Најважније из лекције
План-резиме
- Појам језера
- Језеро – водом испуњено удубљење на копну; број језера се мења.
- Много језера: Канада, Русија, Финска, Шведска; Каспијско море (371.000 km²).
- Вода од притока, мање од падавина и подземних вода.
- Проточна (притоке и отока – Скадарско: Морача, Бојана) и уворна (без отоке, губе воду испаравањем – Каспијско).
- Бајкалско – најдубље (1.637 m), највише воде (23.600 km³), међу најстаријим.
- Слатководна и слана
- Већина слатководна; слана у сушним областима (испаравање веће од притицања).
- Салинитет изнад 300 ‰: Ретба, Асал, Мртво море, Туз, Ван.
- Положај
- Депресије – површина испод нивоа мора (Мртво море, −427 m).
- Криптодепресије – ниво изнад, дно испод нивоа мора (Бајкалско, Тангањика, Малави, Скадарско).
- Титикака – 3.812 m, највише пловно језеро.
- Природна језера
- Тектонска: раседна, вулканска, урвинска (Сареско), реликтна (Каспијско, Аралско – Тетис), метеоритска (Чаб).
- Ерозивна: глацијална (цирк, вал – Ливадичко), речна (одсечени меандар – Обедска бара), крашка (Скадарско), еолска (шотови; Палићко, Лудашко).
- Акумулативна: глацијална (Плавско, Бледско), речна бигрена (Плитвичка), приморска (лагуне, лимани), зоогена (атоли).
- Полигенетска – више фактора; највише језера.
- Вештачка језера
- Бране на рекама: вода, струја, наводњавање, пловидба, туризам.
- Укупно 800.000 km², више од 8.000 km³.
- Волта (Гана, 8.482 km²) највеће; Ђердапско (253 km², 1972, ХЕ Ђердап 1) највеће у Србији.
Језера – удубљења (басени) на копну испуњена водом.
Тачан број језера на Земљи не може се утврдити, јер нека језера нестају, а нова настају. Много језера имају Канада, Русија, Финска и Шведска.
Језера добијају воду највише од притока, а мање од падавина и подземних вода.
- Проточна језера – имају једну или више притока и једну отоку; таква је већина језера.
- Уворна језера – немају отоку, воду губе само испаравањем.
- Скадарско језеро – проточно: највећа притока Морача, отока Бојана.
- Каспијско језеро (371.000 km²) – највеће језеро на Земљи, уворно; због величине се зове и море.
- Бајкалско језеро – најдубље (1.637 m), водом најбогатије (23.600 km³) и једно од најстаријих језера.
Слатководна језера – већина језера на Земљи.
Слана језера – јављају се у сушним областима, где је испаравање веће од притицања слатке воде; углавном немају отоку, па соли остају у басену.
- Најсланија језера (салинитет изнад 300 ‰): Ретба (Сенегал), Асал (Џибути), Мртво море (југозападна Азија), Туз и Ван (Турска).
- Ретба – око 400 g соли у 1 kg воде, у њој се не може потонути; розе боја потиче од алги, а со од продора воде из Атлантског океана.
Депресије – језера чија је површина нижа од нивоа Светског мора.
Криптодепресије – језера чији је ниво изнад, а дно басена испод нивоа Светског мора.
- Депресија: Мртво море (граница Израела и Јордана), −427 m.
- Криптодепресије: Бајкалско (Азија), Тангањика и Малави (Африка), Велика америчка језера, Ладога и Оњега (Русија), Комо, Гарда и Мађоре (Италија), Скадарско језеро.
- Титикака (Перу и Боливија, 3.812 m н. в.) – највише језеро пловно за веће бродове.
Према постанку басена језера су природна и вештачка; природна су тектонска, ерозивна и акумулативна.
Тектонска језера – у удубљењима насталим тектонским покретима Земљине коре.
- Раседна (потолинска) – у потолинама дуж раседа: Бајкалско, Мртво море, Малави, Тангањика.
- Вулканска – у кратерима угашених вулкана (Тал, Трасимено) или иза лаве која прегради реку.
- Урвинска – кад земља обрушена при земљотресу прегради реку: Сареско језеро (Мургаб, Памир, 1911).
- Реликтна – остаци некадашњих мора: Каспијско и Аралско (праокеан Тетис).
- Метеоритска – у кратеру од удара метеорита: Чаб (Лабрадор, Канада).
Ерозивна језера – у удубљењима насталим глацијалном, речном, крашком и еолском ерозијом.
- Глацијална ерозивна – у цирковима и валовима: Ливадичко језеро (Шар-планина).
- Речна ерозивна – у одсеченим меандрима равничарских река: Обедска бара (Сава), Царска бара (Тиса и Бегеј).
- Крашка – у вртачама, увалама и крашким пољима: Скадарско језеро, Црвено језеро (Хрватска).
- Еолска – у басенима које је издувао ветар, испуњеним изданском водом; у Африци шотови (Шот Џерид, Шот ел Ходна).
- Еолска језера у Србији (међудинска улегнућа): Палићко, Лудашко, Келебијско, Крваво и Слано језеро.
Акумулативна језера – настају таложењем глацијалног, речног и абразионог материјала и зоогеним утицајем.
- Глацијална акумулативна – иза наталоженог моренског материјала: Плавско, Биоградско, Бледско, Бохињско.
- Речна акумулативна (травертинска, бигрена) – иза баријера од травертина или бигра: Плитвичка језера.
- Приморска језера, лагуне и лимани – поред мора и на потопљеним ушћима река.
- Зоогена – на атолима у топлим морима, кад корали преграде воду.
Полигенетска језера – басени настали утицајем више фактора; њима припада већина језера.
Вештачка језера – настају деловањем човека, најчешће преграђивањем река бранама.
Намена: водоснабдевање, струја, наводњавање, аквакултура, пловидба, туризам, риболов. Највише их је у речним долинама; у планинама настају и проширивањем природних басена. Велике бране се у развијеним државама ретко граде, јер су најбоља места искоришћена.
Укупно око 800.000 km² и више од 8.000 km³ воде – глобална појава.
- Волта (Гана, 8.482 km²) – највеће вештачко језеро на свету.
- Ђердапско језеро (Дунав, 253 km²) – највеће у Србији; настало 1972. изградњом ХЕ Ђердап 1, дуго више од 100 km, широко до 8 km, дубоко до око 100 m.
Најважније:
- Језеро: водом испуњено удубљење (басен) на копну.
- Проточна и уворна: проточна имају отоку, уворна губе воду само испаравањем (Каспијско).
- Слана језера: у сушним областима, где је испаравање веће од притицања воде.
- Депресије и криптодепресије: Мртво море (−427 m); Бајкалско, Тангањика, Скадарско.
- Природна језера: тектонска, ерозивна и акумулативна.
- Тектонска: раседна, вулканска, урвинска, реликтна, метеоритска.
- Ерозивна: глацијална, речна (одсечени меандри), крашка, еолска (Палићко).
- Акумулативна: глацијална (Плавско), речна бигрена (Плитвичка), приморска, зоогена.
- Вештачка: бране на рекама; Волта највеће у свету, Ђердапско (253 km²) у Србији.
