном мору, 20–30 m у океанима.
- Цунами: најразорнији талас, настаје после подморских земљотреса, брзина 50–1.000 km/h; Индијски океан 2004, Јапан 2011.
- Морске струје: спора хоризонтална кретања воде под утицајем сталних и периодичних ветрова; топле и хладне утичу на климу приобаља.
- Голфска струја: најпознатија топла струја – од Мексичког залива до Европе и Северног леденог океана.
- Плима и осека: настају гравитацијом Месеца и Сунца, смењују се два пута у 24 часа; највеће су за пуног и младог месеца.
- Величина морских доба: најчешће 5–10 cm до 2–3 m, у заливу Фанди преко 17 m.
- Енергија мора: енергија таласа (Португалија – прва електрана) и енергија плиме и осеке (река Ранс у Француској).
