Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Облици леда и пермафрост
- Лед: пермафрост, речни лед, морски лед, ледници.
- Пермафрост – стално замрзнуто земљиште до 0 °C; око 24% копна; Сибир, Антарктик, Гренланд, Канада.
- Највећа дебљина 1.500 m (Сибир); алпски пермафрост највише у Кини.
- Слојеви: активни, стално замрзнути, незамрзнуто земљиште; лети се отапа 0,3–2 m → мочваре и баре.
- Речни и морски лед
- Речни лед – продубљује корита, подиже водостај (поплаве), помор риба, санте угрожавају мостове и бране.
- Морски лед – плута (мање густ од воде); 7% површине Земље, 12% Светског мора.
- Ледник и снежна граница
- Ледник – покретна ледена маса; настаје у хионосфери; највећа ерозивна сила природе.
- Снежна граница – висина изнад које се гомила снег и настаје ледник; зависи од географске ширине, надморске висине, температуре и падавина.
- Расте од полова ка екватору: екватор изнад 6.000 m, Кавказ 2.700/3.800 m, Алпи 2.500–3.200 m, Норвешка 1.000/1.500 m, поларне области – ниво мора.
- Последња велика глацијација – плеистоцен.
- Типови ледника
- Планински: циркни, долински (валови, леднички језик, терминални басен), субподински/аљаски, платоски (ајсфелд, ајстреми).
- Континентални: инландајс до 4.000 m, штит, ледени бретови, шелфски ледници.
- Савремена глацијација
- Антарктик: 13.500.000 km², 70% слатке воде, +80 m нивоа мора, дебљина 1.500 m (макс. 4.335 m).
- Арктик: танак морски лед, све га је мање; Гренланд: 80% под ледом, +7 m.
- Исланд: Ватнајокул; Алпи: Алеч 23,6 km; Норвешка: Јостедалсбрен 487 km².
- Африка: Килиманџаро, Кенија, Рувензори.
- Ледници – највећи извор слатке воде.
Лед се на Земљи јавља као пермафрост, речни лед, морски лед, ледници и др.
Пермафрост – стално замрзнуто земљиште чија температура не прелази 0 °C.
- Распрострањеност – око 24% копна; највише у Сибиру, на Антарктику, арктичким острвима, Гренланду и у Канади.
- Дебљина – зависи од температуре земљишта; највећа, 1.500 m, у Сибиру.
- Алпски пермафрост – на високим планинама, највише у Кини.
- Слојеви – активни слој, стално замрзнути слој, незамрзнуто земљиште.
- Активни слој – лети се отапа до 0,3–2 m дубине; дебљина зависи од загрејаности ваздуха.
Лети настају мочваре и баре, јер стално замрзнути доњи слојеви не пропуштају воду и она остаје на површини.
Лед на рекама – јавља се на већим географским ширинама током зиме.
- продубљује речна корита и подиже водостај – често изазива поплаве;
- спречава продирање кисеоника у воду – може изазвати помор риба;
- санте угрожавају насипе, бране и мостове и прекидају речни саобраћај.
Морски лед – настаје замрзавањем морске воде; мање је густ од воде, па плута.
Покрива око 7% површине Земље и 12% Светског мора; највише у облику ледених бретова и санти око Арктика и Антарктика.
- Лед на Дунаву код Београда 2017. године.
Ледник – покретна ледена маса која настаје где се снег не отапа, већ се годинама таложи.
Хионосфера – област у којој се снег годинама таложи и не отапа.
Тежина леда и гравитација покрећу ледник до снежне границе; испод ње се отапа. Ледник је највећа ерозивна сила природе.
Снежна граница – надморска висина изнад које се нагомилава снежна маса и формира ледник; зависи од географске ширине, надморске висине, температуре ваздуха и количине падавина.
Снежна граница расте од полова према екватору и са удаљавањем од извора влажности.
- екваторијалне ширине – изнад 6.000 m;
- западни Кавказ 2.700 m, источни Кавказ 3.800 m;
- Алпи 2.500–3.200 m;
- запад Норвешке 1.000 m н. в., унутрашњост 1.500 m н. в.;
- поларне области – ниво мора.
Последња велика глацијација била је у плеистоцену.
Према облику и начину постанка ледници су планински и континентални.
Планински ледници:
- Циркни – смештени у цирковима.
- Долински – образују своје валове; циркни део, леднички језик у валову и глава у терминалном басену; основни тип на планинама.
- Субподински (аљаски тип) – у подножју планинских венаца, спајањем више долинских ледника; више ледничких језика (алпски ледници имају један).
- Платоски – високи платои Скандинавског полуострва; ледено поље ајсфелд од кога се одвајају ледничке реке ајстреми.
Континентални ледници – поларне области; снежна граница на нивоу мора; ледени покривач дебео до 4.000 m – инландајс (Антарктик, Гренланд).
- Штит – испупчени средишњи, највећи и најдебљи део, одакле се лед радијално креће ка обали.
- Ледени бретови – комади ледника који се одломе у додиру са водом.
- Шелфски ледници – огромне ледене плоче на морима око Антарктика.
Развијена је у поларним областима и на високим планинама.
- Антарктик – 13.500.000 km² леда (2% без леда), 30.000.000 km³, 70% слатке воде; отапање би подигло ниво мора за 80 m; дебљина просечно 1.500 m, највише 4.335 m; лед се формира од пре 13.000.000 година, највеће простирање пре 4.000.000 година.
- Арктик – 2/3 заузима Северни ледени океан под танким ледом; вода око –1 °C, зими ваздух до –40 °C; леда је све мање (глобално загревање, промене циркулације, загревање океана).
- Гренланд – 80% под ледом; депресија око 300 m испод нивоа мора; отапање би подигло ниво мора за 7 m.
- Исланд – ледници на 11% острва; Ватнајокул – највећи платоски ледник у Европи (просечно 400 m дебљине).
- Алеч (Алпи) – 23,6 km, од 1860. до 2006. повукао се око 3 km.
- Норвешка – 1.627 ледника на 3.900 km²; Јостедалсбрен (487 km²) – највећи у континенталној Европи.
- Планински ледници: Анди, Хималаји, Алтај, Каракорум, Кавказ, Скандинавске планине, Алпи; у Африци Килиманџаро, Кенија, Рувензори.
- Велике површине под ледом: Аљаска, северна Канада, Чиле.
Ледници су највећи и најдрагоценији извор слатке воде; постоји идеја да се поларни лед користи против несташице воде.
Најважније:
- Облици леда: пермафрост, речни лед, морски лед, ледници.
- Пермафрост: стално замрзнуто земљиште до 0 °C, 24% копна, највише у Сибиру (до 1.500 m); лети мочваре изнад водонепропустивог замрзнутог слоја.
- Речни лед: продубљује корита, подиже водостај, изазива поплаве и помор риба.
- Морски лед: плута јер је мање густ од воде; 7% површине Земље, 12% Светског мора.
- Ледник: покретна ледена маса из хионосфере, највећа ерозивна сила природе.
- Снежна граница: расте од полова (ниво мора) ка екватору (изнад 6.000 m) и са удаљавањем од извора влажности.
- Планински ледници: циркни, долински, субподински (аљаски), платоски (ајсфелд, ајстреми).
- Континентални ледници: инландајс на Антарктику и Гренланду, штит, ледени бретови, шелфски ледници.
- Антарктик: 70% слатке воде; отапање би подигло ниво мора за 80 m (Гренланд за 7 m).
- Највећи ледници: Ватнајокул (Исланд), Алеч (Алпи), Јостедалсбрен (Норвешка).
