Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
-
Ротација Земље
- Ротација – окретање Земље око осе кроз Северни и Јужни пол; револуција – кретање око Сунца.
- Траје 24 часа, 360° (15° на сат), од запада ка истоку, супротно казаљки на сату.
- Брзина највећа на екватору: 465 m/s (1.674 km/h), према половима опада.
-
Докази о ротацији
- Спљоштеност Земље на половима (центрифугална сила).
- Скретање тела при слободном паду ка истоку – Њутн, 1679.
- Кориолисов ефекат – пасати на северној хемисфери скрећу удесно, на јужној улево.
-
Последице ротације
- Смена обданице и ноћи (циклус 24 h = дан); граница осветљеног дела – сумрачница.
- Привидно дневно кретање Сунца од истока ка западу.
- Локално (месно) време – по проласку Сунца кроз меридијан; зависи од географске дужине.
-
Часовне зоне и зонско време
- Уведене споразумом у Вашингтону 1884; 24 зоне по 15°.
- Нулта зона – гринички меридијан, ±7,5°; GMT / светско / универзално време (UT).
- Србија – средњоевропска (1.) зона, UTC + 1, средњи меридијан 15° и. г. д.
- Број зоне: дужина : 15; остатак мањи од 7°30′ → количник, већи → +1.
- Суседне зоне: разлика 1 h (исток +, запад –).
-
Датумска граница и летње време
- Датумска граница – око 180°, кроз Тихи океан; запад → исток: –1 дан, исток → запад: +1 дан.
- Летње (указно) време – сат унапред последње недеље у марту, уназад последње недеље у октобру.
-
Израчунавање месног времена
- 15° = 1 h, 1° = 4 min, 15′ = 1 min, 1′ = 4 s.
- Tm = UT ± λ – источније додајемо, западније одузимамо.
- Београд: локално време 21 min 52 s испред средњоевропског.
Ротација – окретање Земље око замишљене осе која пролази кроз Северни и Јужни пол.
Револуција – кретање (обилажење) Земље око Сунца.
- Трајање – 24 часа (један дан); за то време Земља се окрене за 360°, тј. 15° на сат.
- Смер – од запада према истоку, супротно смеру казаљке на сату (посматрано изнад Северног пола).
- Ротациона брзина – највећа на екватору: 465 m/s, односно 1.674 km/h; према половима се смањује.
Ротацију не осећамо јер се са Земљом крећу и сви предмети на њој и ваздушни омотач.
Елипсоидни облик Земље – спљоштеност на половима настаје због ротације и центрифугалне силе; без ротације Земља би имала облик лопте.
Скретање тела при слободном паду – најстарији доказ (Исак Њутн, 1679): тело које пада помера се ка истоку, јер по инерцији задржава своју већу почетну ротациону брзину.
Кориолисов ефекат – скретање тела које се креће између пола и екватора, јер прелази у области различите ротационе брзине, па на њега делује сила инерције управна на правац кретања.
- Пасати би без ротације дували меридијанским правцем ка екватору; због ротације на северној хемисфери скрећу удесно, а на јужној улево.
Смена обданице и ноћи – Сунце обасјава половину Земље окренуту према њему (обданица), на другој половини је ноћ; један циклус траје 24 часа и зове се дан.
Сумрачница – граница између осветљеног и неосветљеног дела Земље.
Привидно дневно кретање Сунца – од истока ка западу: Сунце „излази“ на истоку, у подне је највише на небу, „залази“ на западу.
Локално (месно) време – време одређено према проласку Сунца кроз меридијан места; у свим местима на том меридијану тада је подне.
Источно од меридијана подне је већ прошло, западно још није стигло. Исто локално време имају само места на истом меридијану (иста географска дужина).
Проблем различитих локалних времена изазвао је развој саобраћаја (железнице) у 19. веку; систем зонског времена уведен је споразумом у Вашингтону 1884. године.
Часовне зоне – 24 зоне, свака широка 15° географске дужине (360° : 24 = 15°); границе прате државне границе, па нису праве.
Зонско (зонално) време – исто време које показују сви часовници у једној зони; одређује се према месном времену средњег меридијана зоне.
- Нулта зона – средњи меридијан је гринички (опсерваторија у Гриничу код Лондона); простире се 7,5° источно и западно од њега; време: гриничко (GMT), западноевропско, светско или универзално (UT).
- Средњоевропска (1.) зона – у њој је Србија; средњи меридијан 15° и. г. д.
- Редослед зона – ка истоку од +1 до +12, ка западу –1, –2 итд.
Број зоне: географску дужину поделимо са 15; ако је остатак мањи од 7°30′, количник је број зоне, а ако је већи, додајемо један.
- Ријад (46°43′) – 3. зона; Бангкок (100°29′) – 7. зона.
- Изузеци: Индија UTC + 5,5; Аустралија UTC + 9,5 и UTC + 10,5; Русија, САД и Канада имају више зона.
- Када је у Београду 12 h, у Пекингу (8. зона) је 19 h, а у Лос Анђелесу (–8. зона) 3 h.
Међународна датумска граница – замишљена линија оквирно на 180° географске дужине, углавном преко Тихог океана; не прати тачно меридијан, да државе не би имале различите датуме.
- Прелазак са запада на исток – одузима се један дан.
- Прелазак са истока на запад – додаје се један дан.
- Лет из Сан Франциска за Пекинг у среду, 15. јуна: после границе је четвртак, 16. јун; у супротном смеру уторак, 14. јун.
Летње рачунање времена – померање часовника један сат унапред лети, из економских разлога; у јесен се враћају сат уназад (зимско рачунање). Зове се и указно време, јер се мења указом државних органа.
Почиње последње недеље у марту у 02:00 h (сат унапред), а завршава се последње недеље у октобру у 03:00 h (сат уназад).
Односи дужине и времена – 15° = 1 h; 1° = 4 min; 15′ = 1 min; 1′ = 4 s; 15″ = 1 s; 1″ = 0,067 s.
Формула – Tm = UT ± λ (Tm – месно време, UT – зонско време, λ – разлика између географске дужине места и средишњег меридијана зоне).
Разлику дужина у степенима множимо са 4 и добијамо минуте; додајемо је ако је место источније од средишњег меридијана, а одузимамо ако је западније. При летњем рачунању прво одузмемо један сат.
- Београд (20°28′ = 20,466°): 5,466 · 4 = 21 min 52 s → када је 12 h по средњоевропском, локално је 12 h 21 min 52 s.
- Пирот (22°35′) и Требиње (18°20′): разлика 4,25° · 4 = 17 min → када је у Пироту подне, у Требињу је 11 h 43 min.
Најважније:
- Ротација: окретање Земље око осе за 24 часа, од запада ка истоку, 15° на сат.
- Брзина: највећа на екватору (465 m/s = 1.674 km/h), према половима опада.
- Докази: спљоштеност Земље, скретање тела при слободном паду ка истоку (Њутн, 1679), Кориолисов ефекат.
- Кориолисов ефекат: пасати на северној хемисфери скрећу удесно, на јужној улево.
- Последице: смена обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца, локално време.
- Локално време: зависи од географске дужине; исто је само на истом меридијану.
- Часовне зоне: 24 зоне по 15°; нулта зона око Гриничког меридијана; Србија у средњоевропској (1.) зони, средњи меридијан 15° и. г. д.
- Датумска граница: око 180°, кроз Тихи океан; са запада на исток одузима се, а са истока на запад додаје се један дан.
- Летње (указно) време: сат унапред последње недеље у марту, сат уназад последње недеље у октобру.
- Месно време: Tm = UT ± λ; 1° = 4 min.
